Održan komemorativni skup posvećen Goranu Petroviću u SANU

Komemorativni skup posvećen nedavno preminulom književniku Goranu Petroviću, održan je u Svečanoj sali Srpske akademije umetnosti (SANU).

O ličnosti i delu akademika Gorana Petrovića govorili su akademici - Zlata Bojović, Miro Vuksanović, kao i dopisni član SANU Jovan Delić. Dogadaj je organizovalo Odeljenje jezika i književnosti SANU.

Preporučujemo

Goran Petrović (Kraljevo, 1961 – Beograd, 2024) bio je srpski književnik i akademik, jedan od najznačajnijih i najčitanijih savremenih srpskih prozaista, redovni član SANU.

Zlata Bojović je predstavila detaljno biografiju i čitav opus preminulog pisca, te podsetila javnost da je studirao jugoslovensku i srpsku književnost na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

Ona je u svom govoru istakla da je pre kratkog vremena 26. januara, dan pre školske slave Sveti Sava, otišao Goran Petrović, i to tako "odjednom, nesvedenog računa, nedopisanih knjiga koje su već postojale u rukopisima, nesumnjivo i onih koje su bile u njegovim željama i planovima".

Bojić je podsetila da je samo pre godinu dana Goran Petrović primio nagradu "Beogradski pobednik", koja je pripadala ne samo njegovom delu "Papir sa vodenim znakom", već i temi kojom se godinama bavio - Despotu Stefanu Lazareviću, graditelji nove srpske srednjovekovne prestonice.

Kada mu je uručen "Beogradski pobednik", Petrović je tada pročitao deo svoje nove proze, zapis o njegovom gostovanju u jednoj osnovnoj školi u selu Istočne Srbije gde je predstavio roman.

Takođe, isti utisak je ostavilo i njegovo učešće u svečanom obeležavanju Dana SANU kada je umesto svečanog govora čitao odlomak svoje neobjavljene proze, na šta je ukazala Zlata Bojović.

Petrović je radio dugo kao bibliotekar u ogranku gradske biblioteke u Žiči, nedaleko manastira Žiča. Bio je glavni i odgovorni urednik časopisa "Povelja" (2003–2010), izdavačke delatnosti Narodne biblioteke „Stefan Prvovenčani” i urednik u JP „Službeni glasnik”.

Izabran je 1. novembra 2012. za dopisnog člana SANU, a za redovnog 8. novembra 2018. godine na Izbornoj skupštini SANU.

U okviru SANU bio je: predsednik UO Fonda „Nikola Trajković”, potpredsednik UO Zadužbine Branka Ćopića, član UO Zadužbine Ive Andrića, član Stručnog saveta Audio-vizuelnog arhiva i član Centra za digitalizaciju SANU.

Foto: A.K./ATAImages

Takođe, on je bio član Srpskog književnog društva i Srpskog PEN centra.

Potpisnicima predlagača za izbor Gorana Petrovića u SANU - Ljubomiru Simoviću, Dobrici Ćosiću, Predragu Palavestri, pridružili su se u izboru za redovnog člana i Dušan Kovačević, Miro Vuksanović i Milosav Tešić.

"Goran Petrović je živeo kratko da sve svoje književne zamisli ostvari, kratko mereno godinama koje su ga vodile lavirintima života", zaključila je Zlata Bojović.

Miro Vuksanović je naglasio da je Goran Petrović bio jedinstven u svemu, kao umetnik - književnik i čovek.

Akademik Vuksanović u svom govoru "Biće gore bez Gorana" se osvrnuo na težak i tužan period od pre dva meseca kada je Petrović iznenada otišao u bolnicu na ispitivanje, te se nadao da će otići kući gde će sačekati rezultate analize.

Onda je neočekivano usledio večni odlazak Petrovića na Savindan i Vuksanoviću su dolazila mnoga pitanja što su ga mučila i progonila od tog nemilog događaja.

Jedno od pitanja je bilo u vezi rečenice Petrovića iz bolnice da ima neki posao za Vuksanovića, tako da će mu to ostati misterija o čemu je bilo reči.

Foto: A.K./ATAImages

On je istakao da je Petrović pisao dugo i sporo poslednjih 20 godina, kad se zna da vrhunska dela nastaju upravo tako, postepeno, te da Petrović nije bio pisac lake ruke.

