Živeo je 39 godina: Ovo je priča o Jaroslavu Hašeku, tvorcu "Dobrog vojnika Švejka"

Foto: Wikimedia

Jaroslav Hašek, neprevaziđeni češki pisac, autor "Dobrog vojnika Švejka" rođen je na današnji dan, 30. aprila 1883. godine.

Preporučujemo

Uprkos činjenici da je živeo samo 39 godina, za sobom je ostavio impresivno delo, i najprevođeniji je pisac Češke.

Hašek, danas globalno znan kao čudesan humorista, bavio se žurnalistikom, paralelno pišući priče. Započeo je zapravo putopisima, opisujući boravke u Moravskoj, Slovačkoj, tada Gornja Ugarska, i Galiciji. Ako izuzmemo basne, za šta ga je odnekud motivisalo putovanje Balkanom.

Zanimljivo je da njegov "Dobri vojnik Švejk", neka vrsta savremenog, ciničnog, "Don Kihota", koji ga je posthumno proslavio, u prvo vreme od strane kritike nikako nije bio prihvaćen.

Hašek je rođen 30. aprila 1883. godine u Pragu. Porodica je poreklom bila sa juga Češke.

Bez oca, koji je bio nastavnik matematike i fizike, ostao je kada je imao 13 godina. Umro je od posledica teškog alkoholizma. Prema pojedinim navodima, samouništavanje alkoholom bilo je posledica činjenice da mu je dijagnostifikovana neizlečiva bolest. Oca Jožefa se Jaroslav inače sećao i kao verskog fanatika. Nije nemoguće da je to pripomoglo njegovom potonjem odbacivanju svega što je ličilo na autoritet, ma koje vrste.

Uspelo mu je da iz gimnazije, kao petnaestogodišnjak, bude izbačen, pošto je demonstrativno pocepao proglas u uvođenju vanrednog stanja u Pragu 1898. Pripremao se potom za apotekara.

Završio je ipak Trgovačku akademiju u Pragu, što je omogućilo da dobije posao u praškoj Slavija banci. Godinu dana docnije, međutim, dobija otkaz usled čestog opijanja.

Za Hašeka uopšte važi da je najčešće pisao u kafanama. Opisivan, recimo pristojno, kao boem, Jaroslav Hašek realno je bio težak alkoholičar. Uspevalo mu je samo u kratkim periodima da se u tom smislu kontroliše.

Pošto je izgubio stalno zaposlenje godinama putuje, izdržavajući se pisanjem. Obilazio je Bavarsku, Švajcarsku, Mađarsku, njegovu Češku.

Bio je sklon promišljanju na političke teme, i sebe je manje više smatrao anarhistom. To je uostalom vidno iz onog što je pisao, i kao žurnalista i kao literata. Već 1904. uređuje anarhističko glasilo "Omladina", a onda 1906/1907 listove "Nova omladina" i "Komuna".

Pošto je mesec dana proveo u zatvoru, iz političkih razloga, nameran da se izvuče iz dotadašnjih nemogućih okolnosti, napušta krugove anarhista.

Dve godine potom proveo je u braku, iz kog je pobegao prepustivši se neobuzdanom kafanskom životu. Po sopstvenom priznanju, nije mogao da izdrži bračni život. Što mu nije smetalo da se docnije ponovo oženi, zanemarivši pritom obavezu razvoda.

Izvesno vreme 1911. provodi u psihijatrijskoj ustanovi, nakon pokušaja samoubistva, stvarnog ili fingiranog, pošto se to poklopilo s begom od bračnog života.

Uređivao je takođe listove "Ženski horizont "i "Svet životinja". Izvesno vreme je čak rukovodio Institutom za kinologiju. Tako će nastati njegova knjiga "Moja pseća radnja".

Zanimljivo je, naknadno je otkriveno da je imao manir da pokreće oštre polemike, u političkim glasilima, pri čemu je sam pisao za oba sukobljena glasila. Takav je slučaj bio sa oštro suprotstavljenim socijaldemokratskim listom "Pravo naroda" i nacionalističkim "Češko slovo".

Uopšte je smišljao najrazličitije kalambure i obmane, sa ciljem da podigne tiraže, ali nesumnjivo i da se zabavi. Sam je tako pisao i pisma čitalaca, takođe polemičkog tona kako bi izazvao reakcije na koje je opet najčešće sam odgovarao.

Autor je nebrojenih humorističkih priča i dosetki. Navodno, nikada nije naknadno čitao ono što je napisao. Ne posle objavljivanja, nego naprosto u štampu je davao tekst iz prve ruke.

Raznim situacijama apsurda ismevao je najrazličitije navodno nesporne vrednosti, osvedočene autoritete, od zvaničnika, preko Crkve, vojske, uključujući političke aktere svih vidova bez razlike.

