Čedomir Antić promovisao knjigu "Ubistva u srpskoj istoriji": Srbija je kao mačka sa mentalitetom tigra

Promocija knjige “Ubistva u srpskoj istoriji: Od Nemanjića do Nemanjine” pisca i istoričara Čedomira Antića održana je u Beogradu, gde je autor izjavio da je Srbija danas poput mačke sa mentalitetom tigra.

U Maloj sali Kolarčeve zadužbine, osim autora, na promociji su govorili – Manojlo Manjo Vukotić ispred svoje izdavačke kuće “M Vukotić Media”, istoričar profesor dr Predrag Marković i profesor dr Vlada Stanković.

Preporučujemo

"Ubistva u politici nisu srpska posebnost. Ali, na neki način jesu njena zla kob", stoji kao natpis na koricama nove knjige.

Čedomir Antić je ocenio da je njegovo delo više novinarsko i publicističko, nego istorijsko, mada je istorija u suštini ove knjige.

On je rekao da je bilo neophodno spojiti tolike epohe, periode, imati razne vremenske skokove, od dinastije Nemanjića do Zorana Đinđića.

Ubistva vladara i poznatih ličnosti odigravala su se u borbi za presto (Nemanjići), sukobu ustanika (Karađorđe), izazovu velikih ratova (Vidovdanski atentat), rušenju dinastija (Majski prevrat), prekidu razvoja države (Marsejski atentat i ubistvo Đinđića).

Tako su se naređale osvete, množila se politička ubistva, te je Antić otkrio da je samo u deceniji bivšeg predsednika Republike Srbije i Jugoslavije Slobodana Miloševića bilo oko pedeset ubistava.

"Planiram i na neki način nastavak ove knjige, mada da ne otkrvam mnogo. Dosta sam izučavao veoma strašne i brutalne kazne koje su izvršene na počinioce tih zločina. Srbija i Crna Gora jedine su hrišćanske zemlje koje su imale vladare. Istorija nam se ogleda u ubistvima i progonima", naveo je Antić.

Kako je objasnio pisac knjige o ubistvima u srpskoj istoriji, kroz našu viševekovnu istoriju, od svetorodne loze Nemanjića do 12. marta 2003. i snajperskog ubistva premijera Srbije u Nemanjinoj – ta zla kob se provlači.

On je ocenio da je dinastija Nemanjića bila prilično mirna i nije bilo toliko potresa, u odnosu na mnoge druge, kao bugarske dinastije, osim što se sumnjalo da je Car Uroš otrovan, nikad dokazano.

Antić je podsetio na knjigu "Put u Sarajevo" (1969) čuvenog Vladimira Dedijera, koji je pisao knjige o Josipu Brozu Titu u više tomova. U navedenoj knjizi, Dedijer je napravio čitav spisak ubistava kroz 150 godina, te je Antić primetio da ih u to vreme nije bilo toliko mnogo koliko se očekivalo.

On je naglasio da su atentati bili sudbonosni, i da se retko kada desilo da se neko usudi da ubije stranog vladara, osim tog fatalnog ubistva koji je počinio bosansko srpski student Gavrilo Princip na prestolonaslednika Franca Ferdinanda od Austrije u Sarajevu 28. juna 1914. godine. Taj Sarajevski ili Vidovdanski atentat označio je početak Prvog svetskog rata.

Čedomir Antić je onda govorio o misteriji ubistva Kneza Mihaila Obrenovića koji je vladao Srbijom u dva navrata: od 1839. do 1842. kada je zbačen sa prestola i 1860. - 1868. kada je pogubljen brutalno u atentatu na Košutnjaku.

"Velika je to zavera bila, i ostalo je pitanje ko je njega ubio. Neobičnost zavere je zanimljiva, a mnogi su imali tu naknadnu pamet, odnosno pravili su se pametni oko rekonstrukcije zločina. Što je rekao istoričar Vladimir Jovanović, taj atentat na Kneza Mihaila "bila je politički aljkavo planirana, ali savršeno organizovana zavera". Onda smo imali taj brutalno izvršen atentat na kralja Aleksandra Obrenovića i kraljicu Dragu. Jedan moj kolega je i rekao da je Srbija mačka sa mentalitetom tigra. Kada uđeš među tigrove, a mačka si, ne može dobro da se završi", smatra Čedomir Antić.

Istoričar i autor knjige "Ubistva u srpskoj istoriji" se osvrnuo na atentat novijeg doba, tog fatalnog 12. marta 2023. godine.

"Mislim da je atentat na Zorana Đinđića jedan od sigurno najinteresantnijih u našoj istoriji. Bivši premijer Srbije pred smrt nije imao prijatelje, to je činjenica. Zašto je to tako bilo, možemo samo da nagađamo. Takvo ubistvo je ličilo na 1944. ili 1945. godinu, kao da smo se vratili kroz vreme, mada opet je najviše delovalo kao da se nalazimo u romanu "Vrli, novi svet" Aldosa Hakslija", ukazao je Antić na taj SF futuristički distopijski roman objavljen davne 1932. godine, jedan od značajnijih iz domena totalitarizma uz remek delo "1984" Džordža Orvela.

Antić je podsetio da je Zoran Đinđić nazivan "Srpski Kenedi" i da su tu sličnosti vidljive.

