Balkanon i Re:publika: Nove biblioteke Kontrast izdavaštva

U nameri da prikaže lice i naličje književnog kanona na Balkanu, Balkanon čine institucionalno prepoznata prozna dela sa jasno utisnutim pečatom vremena na sebi, dok biblioteka Re:publika prikupljanja naslove čiji je "pečat" vremenom izbledeo iz različitih manje ili više književnih razloga. Dakle, namera nam je da ponovnim objavljivanjem (re-public) zaboravljenih bisera književnosti ukažemo na bogatstvo kako onih glavnih tako i marginalnih tokova književnosti Balkana.

Kontrastova ambicija je da ovim dvema bibliotekama raskine društvene diskontinuitete u našoj kuluri i da u narednih nekoliko godina na jednom mestu sakupi sve relevantne književne tekstove nastale na ovom prostoru. U odabiru naslova, Kontrast sarađuje sa domaćim i regionalnim renomiranim kritičarima, istoričarima i teoretičarima književnosti, koji će i uređivati i pisati pogovore za pojedinačna izdanja.

Celokupan dizajn Balkanona i Re:publike radi Slavimir Stojanović Futro.

Prvi objavljeni naslovi su: Pesma Oskara Daviča (Balkanon), Isušena kaljuža Janka Polića Kamova (Balkanon), Put u Birobidžan Judite Šalgo (Re:publika), Sve zveri što su s tobom Bobe Blagojevića (Re:publika) i Gluvne čini Aleksandra Ilića (Re:publika).

Kontrast u sledećem krugu najavljuje Banket u Blitvi Miroslava Krleže, koji će pratiti u ediciji Drama i Gospoda Glembajevi, Kiklop Ranka Marinkovića i Izabrane priče Fride Filipović.

Put u Birobidžan, Judita Šalgo

Foto: Promo/ Kontrast izdavaštvo

Judita Šalgo uspela je ovu knjigu da u isti mah načini i romanom i antiromanom, i utopijom I distopijom, i štivom sa jevrejskom, ali i ženskom tematikom, i prvom pravom pričom o jednom nepravedno skrajnutom pesniku koji zamišlja idealnu zemlju i u nju – baš kao i protagonisti I protagonistkinje Puta u Birobidžan – veruje.

(Iz pogovora Dragane V. Todoreskov)

Isušena kaljuža, Janko Polić Kamov

Foto: Promo/ Kontrast izdavaštvo

U istraživanju svog unutrašnjeg sveta Arsena Toplaka, glavnog junaka Isušene kaljuže, biva uslovljen bolešću (tuberkuloza), alkoholizmom, putovanjima, sukobima i polemikama sa okruženjem, pomućenjem racionalnih granica mišljenja. U takvim nestalnim okvirima, on vijuga svešću kroz raznorodna stanja i samospoznaje – otuđuje se od porodice, promišlja porive/fenomene poput kanibalizma, oprobava vidove seksualnosti strane građanskom moralu, „atomizira se”, razobličava prakse disciplinovanja u školi i društvu. Krećući se sve intenzivnije putanjom tabuiziranih iskustava/refleksija, stranim građanskom subjektu, Toplak sve evidentije, tokom odmicanja romana, spoznaje da ga ni jedan model egzistencije ne može utemeljiti. Preostaje mu samo njegov unutrašnji svet kao „isušena kaljuža”.

(Iz predgovora Gorana Korunovića)

Pesma, Oskar Davičo

Foto: Promo/ Kontrast izdavaštvo

Roman Pesma, publikovan 1952. godine, značajno se izdvaja u okvirima Davičovog proznog opusa. Posmatrano najpre u svetlu zasnivanja književne modernosti u našoj kulturi, taj roman stoji na početku procesa emancipacije posleratne literature od stroge podređenosti ideološkim obrascima. Davičo otvara problem stepena i vida učešća libidinalno-nesvesnih, seksualnih aspekta subjekta pri realizaciji određene ideologije. Iako je pre svega usmerena na dovršenje komunističko- revolucionarnih ciljeva, Pesma navedeni problem implicitno postavlja i šire: da li je libidinalni aspekt naših života podrivajući ili podsticajan po ostvarenje ideoloških namera? Da li su u transformaciji društva delotvorniji „sveci”, oni koji i seksualnost podređuju novoj viziji sveta, ili „zavodnici”, oni koji pred javnošću svojih istomišljenika ne mistifikuju svoje porive i ne brinu o moralu zajednice?

(Iz predgovora Gorana Korunovića)

Gluvne čini, Aleksandar Ilić

Foto: Promo/ Kontrast izdavaštvo

Roman Gluvne čini je zadugo bio gotovo zaboravljen, prevashodno zbog dogmatske cenzure nakon Drugog svetskog rata. Ipak, upravo zbog toga, kao i zbog svoje nemale poetske vrednosti, Gluvne čini važe za jednu od najbolje prikrivanih tajni srpske književnosti i jedan od najzanimljivijih kratkih romana srpske avangarde. Stoga ovaj roman nije tek još jedan iznalazak naše književne baštine koji je iz ideoloških ili istorijskih razloga bio skrajnut, već predstavlja, pre svega, jedan posve specifičan i grandiozno osmišljen izraz modernosti.

(Iz pogovora Milomira Gavrilovića)

Sve zveri što su s tobom, Boba Blagojević

Foto: Promo/ Kontrast izdavaštvo

Fantastika pripovednog sveta zbirke Sve zveri što su sa tobom ogoljava nam čoveka u punom intenzitetu njegove ranjivosti, sa svim zverima što su u njemu. I čini to razbuktalom imaginacijom zaptivenom u jeziku pregnatnom do vrenja, a poput sečiva svedenog i oštrog u svojoj preciznosti. Iz biblijskog imperativa sadržanog u naslovu/epigrafu zbirke, izvedi zveri sa sobom, razotkriva se žudnja koja se izlučuje iz preobražaja likova, žudnja koja se sustiče sa oporim egzistencijalnim teskobama i egzistencijalnom jezom.

(Iz pogovora Žarke Svirčev)

(Telegraf.rs/PR)