Promocija knjige Peđe Stanaćeva "Bibliotekar i druge priče" 29.04. u "Udruženju književnika Srbije - Tribina"

Bliži nam se promocija nove knjige Predraga, Peđe, Stanaćeva koja će biti upriličena 29. aprila, 2024. u 19 časova u "Udruženju književnika Srbije - Tribina" (Francuska 7) u Beogradu.

Pored autora, na predstavljanju će kao urednik tribine učestvovati književnik Vidak Maslovarić iz Beograda, potpredsednik "Udruženja književnika Srbije", kao i književnica Čedna Radinović Lukić iz Beograda, predsednica SKOR-a – ogranak za Beograd.

Preporučujemo

Foto: Jefimija klub umetnika

Ovo nesvakidašnje književno delo objavljeno je u izdanju Banatskog kulturnog centra, Novo Miloševo (dobitnika specijalnog priznanja na 66. međunarodnom beogradskom sajmu knjiga 2023. godine za svoj kapitalni projekat "Izabrana zenitistička dela").

O autoru i knjizi kao recezenti, govoriće Milijan Despotović, književnik i publicista iz Požege, kao i književnik Viktor Škorić iz Novog Sada.

Odlomke iz priča čitaće glumica Tamara Milčić. Na gitari će je pratiti Uroš Dojčinović, koji će svojom muzikom ilustrovati ove bajkovite odlomke.

Kao što i sam naslov dela kaže u pitanju su ne baš klasične priče (izuzev Bibliotekara), napisane kao pet zasebnih proznih celina u periodu od 1985. do 2021. One su ipak povezane stilom pisanja i vremenom u kojem žive njihovi junaci.

To su, po redu po kojem su date u knjizi:

• Bibliotekar (priča o bibliotekaru koji je dat kao metafora "tajnovitog čuvara neobičnih knjiga" i "jedne posebne biblioteke iz koje su knjige vremenom počele da nestaju", kao i o devojci Mariji koja se bavi pisanjem i njihovom odnosu
• Priča o 33 iskopine
• Priča o devojčici koja ne voli red
• Priča od jednog slova
• Priča o Anisiji i Kiliku

U naslovnoj priči Bibliotekar autor približava čitaocu bibliotekara kroz njegovo kazivanje:

„Godina je 2001, prvi januar. U svojoj biblioteci sam. Sam. Kuća će se, definitivno, odmah posle Božića rušiti. Za Biblioteku niko ne zna i niko ni ne sme da zna. Izuzev, naravno, Bibliotekara. I onog kog Bibliotekar u tajnu uputi. Ako nađe takvog. Ja sam 33. bibliotekar Biblioteke mrtvih knjiga. I biću poslednji. Izokrenutost načina postojanja na kojem Svet danas postoji i opstaje, nakazi samo tkivo mojih knjiga – jedno vreme već stranice, a odnedavno čitavi delovi polica knjiga nestaju; lice knjige sa licem čoveka ne može više da se gleda. Rušenje kuće biće i dan moje smrti. Istorija ljudske misli (i unutar nje raščlanjivanje Lepog od Ružnog) raskopaće se. Preostali pergament prahom će postati, a ostatke ostataka listova hartije razvejaće vetar na sve četiri strane sveta da i takve, umrle drugi put, Krst svedoče.“

Samo ovaj odlomak dovoljan je kako bi vas zainteresovao da uronite u svet mašte koji je Stanaćev pretočio na "papir".

O upečatljivosti knjige koja čitaoca ne ostavlja ravnodušnim saglasni su i književnici.

Tako Milijan Despotović, književnik iz Požege, u svom eseju „Uvlačenje svetlosti u čunak vremena“ piše:

“Priča o bibliotekaru, čovečuljku, kako ga naziva Stanaćev, jeste otvaranje zagonetnih mesta i lica i u njegovim prethodnim knjigama. On se sam sobom skrio u sebe da bi otvorio duboku priču kojoj je lingvistički potpuno dorastao, stalno spreman na iznenađenja. Ujedno je i sam zapitan gde će ga koji doživljaj odvesti. Otkud mi taj zaključak? On dolazi iz piščeve trozidnosti koju će ugraditi i u objekat „biblioteke mrtvih knjiga”. Da bi tu monumentalnost jezički ispravio, on će priznati da postoji i četvrti zid: „Biblioteka je iz nekog razloga imala samo tri vidljiva zida za posetioce (četvrti zid je mogao da vidi samo bibliotekar). Izgledali su upravo onako kakvim sam ih ja video kao posetilac Biblioteke.” Ta izjavnost nam kazuje da naš pisac nije običan „posetilac”, on je neko ko sebe posmatra u novoj ulozi, ne baš mu slučajno datoj. To što je uočio, negde vratio vreme, negde doživljaje, ne izgleda uobičajeno i narasta do nepojmljivih literarnih razmera. U tom smislu, Predrag Stanaćev je nova pojava u osobenoj književnoj formi, koju je, priznajem, teško definisati. Svaka definicija i ovde data samo je uslovna.”

