Umro je najpošteniji od nas

Uobičajeno je postalo da se posle smrti nekog od kolega novinara stavi ovakav nekako naslov. Sledi hvalospev o preminulom, pa onda red isticanja ličnog prijateljstva, pomene se momenat inspiracije koju je preminula ličnost poklonila svetu i pogotovo potpisniku eulogije. Obično je hvalospev o tome nekome hvalospev o sebi samom. Ali to je nebitno.

Pera Luković, legenda jugoslovenskog novinarstva, umro je u 74. godini.

Preporučujemo

Ja nisam imao tu sreću da mi Pera Luković, koji je juče umro posle višegodišnje borbe sa karcinomom, bude prijatelj.

Ali imao sam tu sreću da radim s njim, da razgovaram s njim, čak i da se ponekad kladimo (oko sporta, što je voleo). Kladili smo se oko Miličića, sve je bio u pravu, i ostao sam mu dužan gajbu piva. Ja sam verovao da će Miličić da pokida NBA, Pera je tvrdio da nema šanse, jer on zna te stvari.

Imao sam i tu sreću da odrastam na njegovim tekstovima, upijajući ih iz raznih štampanih izdanja za koja je pisao 80-tih godina. Gutao sam sve što je napisao, jer je bilo jebeno dobro. Naravno, tad se najviše bavio muzikom. I to onako kao niko pre ili posle njega. Nisam samo ja imao tu sreću, stotine hiljada su ga čitale.

Ponekad pomislim da su svi ti koji su to čitali postali dobri ljudi.

Sad kad čitam opet nešto njegovo (i tekstove drugih, divnih ljudi koji su tada pisali, hvala Yugopapiru što postoji), pitam se samo kako smo uspeli da zajebemo onako lepo društvo i onako lep život. I da od dobrih postanemo loši ljudi.

Nikad mu nisam rekao da sam obožavao njegovo pisanje kao klinac. Znam šta bi mi odgovorio, ne bi bilo ugodno.

Šalu na stranu, Pera je bio prvi i poslednji kolega s kojim sam razgovarao, a da sam imao tremu. A imao sam je jer je Pera bio em najbolji novinar kojeg sam poznavao, em najpošteniji lik u našoj profesiji.

Nije fraza, Pera je svoje poštenje i ideale stavljao iznad svake koristi, uvek i na sopstvenu štetu. Pera nije bio na prodaju.

Znam da je bilo popularno da se po klozetima ex-Twittera pljuje po njemu, zbog njegovog angažovanja u poslednjih 10tak godina, ali nek se ti nesrećnici upitaju i prisete šta je Pera radio pre toga i šta se desilo sa E-Novinama. I zašto je pričao to što je pričao posle E-Novina. I zašto treba sve da vas je sramota.

Dok su se svi drugi saginjali, samo jedan čovek iz profesije se nije saginjao, nego je išao đonom na sve, onako kako mu je srce (a bilo je veliko) naređivalo. Niko nije bio uz njega, osim njegove ekipe iz E-Novina. Svi ostali su (smo) bili kukavice.

I sad te kukavice hoće da pljuju po onome što je bio Pera Luković.

Ovde sad sledi psovka, ali preskočiću. I u tome je Pera ipak bio najbolji, pa da ne skrnavim.

Umesto ostatka ove moje ničeg dostojne pisanije, pročitajte jedan od poslednjih tekstova velikog Petra Lukovića. U njemu možete da naučite kako jedan veliki i dostojanstven čovek izdržava borbu sa karcinomom. I kako u lepoti nalazi inspiraciju, i ljubav.

Ko pročita, i odsluša sve ove divne melodije i glasove, postane bolji čovek. Garantovano.

Evo teksta, od 15. januara 2023. godine, objavljenog na xxzmagazin.com:

"Budući da mi je muzika jedan od glavnih saveznika u borbi protiv karcinoma, te da me je spašavala i davala snagu u protekle tri godine, svoj (solistički) rođendanski party 21. januara posvetio sam pevačicama čije su me pesme održale u mentalnoj ravnoteži. Ova playlista sa ženama u glavnoj ulozi ima samo jednu poruku „Happy Birthday, Lukoviću“. Neka muzika počne!

Gretel Hänlyn – Apple Juice

Sa nekoliko objavljenih singlova od kojih se ne zna koji je efektniji ili zarazniji, devetnaestogodišnja Gretel Hänlyn s razlogom aplicira na najviše muzičke pozicije tokom ove 2023. godine. Rođena u Londonu (pravo ime Maddy Haenlein), uzela je umetničko ime Gretel Hänlyn kad se odlučila za pevačku karijeru u kojoj posebno mesto ima njen glas: koloritno bogat, ponekad zavodljivo polušaputav, mestimično hrapav, ali nepogrešivo prepoznatljiv „husky voice“ što bi Englezi rekli. Njen prvi singl „Apple Juice“ apsolutno je čarobna intimistička tapiserija u kojoj diskretni dijalog klavijatura i gitare ostavlja prostor za nezaboravni refren: „Get out of your head/ Get out of your bed/ Come/ Ha/Again and again, and again, and again/ You like to take the picture, but you don't wanna be in it/ A friend of a friend of a friend of a friend/ You always take the picture, but, babe, you're never in it“. Ne propustite da još čujete njene pesme „Drive“ ili „Motorbike“: život je lepši uz Gretel Hänlyn. Potpisujem.