Neobuzdani cinik, podsmevao se ne samo autoritetima, nego i sentimentalnosti, lirici, građanskim manirima, moralnim konvencijama.

Osnovao je 1911, nesumnjivo s ciljem izvrgavanja ruglu partijskog života i izbornog procesa, političku partiju nazvanu, cinično, Partija umerenog progresa u granicama zakona.

Razumljivo, svaki istup, proglas, pojava te partije, bio je svojevrsni cirkus. Tako je nastalo delo "Politička i socijalna istorija Partije umerenog progresa u granicama zakona" objavljeno pola veka docnije.

Njegov "Dobri vojnik Švejk" apsurdni prikaz vojske i autoriteta, pa i ljudske istorije uopšte, zapravo je neka vrsta slike priprostog čoveka iz naroda za kog nije uvek jasno da li se pravi ili je stvarno ograničen.

Vremenom je stekao i priličnu popularnost. Mobilisan je u vojsku Austrougarske tokom Prvog svetskog rata 1915.

Zarobljen je u Galiciji, na frontu prema Rusima, odnosno najverovatnije se predao, što nije bilo retko kod Čeha.

Pošto se priključio Češkoj legiji, dobrovoljačkoj jedinici u sklopu ruskih formacija, učestvovao je i u borbama protiv Austrougarskih trupa.

Piše takođe u tom periodu, u glasilu Češke legije, zagovarajući suverenu državu Čeha i Slovaka.

Pridružiće se potom boljševicima, čiji je, kako izgleda, izvesno vreme bio iskreni pristalica. Češka legija se pritom gotovo do kraja Građanskog rata u Rusiji borila na strani belih. Vojni sud Legije izdao je nalog za njegovo hapšenje. Spasao se begom.

U boljševičkoj fazi upoznao je Lava Trockog. Zna se da su ga boljševici slali u nekakvu misiju u Mogoliju. Isto tako, navodno je u Čehoslovačku upućen, vraćen, kako bi u toj zemlji organizovao komunističku partiju. Po drugim navodima, to je takođe bio beg.

Vrativši se u Češku 1920, postupno se ponovo prepušta boemskom životu. Uspelo mu je čak da bude optužen za bigamiju pošto je iz Rusije doveo novu suprugu Aleksandru, a od prethodne, Jarmile, se nije razveo. Navodno se u tom periodu osetio izopšteno, građanski opredeljeni su bili sumnjičavi prema njegovoj boljševičkoj fazi, komunisti, sa druge strane, od njega su očekivali lojalnost, uzalud.

Od avgusta 1921, boravi u Lipnicama, na jugoistoku Češke gde uglavnom radi na životnom delu "Doživljaji dobrog vojnika Švejka u Svetskom ratu" kako je glasio pun formalni naziv.

U tom periodu objavio je i delo "Mirovna konferencija i druge humoreske".

"Doživljaji dobrog vojnika Švejka" su po danas skoro nepodeljenom mišljenju, oličenje valjane satire, poređene sa Don Kihotom, Oblomovom, čak Hamletom. Književna kritika u prvo vreme, međutim, nikako nije bila oduševljena.

Hašek je o Švejku pisao i ranije, godine 1911, pojavilo se delo "Dobri vojnik Švejk i druge čudne price". A 1917. objavljen je i "Dobri vojnik Švejk u zarobljeništvu".

Godine 1921, u Lipnicama, Hašek je pišući "Doživljaje dobrog vojnika Švejka u Svetskom ratu" planirao da delo ima šest tomova. Uspelo mu je da završi, i objavi, tri sveske.

Četvrti, posthumno objavljeni tom "Švejka" uobličio je docnije njegov prijatelj Karel Vanek. U poslednjoj fazi iscrpljeni Hašek više nije mogao da piše, diktirao je u svojoj spavačhoj sobi.

Sudbina tog dela, kao uostalom i samog Jaroslava Hašeka, bila je neobična. Sa jedne strane ono je ubrzo dostiglo popularnost kod čitalaca, širom sveta. Prevedno je na najmanje 58 jezika.

Paralelno, "Dobri vojnik Švejk" zabranjen je u vojsci Čehoslovačke 1925. Tri godine potom, 1928. poljski prevod je zabranjen, i zaplenjen. U Bugarskoj je zabranjen 1935. U Nemačkoj, Švejk je bio među delima koja su ritualno bacana na lomaču.

Jaroslav Hašek ovaj svet napustio je januara 1923, usled zastoja srca. Imao je 39 godina. Koliko se zna, uspelo mu je, iako je postao neka vrsta prototipa boema, da napiše 1.200 kratkih priča.

(Telegraf.rs/Tanjug)