Viktor Škorić, književnik iz Novog Sada, u svojoj recenziji , ukazuje: "Priča koja otvara ovu knjigu po svojoj poetici pripada postmoderni. Kada znamo koliko je postmoderna volela apokrifnu književnost, postaje nam jasno da je ton čitavoj knjizi zadat na početku, te da samo ova priča može da bude naslovna. U njoj Stanaćev nas suočava sa lepotom, ali i krhkošću književnosti: metaforom prostorije s tri zida (i nepostojećeg četvrtog) pisac nam otkriva da Bibliotekar čuva knjige koje su uništene (vlast, zavist, kao jeretičke, nepodobne), knjige koje su započete i odbačene ili nedovršene (najčešće usled smrti autora) – dakle, nisu zadobile milost uobličenja – i knjige koje bi trebalo da postoje, ali nemaju svoga autora, te nikad i neće postojati. Naposletku, i četvrti zid postoji, otkrićemo malo kasnije, a na tom zidu su knjige koje nikad nisu bile prihvaćene. Ova kompleksna slika nepostojeće književnosti dovodi nas do zaključka da je naš svet književnosti tek vrh ledenog brega, te da ispod svega postoji čitav podvodni svet koji nam je nedostupan i neistraživ. Koliko je ova metafora za Aleksandrijsku biblioteku poražavajuća, toliko Predrag Stanaćev nas i uči da volimo književnost, ovu stvarnu, koja nije na zidovima Bibliotekara, već na policama naših ličnih ili javnih biblioteka.“

Ovo je inače treća knjiga autora Peđe Stanaćeva. Prve dve su bile objavljene davnih godina pod pseudonimom Simeon Raški, a to su:

Biblioteka mrtvih knjiga (proza), 2001, NIP "Kolumna" Surčin i Tajna vremena (haiku poezija), 2004, Književno društvo "Razvigor" - Užice i Izdavačka radionica "Svitak"

Podsetimo, ovo je druga po redu promocija "Bibliotekara i druge priče". Prva je bila 03.04.2024. u Biblioteci grada Beograda – ogranak "Branko Miljković. Tom prlikom su osim autora, bili književnica i prevodilac Valentina Novković kao moderator, književnik i publicista Milijan Despotović i književnik Viktor Škorić kao recezenti knjige, i glumica Tamara Milčić kao narator.

Kako bismo vas polako uveli u svet "bibliotekara" i dali uvertiru magije koja vas očekuje "Udruženju književnika Srbije", prenosimo vam delić atmosfere sa prethodne promocije

Tom prilikom su fotografi iz "JEFIMIJA KLUB UMETNIKA" napravili sjajne snimke.

Peđa Stanaćev je rođen 1956 godine u Beogradu, gde je odrastao i školovao se. Diplomirani ekonomista po obrazovanju. Njegovi roditelji su takođe živeli i radili u Beogradu, poreklom su iz Banata, iz Novog Miloševa, smešteno na potezu između Novog Bečeja i Kikinde. Član je SKOR-a i Haiku udruženja Srbije i Crne Gore.

Na posletku nismo mogli da odolimo da vam ne prenesemo još jedan odlomak, ovoga puta iz "Priče o 33 iskopine" u kojoj nas autor  podseća na to da zlo i dobro omeđavaju naš unutrašnji prostor i da smo mi pokrovotelji i jednog i drugog zavisno od naših dela: „Plakao je pred svojim zidom. Zid je bio sagrađen tako da mu je potpuno onemogućavao pogled u nebo. I sa svakom suzom sve jasnije je znao kako je i najmanja misao u životu cigla ili za gradnju ovakvog zida ili za podizanje lestvice put neba. A čovek je zaista biće samo sa jednim ciljem – da zida. Zidar je. Zla ili Dobra (i sebi i drugima).“

(Telegraf.rs)