Panic Shack - The Ick

Ovaj kratki ali zarazni punk komad razbija ljutom energijom koja telo i um oslobađa od frustracije ili depresije; ovo je prava adrenalinska bomba koja stvara uživanje i vraća snagu zvukom i slikom (maestralni video). Kvartet iz Velsa svoju provokaciju pretvara u radostan socijalan agažman, bez obzira na temu – da li je na meti mačizam ili seksizam, svejedno, Panic Shack imaju talenat da kažu ono što treba, baš kad treba. Preporuka: slušati glasno i – stalno. Lek bez kojeg se ne može.

Black Honey - Charlie Bronson

Osnovana u Brajtonu pre osam godina, grupa Black Honey predvođena pevačicom/gitaristkinjom Izzy Baxter stekla je impresivnu koncertnu reputaciju, ali njihovo iskustvo i zrelost napravili su još jedan korak dalje – njihovi albumi poput „Written & Directed“ dokaz su stalne potrebe za novim idejama, o čemu svedoči njihov singl „Charlie Bronson“, jedna moćna, energična i zarazna pesma s neodoljivim rifom. Brajton ima čime da se ponosi!

Sprints – Little Fix

Irski bend Sprints (Karla Chubb/lead singer & songwriter; Colm O'Reilly/guitar;Jack Callan/drums i Sam McCann/bass guitar) ove me je godine spašavao svaki put kad su me napadali nemoć i hemio-depresija; njihove lekovite punk pesme, naročito „Little Fix“ i „Delia Smith“ bespoštedno su me obasipale energijom koja je furiozno ulazila u vene, naročito kad u pesmi „Little Fix“ Karla Chubb poručuje: „It's a subtle suffocation, a tiny little fix/They're playing with fire and I'm playing with matchsticks/ 'Cause I'm medicated, medicated/And they like me better when I'm sedated“.

Sprints jesu angažovan bend osetljiv na socijalne probleme, ali oni ne uzmiču ni pred temama o mentalnim problemima, kao u sjajnoj pesmi „Delia Smith“ gde se suočavamo sa stihovima: „I was always so cripplingly shy/ I was good at sports, but I always cried/ I loved my friends and I hated my life/ I couldn't be bothered doing anything with my time“. Irska može da bude ponosna na grupu Sprints! Veliki, veliki bend.

The Waeve - Can I Call You

Gitarista Graham Coxon (ex-Blur) i pevačica Rose Elinor Dougall, svoj zajednički projekat The Weave započeli su maestralnom, epskom i duboko emocionalnom pesmom „Can I Call You“ čije promene tempa i atmosfere, uz besprekornu produkciju, ovaj singl stavljaju na sam vrh najboljih songova tokom prošle godine. Što bi u „Blicu“ rekli – oduzima dah!

CRAWLERS - I Don't Want It

Liverpulski bend Crawlers koji predvodi Holly Minto (glas, gitara, tekstovi) već je obezbedio impozantnu reputaciju serijom uzbudljivih singlova, što je potvrđeno i mini albumom „Loud Without Noise“ iz novembra prošle godine. Formirani na punk/post punk ideologiji, Crawlers briljantno levitiraju između neodoljive gitarističke energije i pop melodioznosti, sposobni da vas uhvate u mrežu visprenih, angažovanih tekstova („would you start to love me if tried to lose a little weight/ i just want your attention till the very next day/ i’m not an addict can’t you see i’m self-aware/ i saw your message i’ll ignore it pretend i’m not there“) koji lako komunicaju sa publikom jer su Crawlers, po mnogo čemu, glasnovornici generacije koja ne ćuti i koja otvoreno govori o svojim problemima. Proverite i pesme „I Can't Drive“ ili „Too Soon“: čisto savršenstvo!

Sarah Wolfe - I'm A Star

Pompezan naslov debitantskog singla mlade Australijanke Sare Wolfe („Ja sam zvezda“) nije daleko od istine; njena veština da spoji breakbets, rock gitare i svež pop u zamamnu muzičku formu, tek je početak jedne obećavajuće karijere. Njeni samoironični i cinični tekstovi („I'm so tired of listening to my own head/ Like, shut the fuck up, bitch/ What the hell have I said?/ Push and pull my thumbs, there's a strain in my neck/ All because I know I can't leave you on read“) poseban su adut i dokaz novostečene zrelosti. Impresivno.

