Činjenice koje možda niste znali o Dostojevskom

Fjodor Mijahlovič Dostojevski bio je jedan od najvećih ruskih pisaca, a njegova dela kao što su "Zločin i kazna", "Idiot", "Kockar" i ostala postali su klasici svetske književnosti. U njegovu čast, evo i nekih činjenica o slavnom književniku koje možda niste znali.

Svoj prvi roman objavio je kada je imao 25 godina

Preporučujemo

Godine 1845. Dostojevski je objavio svoj prvi roman pod naslovom "Tužan narod". Tada je imao 25 godina i tokom godina ova knjiga je opisivana kao prvi ruski "društveni roman". Dostojevski je snažno počeo jer je rođen u plemićkoj porodici i tako se prirodno obrazovao tokom svog detinjstva.

Nije se, međutim, školovao za pisca. Umesto toga, pohađao je vojnu inžinjerijsku ustanovu, iako mu to nije odgovaralo. Svoju književnu karijeru započeo je pre nego što je dao ostavku na tehničkoj funkciji, prvo prevodeći francuske knjige na ruski. Napustio je posao prevodioca i posvetio se pisanju beletristike.

Pisao je da otplati svoje kockarske dugove

Dostojevski se tokom svog života suočavao sa finansijskim problemima, u velikoj meri zbog onoga što bi savremeni psiholog ocenio kao iscrpljujuću zavisnost od kockanja. U jednom konkretnom incidentu, pristao je da napiše roman kako bi otplatio svoje dugove, pristao je na ugovor koji bi njegovom izdavaču dao prava na sva ranije objavljena dela Dostojevskog na devet godina ako ne uspe da proizvede roman do 1. novembra te godine.

Napisao je roman za 26 dana

Kao rezultat sklapanja neosporno sumnjivog ugovora iznad, Dostojevski je bio primoran da ostavi po strani svoj rad na onome što će kasnije postati roman "Zločin i kazna" (za koji je znao da ne može da završi do roka) kako bi što pre proizveo, još jedan roman prikladno nazvan "Kockar" (1867).

Jednom je osuđen na smrt

Dostojevski je bio član književnog društva 1840-ih čija je krajnja svrha bila socijalna revolucija. Oni su raspravljali o budućoj društvenoj transformaciji čitajući zabranjena dela u vreme kada je politička klima u Evropi bila prilično napeta.

Oni su uhapšeni i odmah prebačeni u zatvor visoke bezbednosti, gde su osuđeni na smrt. Dostojevski je uspeo nekako da izbegne smrtnu kaznu, a umesto toga je osuđen na osam godina teškog rada u Omsku u Sibiru.

Privremeno je prognan iz Rusije i poslat u sibirski logor

Nakon što je car odložio njegovo pogubljenje, Dostojevski i njegovi drugovi su prognani. Poslani su u logor u Sibiru. Oni su osuđeni na četiri godine zatvora Katorga u Sibiru.

U zatvoru je Dostojevski klasifikovan kao jedan od najopasnijih osuđenika. To je značilo da je uvek bio u okovima i da je pušten tek kada je radio. Takođe mu je bilo dozvoljeno da čita samo svoju bibliju novog zaveta.

Bolovao je od epilepsije

Dok je glava Fjodora Dostojevskog bila u daleko boljem stanju od većine drugih ljudi, njegovo telo je bilo daleko od toga. Njegova bolest je postala očigledna na pozadini drugih zdravih mladića na vojnoj akademiji. Ovo stanje je dovelo do toga da je povremeno imao napade 1839. kada je imao 18 godina.

Njegovi napadi su se pogoršali tokom izgnanstva u Sibiru. Dostojevski je po povratku trebalo da služi vojsku, otpušten je zbog lošeg zdravlja. On je, naravno, dugo živeo, ali je bolest počela da ga sustiže na kraju života. Niz medicinskih problema doveo je do njegove smrti u dobi od 59 godina 1881.

Car Aleksandar II je želeo da on podučava njegovu decu.

Dok je car Nikolaj I očigledno imao, u celini, negativan odnos sa Dostojevskim, konačna slava velikog pisca ga je očigledno učinila mnogo prijatnijim za carski režim. U stvari, Nikolajev naslednik, car Aleksandar II jednom je naredio Dostojevskom da čita u njegovoj palati, insistirajući nakon toga da Dostojevski podučava monarhove sinove – što je značajno poboljšanje u odnosu na pisčev tretman koji je vodio Nikola I. Mada, možda bi trebalo Ne budite previše šokirani Aleksandrovom komparativnom liberalnošću, s obzirom da je on bio taj koji je konačno emancipovao ruske kmetove.

(Telegraf.rs/izvor: blog.bookstellyouwhy.com/discoverwalks.com)