Održana promocija romana "Sidro na dnu noći" Milana Davovića

V. Đ.
V. Đ.    ≫   
Čitanje: oko 5 min.
  • 0

U kafeteriji "Bukmarker" knjižare Delfi SKC u Beogradu održana je promocija romana "Sidro na dnu noći" Milana Dabovića.

Pored autora, o knjizi u izdanju kuće "Laguna", govorili su ove noći - profesorka dr Zorana Opačić, istoričarka književnosti i Zoran Penevski, pisac i urednik izdanja.

Kako je navedeno od izdavača, roman je napisan "u najboljoj tradiciji Igora Kolarova i Mike Antića", tako da je „Sidro na dnu noći“ emotivna i lirska priča o traganju za ljubavlju i razumevanjem.

Pisac Milan Dabović (32) rodom iz Ivanjice, smatra da mu je na neki način sudbina namenila da objavi roman za prestižnu kuću kakva je "Laguna".

"Bio je vrlo nepovoljan životni trenutak za mene u to vreme i onda mi se javila nada kao mogućnost da se moj prvi roman "Sidro na dnu noći" objavi. To mi je bio kao neki svetionik nad činjenicom da će biti prilika za tako nešto. Istina, nisam očekivao ništa da se desi, da bi jedna velika izdavačka kuća uopšte obratila pažnju na nepoznatog pisca. Samo sam imao želju da barem zaista pročitaju moj rukopis", istakao je skromno Milan Dabović.

Autor romana je završio Učiteljski fakultet u Beogradu i radi kao učitelj, što mu je izuzetno pomoglo za svoj prozni prvenac.

On je naglasio da je tadašnji period pisanja romana početkom 2023. godine bio jako stresan, osetljiv, traumatičan, i iako nije želeo da saopšti o čemu je reč, ipak je otkrio da mu je majka preminula. Tada je čuo pesmu "Angel in the Sky" (Anđeo na nebu) i video u tome snažnu simboliku da mu majka pomaže i dalje, iako nije tu.

I put ga dovodi tako do urednika Zorana Penevskog, koji mu odmah sa vrata kancelarije saopštava da su odlučili da mu objave debi roman.

Radnja romana iz 77 glava teče ovako: devojčica Pauna sa svojim dedom pokušava da razume svet oko sebe: zašto je otac napustio nju i njenu majku, zašto se drugarice loše ponašaju prema njoj.

Dala je sve od sebe: ponašala se pristojno, sređivala ormare i svoju sobu, čak je i popravila ocene do polugodišta. Ali, njen otac je i dalje bio tužan kad bi dolazio.

Izgledao joj je kao mašinovođa koji gleda u voz koji polako obrasta u travu.

Kad je polugodište došlo, njeni roditelji su zaboravili na roditeljski sastanak.

Pauna je ostavila knjižicu na stolu, gotovo sa svim peticama, ali je oni nisu ni primetili.

Pisac Dabović kaže da je inspiraciju za tu priču imao u svom odrastanju, kada je bio u osnovnoj školi, jedan njegov drugar iz razreda je imao donekle sličnu sudbinu kao devojčica Pauna.

"Stavljao sam se u poziciju oca, dede, majke, svih tih likova da bih razumeo Paunu. Čak vi vremenom postanete i ta junakinja, nema veze što je žensko, a ja muško. Ona je neminovno deo vas dok je stvarate. Empatija je veoma važna za likove da je imate, uspeo sam tako da se stavim u njenu poziciju", opisao je pisac sam proces stvaranja ove knjige.

Kako radi kao učitelj sa djacima od prvog do četvrtog razreda osnovne škole, Dabović je rekao da su njegovi učenici čitali njegov kratki roman od 130 strana, te da se onima u IV razredu najviše dopalo, tu su se prepoznali.

"Imamo uvek prirodnu želju da zaštitimo decu. Ja još uvek nemam svoju decu, ali svaki dan radim sa njima, pričamo, upoznajemo se, razumem ih. Po meni decu treba zaštititi, ali u određenoj meri. Ne treba da ih previše zaštitimo. Ako su prezaštićena, to je gore nego da su nezaštićena", zaključio je Milan Dabović.

Urednik romana Zoran Penevski je podsetio da je pisac Dabović do sada objavio tri zbirke pesama - „Zalazak“ (2013), „Na raskršću“ (2014) i „Mimohod“ (2019). Samim tim, prema njegovim rečima, "Milanov roman teče kao proza, pripovedna celina, ali se oseća poezija".

Prema strukturi, "Sidro na dnu noći" deluje kao zbirka veoma kratkih priča, a zapravo je reč o romanu sa vrlo kratkim poglavljima koje liče na priče.

"Najpre je pohvalno naići na mladog pisca koji piše knjigu za decu i mlade. Danas malo ima pisaca za mlade, retko ko piše za njih. Milan je pritom pravi umetnik, na tragu da gledamo drugačije roman sa jednom prepoznatljivom situacijom. I pisca gledamo drugim očima. Milan Dabović ima svoj glas, i tek će još da se razvija kao književnik, do te mere da će neke druge pisce da porede sa njim", rekao je Penevski i dodao da u najboljem ključu Dabović podseća na prerano preminulog produktivnog pisca za decu Igora Kolarova, autora kratkog hit romana "Agi i Ema".

Profesorka dr Zorana Opačić je primetila da je sam naslov "Sidro na dnu noći" veoma neobičan za roman i uopšte knjigu za decu, kao želju junakinje da se negde "usidri" za stalno.

Istoričarka književnosti koja je bila profesor Daboviću, smatra da je ovo roman o nizu velikih gubitaka, da je u centru priče motiv deteta, te devojčice Paune koja traži zaštitu, toplinu, oslonac, da pobedi usamljenost.

Ona je dodala da je jasno koliko roditelji uopšte ne primećuju svoju ćerku i nju to veoma boli.

"Milan je neko ko svakodnevno radi sa decom u školi i piše o njihovim problemima, što je dragoceno i pohvalno. Ovde nema klasične fabule, nego su istaknuti lirski fragmenti. Vidi se ta Milanova lirska priroda.

Kroz česte dijaloge Milan je zapravo "razbio" fabulu. Stvorio je svoje ostrvo i oazu van vremena i prostora. Važan je ovde društveni kontekst, a značajno za pisca jeste što je sa ovim romanom uspeo da se izbori sa svojom traumom iz ličnog života", zaključila je dr Zorana Opačić.

Na koricama knjige popularna književnica za decu Jasminka Petrović je zapisala recenziju ovog romana, gde je podvukla da "Milan Dabović poetično oslikava svet savremene dece, i oslanja se na realne, ne baš jednostavne životne situacije.

Dok spušta spisateljsko sidro na dnu noći, autor ohrabruje svoje junake da se izbore sa izazovima i dodirnu zvezde".

Poznati dečji pisac Uroš Petrović je takođe u recenziji napisao kako je "pripovest o sidru na dnu noći lepa, začudna, i nasuprot naslovu, neretko lebdi iznad zemlje".

"Dokazuje nam da ljubav i mudrost mogu obasjati i najuporniju tminu, čak i onu u dubini srca", zaključio je Uroš Petrović.

(Telegraf.rs/Tanjug)

Video: Gužve na hrvatsko-srpskoj granici: Kilometarske kolone

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

Da li želite da dobijate obaveštenja o najnovijim vestima?

Možda kasnije
DA