Održana promocija romana "Pesma o tri sveta" Vladimira Pištala

Promocija romana „Pesma o tri sveta“ Vladimira Pištala održana je u knjižari Delfi SKC u Beogradu.

Osim autora, o romanu u novom zajedničkom izdanju kuća "Agora" i "Laguna", govorili su Nenad Šaponja, književnik i urednik knjige, Selimir Radulović, pisac i član žirija Nagrade „Dr Špiro Matijević“, kao i Zdenka Milanović, direktor marketinga Narodnog pozorišta u Beogradu.

Preporučujemo

Moderator promocije bila je Tanja Vučković ispred izdavačke kuće "Laguna".

Pisac Pištalo je za novi roman dobio nagrade „Beskrajni plavi krug“ i „Dr Špiro Matijević“, a bio je i u užem izboru za "NIN"-ovu nagradu i za priznanje "Beogradski pobednik".

"Nisam od onih pisaca koji unapred znaju kako će mu izgledati čitava knjiga, volim da se tokom pisanja iznenadim. Tako je Ivo Andrić govorio da ne želi sve unapred da osmisli, jer bi mu tada priča i likovi bili nekako papirnati. Opet sve to zavisi od pisca, jer Vasko Popa je znao sedam knjiga poezije koje će napisati, sve je voleo da isplanira", rekao je Pištalo.

On je naveo da ga je urednik Nenad Šaponja požurivao da završi novi roman, želeo da ga objavi godinu dana ranije, ali on nije želeo, komotnije mu je bilo da polako ispiše novo književno delo, i posveti mu se u potpunosti.

Roman „Pesma o tri sveta“ uz hrabru maštu pisca pravi širok kulturološki zahvat, od baroka - doba ranog prosvetiteljstva, masovnog ropstva i građenja svetskog sistema, do Napoleonovog osvajanja Perasta na Crnogorskom primorju.

"Ovo je avanturistički, istorijski, psihološki, ljubavni, egzistencijalni, čak i feministički roman. Napisan je iz pozicije žene, što mi je bilo uzbudljivo, drugačije, izazovno. Pitali su me da li mi je to bilo čudno ili nezgodno, a baš naprotiv. Skoro svi likovi su istiniti, istorijske ličnosti, dakle autentične", objasnio je Pištalo.

Foto: Zorana Mandić/ATAImages

Kako navode iz "Lagune", Vladimir Pištalo je dokazao i iskazao razumevanje drugih kultura, gde uspeva da prepeva istoriju.

Roman "Pesma o tri sveta" jeste priča o Evropi, Africi i Americi, Veneciji, Tunisu i Salemu.

Takođe je o vatrama, suknjama, o prolasku vremena, o muzici, galiotima i galebovima, o gusarima pod zaštitom države, o vešticama, divljacima, čipkanim kragnama, imperiji, o gospodarima i učiteljima.

Prema rečima autora, „svet je oduvek bio prepun gospodara i učitelja".

"Tako je bilo, a tako je i danas. Žene su bile gotovo izbačene iz istorije, već su ostajale neko po strani, da budu samo u kući. Moja nova knjiga je na neki način spomenik žene iz tog vremena“, smatra nagrađivani pisac.

Autor je govoreći o originalnosti, rekao da grubost nije autentičnost, već je samo grubost.

"Miloš Crnjanski je pisao o Velikom ratu lirski, dakle o tom najvećem zlu čovečanstva. To su nazvali 'sumatrizam'. Za moj roman su neki ocenili da je 'sumatristički'", naveo je pisac.

Pištalo se osvrnuo na svoj roman "Milenijum u Beogradu" (2000) i istakao da je tada odvažno kritikovao društvo tog vremena i situaciju, te da je to uspeo kada je bivši predsednik Srbije Slobodan Milošević još bio na vlasti, "a ne ovako kao svi su hrabri i pišu o njemu 2010. godine".

Književnik je dodao da mu se sviđa adaptacija njegovog romana "Milenijum u Beogradu", da mu je zanimljiva predstava u produkciji Narodnog pozorišta u Beogradu.

Zdenka Milanović ispred beogradskog Narodnog pozorišta je podsetila da je premijera "Milenijuma u Beogradu" održana u julu 2023. u saradnji sa festivalom BELEF, i ocenila da je u pitanju muzički komad u pozorištu.

"Dosta je uključena rok muzika u našoj predstavi, što veoma izlazi iz okvira pozorišta. Snažna je aktuelnost te priče, to je jedna urbana kultura, o gradu Beogradu, i predstava nam ima pozitivne kritike", rekla je Zdenka Milanović.

Osnivač i urednik izdavačke kuće "Agora" Nenad Šaponja je ocenio da je "Pesma o tri sveta" pustolovni roman i da se lako čita na tom nivou.

Ipak, prema njegovom mišljenju reč je o izrazito višeslojnom romanu koji je pun poezije.

"Pištalo je napisao drugačiju i opet istu knjigu u svom stvaralaštvu. Kad pogledamo 'Tesla, portret među maskama' ili 'Milenijum u Beogradu', to su potpuno različiti romani. Sve je drugačije, tematski, poziciono, a opet je isto na način na koji vas uvlači u svoj svet, to je poezija. Pištalo piše poetski", smatra Šaponja.

Selimir Radulović, član žirija Nagrade „Dr Špiro Matijević“, rekao je da je Pištalo napisao prelep lirski roman, o junakinji iz Perasta i o tri civilizacijska sveta, te da su u žiriju veoma lako i brzo jednoglasno došli do odluke da se baš ovom laureatu dodeli nagrada.

(Telegraf.rs/Tanjug)