Promocija romana "Tri hleba nasušna", Mastikosa: "Kada sam bila u bolnici,imala sam utisak da nisam pisala ja"

Promocija romana „Tri hleba nasušna“ autorke Slavice Mastikose u izdanju kuće "Laguna" održana je u kafeteriji Bukmarker knjižare Delfi SKC u Beogradu.

O knjizi u izdanju kuće "Laguna", pored autorke, govorile su književnica Ljiljana Šarac, urednica Dubravka Dragović Šehović i mlada čitateljka Anita Tanasijević.

Preporučujemo

Odlomke iz romana je čitala glumica Slobodanka Boba Latinović, stalni član beogradskog pozorišta za decu "Boško Buha".

Roman "Tri hleba nasušna" je prvenac spisateljice Mastikose, koji je izašao u drugim izdanjima ranije, a prvi put kod "Lagune" u oktobru 2023. uoči Beogradskog sajma knjiga.

U pitanju je poetičan roman o snazi porodične ljubavi i ženi koja odlučno traga za svojim korenima, romaneskni omaž porodici, nadahnuta priča o roditeljskom trouglu, koji čine požrtvovani otac, rano preminula majka i pomajka puna ljubavi.

Urednica Dubravka Dragović Šehović je izjavila da se sa ovom knjigom "družila prilično dugo", čitajući prethodnu verziju kod drugog izdavača i poželela je da roman bude ponovo objavljen.

Dragović Šehović je otkrila da je sa autorkom radila na novom izdanju kada je prešla u "Lagunu" i odmah je direkciji predložila "Tri hleba nasušna" za reizdanje, a prvi put kod njih. Urednica smatra da je biti deo kolektiva "Lagune" kao postati deo jedne velike porodice kod velikog izdavača što piscima uvek znači, jer se time znatno širi i čitalačka publika.

"Slavica je savršeno osmislila svoj roman od početka do kraja. Ovde se susreću bol i radost, postoji izvesna težina, nešto snažno što vam se izaziva u želucu, neka toplina u stomaku", smatra urednica.

Ona je objasnila da je spisateljica pisala o sebi, to je njena autobiografija, "ali ti pravi likovi iz života su postali književni likovi koje pratimo kroz čitav vek kao društvenu hroniku", kako je analizirala.

"Uradile smo neke izmene i sada je roman bolji nego ikada. Roman je sasvim realan, vrlo je realistično napisan, o teškom životu devojčice posle rata, kada je potrebno da neke rane zacele", zaključila je Dragović Šehović.

Foto: Zorana Mandić/ATAImages

Književnica Ljiljana Šarac je primetila da knjiga njene koleginice predstavlja čitav jedan vek, vremenski period i presek porodice, te da je imala snažan doživljaj te priče koju vidi kao "autorkin zagrljaj".

Šarac je analizirala knjigu da se sastoji od velikog niza likova i događaja, te je roman uporedila sa voćem.

"Podseća me na nar, jedna voćka lepa i bogata sa tim sitnim detaljima. Čini mi se da je Slavica imala pred sobom jednu porodičnu fotografiju gde su svi oni zajedno i odatle krenula da stvara. Ta fotografija je uokvirena upečatljivim ramom aktuelnih društvenih i istorijskih događaja. Ovo je veoma čvrsto, kvalitetno, romaneskno tkivo", ocenila je Šarac, koja je pisala i recenziju za ovaj roman.

U toj recenziji ona piše da se glavni i epizodni likovi jasno ističu u toj proznoj fotografiji, te da su svi oni povezani rodbinskim, prijateljskim, komšijskim i poslovnim odnosima.

"Sve što je Slavica imala, dala je za ovaj roman, šarm, smeh, tugu, vrcavost, sve. Priče ovih likova su nas oplemenile, pokrenule, poučile, osnažile, i pokazale nam da su dobrota, ljubav, sloga, odanost veoma potrebne da bismo i mi bili bolji i srećniji. Slavicin roman je njen otisak prstiju, u to sam sigurna", zaključila je Ljiljana Šarac.

Autorka Slavica Mastikosa je podelila iskustvo da se suočila sa svojim prvim čitaocima u kući gde su svi izjavili da su plakali.

"Bila sam iznenađena time, jer nisam napisala špansku seriju, telenovelu gde sam stavila lavor ispod televizora za suze. To je moja životna priča, sa puno radosti, ali i tuge. Opet, nisam imala osećaj da je toliko tužna da ljudi u velikoj meri plaču. Taj roman o moje dve majke je iznikao iz pera moje duše", poetično se izrazila autorka, koja u svom emotivnom delu pokušava da razreši zagonetku života.

Kako su zapisali u "Laguni", ovo je jedinstveno književno delo, specifičnog emotivnog i intelektualnog impulsa, zasnovano na autentičnom, duboko proživljenom ličnom iskustvu o njenoj pravoj biološkoj majci i onoj drugoj koja ju je podigla i odgajala kao da je prava majka.

"Pokušala sam da menjam imena, ali nije mi išlo. Kada sam bila u bolnici, ležala tako, imala sam utisak da nisam pisala ja, već moja ruka. I tako sam za 48 sati ispisala dve velike pune sveske. Plakala sam i smejala se i onda shvatila da je jedna sveska o biološkoj majci, a druga o mojoj drugoj, i one su se u knjizi spojile u jednu", opisala je Mastikosa.

Izdala je do sada romane: “Međaši savesti”, “Zakon srca”, “Tri hleba nasušna na polici vremena”, "Preludijum", svi objavljeni u više izdanja, a tek u poznim godinama je krenula da piše i stvara.

Ona je rođena je u Zemunu, radila je kao medicinska sestra u Frankfurtu na Majni.

Nagrade u karijeri su joj - Bronzani orfej 2005. i 2016., prva nagrada 2006. godine za poeziju na književnom konkursu Fondacije „Petar Kočić“ iz Dortmunda.

"Dugo u glavi mi se stvarala ova knjiga. Bio je to naporan, spor, upitan proces pisanja romana. Priča o biološkoj i drugoj majci, za koju me je bolelo kada se kaže maćeha ili pomajka. Ona je bila kao prava majka. Kad izgovorimo maćeha, to nas podseća na neku lošu konotaciju, kako smo učili u čuvenim bajkama. Bojala sam se da idem na grob svoje prave majke, nisam se zaplakala za nju, pa sam se pitala da li je sve u redu sa mnom. Tek kada se desila tragedija da mi je drugarica Radmila od 19 godina preminula, smrt je odjednom dobila lice. Tada sam puno plakala i za Radmilom i mojom majkom", zaključila je književnica Slavica Mastikosa.

Osvajala je još Prvu nagradu za prozu, a drugu za poeziju 2007. od članova žirija UK Srbije na književnom konkursu Udruženja pisaca Sedmica iz Frankfurta na Majni, druga nagrada 2015. i 2016. godine za esej o Momi Dimiću na književnom konkursu „Pošto Beograd“, Međunarodnu nagradu "Slovo Podgrmeča" 2016. za roman “Tri hleba nasušna na polici vremena”.

Članica je Udruženja književnika Srbije, PEN centra za nemačko govorno područje i potpredsednica Udruženja pisaca Sedmica iz Frankfurta na Majni.

(Telegraf.rs/Tanjug)