BABE - Keiner Kennt Dich

U kategoriji hedonističkog opuštanja i plesnog raspoloženja imamo šampiona: to je nemački bend BABE (piše se velikim slovima) u kojoj su, naravno, Lulu von Babe i Robin von Babe, dvojac koji ovu gitarističku veselicu /pričalicu dovodi do dancing ekstaze kad noge same počinju da plešu. A reski nemački jezik ovde je neprocenjiv: čista magija u nepuna tri minuta.

Nemahsis - i'm not gonna kill you

Kanađanka palestinskog porekla Nemah Hasan (umetničko ime Nemanhsis) jedna je onih autora koji biografiju pretvaraju u potresne, dirljive ispovesti. Nakon pesme „Immigrant’s Tale“ gde je opisala izbeglička iskustva svoje majke, Nemahsis je nedavno objavila pesmu „I’m Not Gonna Kill You“ o rasizmu koji neprekidno širi islamofobiju. Stihovi sve govore: „Order my food a little weaker/I know it's gonna make my odour less strong (You like me better as an "Emma"/ I would have gained your trust/ Sooner with that name/ But that's not my name/I'm not gonna kill you/ I don't wanna hurt you/ Don't look so scared when I get close to you/ I'm not gonna kill you, I don't wanna hurt you/ Stop, can you not look at me in that way?“. Sve je savršeno, ali bolno: muzika, tekst, video. Pesma koja se ne zaboravlja.

Fazerdaze - Break!

Amelia Rahayu Murray, poznata po svom scenskom imenu Fazerdaze, u ovom rock izboru brani boje Novog Zelanda; pevačica, producentkinja i gitaristkinja postala je neka vrste medijske senzacije zahvaljujući oktobarskom EP izdanju „Break!“ koje perfektno sumira indie energiju obogaćenu hipnotičkom, neodoljivom melodijom. Pesma koja podiže raspoloženje i vraća osmeh na lice.

Zaho de Sagazan - La déraison

Ne mogu da prežalim što najbolja ljubavna balada protekle godine nema normalan video, ali – tešim se, prednost je što bez slike; samo u svojoj glavi možete vrteti lični film u kojem sve vrvi od čulnosti, bola, čežnje i prekrasne interpretacije mlade Zaho de Sagazan. Povrh svega, šarm i senzualnost francuskog jezika ovde su ishodište autentične, neprekidne ekstaze. Citiraću jedan YouTube komentar: Quelle femme magnifique !

Teen Jesus And The Jean Teasers - Girl Sports

Australijski ženski punk kvartet Teen Jesus And The Jean Teasers (u kojem su Anna Ryan, Scarlett McKahey, Neve van Boxsel i Jaida Stephenson) najnovijim EP izdanjem „Pretty Good For A Girl Band“ podigao je lestvicu dinamike do maksimuma; ovaj himnični song lepi se za slušaoca eksplozivnom snagom, naročito u stihovima posvećenim mačo muškarcima: „It's not hard to think of/ All the times that you/ Shouted at me from your car and/ What do you get from this?/ Do you feel so big and tough (tough!)/ Behind closed doors?/ This time I'm not asking, I'm just telling you/Fuck off (fuck off, fuck off)“. Briljantno!

Eaves Wilder - I Stole Your Jumper

Londonska tinejdžerka Eaves Wilder svoju je karijeru započela pre nekoliko meseci kad je objavila debi singl „I Stole Your Jumper“, koji poseduje neodoljivu ritmičku lepršavost i hipnotičku gitarističku temu, negde na razmeđi između alt-popa i grunge efekta. Njena pesma o seksizmu i osveti („I’ve never been a mother/ But I’ve mothered men/ That drained me dry/ Because they need to be fed“) svedoči o hrabrosti da lično iskustvo postavi kao temu, što joj uz autorsku veštinu kantautora garantuje uzbudljivu 2023. godinu.

Tommy Lefroy - Dog Eat Dog

Iza imena Tommy Lefroy kriju se Wynter Bethel i Tessa Mouzourakis (na geografskoj vezi LA/London) dvojac koji inklinira ka indie-rock melodijama i poštovanju Džejn Ostin, „heroine koja je živela u muškom svetu, ali ostavila nezaboravne ženske karaktere“. Tommy Lefroy je, da podsetimo, sudija i političar iz XIX veka koji se u romanu „Ponos i predsrasude“ pojavljuje pod imenom „Fitzwilliam Darcy“.

Grupa Tommy Lefroy poseduje suptilni pop senzibilitet, pojačan čvrstim gitarističkim ritmom i infektivnim melodijama koje opuštaju, ali i postavljaju pitanja o emocionalnim ranama koje nikad nisu bezbolne. Prave naslednice Džejn Ostin, dakako!

Nilüfer Yanya - Stabilise

Ne čudi što je najnoviji album „Painless“ ove britanske pevačice na gotovo svim listama za 2022, zauzeo najviša mesta. Baš kao singl „Stabilise“, album je narativna tapiserija na kojoj prepoznajemo diskretnu punk progresiju, dah soula i folka, ali je sve do savršenstva uklopljeno u raskošnu odoru zvučne gozbe. Spektakularno!

(Telegraf.rs)