Vuksanović je naglasio da Petrović kao pisac nikome nije ostao dužan, a da "ćemo svi mi biti njegovi dužnici dokle god budemo čitali njegove knjige", i dodao da nas je zaista prerano napustio.

"Nisam imao snage da glasno pročitam naslov Goranovog tek objavljenog odlomka iz romana u nastajanju. A taj naslov jednako deluje mistično i onda i u ovom času - "Na svetu ima dovoljno samo pene". U takvoj peni je i ovo okasnelo priznanje koje zna da će nam bez Gorana medju nama biti gore, a da će nam sa Goranovim knjigama biti bolje", zaključio je Miro Vuksanović.

Petrović je bio vezan za ćirilicu i svoje knjige je objavljivao na ćiriličnom pismu.

Kako je sam govorio, rodni grad Kraljevo bio mu je izvorište i nadahnuće.

Tokom karijere pisao je uglavnom kratku prozu i roman.

Jovan Delić je naveo da se uoči praznika Svetom Savi Goran Petrović preselio u večnost, a imao je vrhunske romane i 20 pripovedaka u antologijama domaće i inostrane scene.

Njegovi romani i zbirke priča objavljeni su u preko 130 izdanja, od čega 60 u prevodu na ruski, francuski, italijanski, španski, nemački, poljski, bugarski, slovenački, makedonski, engleski, mađarski, češki, slovački, beloruski, grčki, holandski, arapski i persijski jezik.

Foto: A.K./ATAImages

U svom opusu hronološkim redom objavio je: knjigu kratke proze "Saveti za lakši život" (1989), roman "Atlas opisan nebom" (1993), zbirku pripovedaka "Ostrvo i okolne priče" (1996), roman "Opsada crkve Svetog Spasa" (1997), roman "Sitničarnica „Kod srećne ruke” (2000), zbirku pripovedaka "Bližnji" (2002), zbirku izabrane kratke proze "Sve što znam o vremenu" (2003), dramu "Skela" (2004), zbirku pripovedaka "Razlike" (2006), kino-novelu "Ispod tavanice koja se ljuspa" (2010).

Goran Petrović je bio pisac modernog senzibiliteta, a tokom života je rekao da su na njegovo stvaralaštvo uticali Milorad Pavić i Horhe Luis Borhes.

Neka od njegovih književnih dela su adaptirana za pozorište, televiziju i radio:„Opsada crkve Svetog Spasa” (dramatizacija i režija Kokan Mladenović), Narodno pozorište u Somboru (2002), „Skela”, po svojoj drami, produkcija Narodno pozorište u Beogradu, (režija Kokan Mladenović, Orašac, 2004), radio-drama „Bogorodica i druga viđenja” (dramatizacija Sanja Milić, režija Nađa Janjetović, Dramski program Radija Beograd, 2007), televizijski film „Bližnji”, po svom scenariju (režija Miško Milojević, Dramski program RTS-a, 2008), „Matica”, po svom dramskom tekstu (režija Rahim Burhan, Atelje 212, 2011), radio-drama „Iznad pet trošnih saksija“ (dramatizacija i režija Strahinja Mlađenović, Dramski program Radija Novi Sad, 2011).

Nagrade koje je osvajao su sledeće: Prosvetina nagrada, „Meša Selimović”, NIN-ova nagrada, za roman "Sitničarnica „Kod srećne ruke”, „Zlatni suncokret”, Nagrada Narodne biblioteke Srbije za najčitaniju knjigu godine, „Borisav Stanković”, Andrićeva nagrada, „Kočićeva knjiga”, „Laza Kostić”, Velika nagrada „Ivo Andrić”, za životno delo, za 2018, „Stanislav Lem” (2020).

U poslednjem periodu osvojio je nagrade „Beskrajni plavi krug” i "Vladan Desnica" za roman delte "Ikonostas" (2022), kao i Nagradu Vukove zadužbine, za umetnost, za dvoknjižje "Papir sa vodenim znakom" i "Ikonostas", i „Beogradski pobednik” za roman "Papir sa vodenim znakom", početna dela književnog serijala koji je trebalo da ima 12 knjiga.

(Telegraf.rs/Tanjug)