"Imate dakle taj slučaj da zemlja kakva je Amerika ubije svog predsednika Džona Ficdžeralda Kenedija i da za to ne odgovara. Posle toga su snimljeni neki dokumentarni filmovi o Kenediju koje gotovo niko nije gledao niti je ljude zanimalo, ali i jedan odličan igrani film "J. F. K." Olivera Stouna. Tako imamo ubistvo Kneza Mihaila, Zorana Đinđića. Uvek ćemo biti drugačija Evropa, ovo je naš vrli, novi svet. Zločini i greške će se ponavljati, kao i istorija. U politici etika je važna, ali ona je samo okvir, ne vodi u politiku. Rata i nasilja će uvek biti", zaključio je Čedomir Antić.

Foto: Tanjug/Zoran Žestić

Knjiga predstavlja detaljan opis i uvid na 270 strana o velikim ubistvima kroz srpsku istoriju putem četiri značajna poglavlja.

Te celine su: "Atentati na vladare" (Stefan Nemanja, Stefan Dečanski, Uroš Nemanjić, Đorđe Petrović Karađorđe, Danilo Petrović Njegoš, Mihailo Obrenović, Aleksandar Obrenović, Aleksandar Karađorđević, Ivan Stambolić, Zoran Đinđić), "Atentati na poznate" (Miloš Obrenović, Karađorđe, Slobodan Milošević, Željko Ražnatović Arkan), "Atentati prekretnice" (Gavrilo Princip, Dragutin Dimitrijević Apis, Dragoslav Draža Mihailović) i "Pokušaji atentata" (Milan Obrenović, Nikola Petrović Njegoš, Ante Pavelić, Slobodan Milošević, Car Dušan, itd).

Vlasnik izdavačke kuće "M Vukotić Media" Manojlo Vukotić je napravio kratak presek kako su pogubljeni Aleksandar Obrenović i Draga Mašin, da je Knez Mihailo brutalno likvidiran u zasedi dok se vozio kočijom u svojoj drugoj vladavini, ubistvo Aleksandra Karađorđevića (1934) u Marseju (Pariz), sve do Zorana Đinđića.

"Bezbroj je primera, a sve to je mnogo bolje obrađeno u novoj knjizi Čedomira Antića, uvaženog profesora istorije. Sve je u knjizi autentično, pregled srpske zle kobi, od Nemanjića do ubistva u Nemanjinoj ulici. Bilo je zaista puno ubistava, a knjiga govori o njima. Ponosan sam i zadovoljstvo mi je što smo drugi put ostvarili saradnju sa Antićem, a spremamo uskoro i njegov treći rukopis", potvrdio je Vukotić i podsetio na uspeh Andrićeve knjige "Srpska istorija" (2013) iz 70 poglavlja.

Ova knjiga profesora dr Čedomira Antića prvi je pokušaj da se na istorijski i argumentovan način prosvetle najveća, prelomna ubistva i atentati kroz deset vekova naše istorije. Kako je navedeno iz izdavaštva, ovo je dramatično svedočanstvo, sveživotni podsetnik, oporuka, opomena i putokaz kako se kroz vreme istorije nosi breme narodne sudbine.

Profesor dr Vlada Stanković je ocenio da knjiga Čedomira Antića otvara teška pitanja i probleme, obrađuje veoma kompleksnu temu i otkrio da govori i o pokušajima ubistva, ne samo o ubistvima. Istoričar Stanković je podsetio da su u kratkim razmacima ubijena braća Džon i Robert Kenedi u SAD, te da su sličnosti neminovne sa Srbijom, i da je zla kob pratila srpsku politiku sa pojedinim ubistvima.

Istoričar Predrag Marković je provukao temu o kojoj se raspreda, a to je - "kakav smo mi to narod koji ubija svoje vladare?".

Marković je analizirao da je kralj Aleksandar Karađorđević nastradao isključivo zbog svoje arogancije, jer mu je rečeno tada da nikako ne ide u Marsej otvorenim kolima - kočijom, ali je on to odbio i fatalno završio.

"Moj dragi prijatelj i kolega Čeda Antić zaista sve zna, sve pamti, sve ga zanima, čak ume napamet da citira neku istorijsku dramu o Stefanu Dečanskom. Neverovatno šta sve on drži u glavi. Svaka knjiga mu je zanimljiva, dela su mu sve čitljivija, a u novoj knjizi su mu bili vrlo zanimljivi svi ti vremenski skokovi", zaključio je istoričar Predrag Marković.

Čedomir Antić (50) vanredni je profesor na Odeljenju istorije Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Objavio je 20 naučnih monografija i knjiga, 45 radova u naučnim časopisima.

Među njegovim knjigama su i “Neizabrana saveznica: Velika Britanija i Srbija u Prvom svetskom ratu” (2012), “Uvod u istorijske studije” (2017). Autor je takodje istorijske sinteze “Istorija Republike Srpske”, objavljene u tri izdanja 2015. i 2016. godine.

Njegova “Kratka istorije Srbije”, prerasla u “Srpsku istoriju”, objavljena je u deset izdanja na srpskom, slovenačkom i engleskom jeziku (The History of Serbia, Laguna 2018, 2019, 2020).

Antić je pisac jednog od najtiražnijih udžbenika istorije – Istorija 7 za osnovnu školu, koji se objavljuje od 2012. godine.

Dobitnik je nagrade Severnoameričkog udruženja za srpske studije (NAASS) za 2006. godinu.

(Telegraf.rs)