Održana promocija knjige "Via Acquarossa" italijanskog pisca Marija Liguorija

Promocija knjige „Via Acquarossa“ italijanskog autora Marija Liguorija, u prisustvu pisca, održana je večeras u knjižari Delfi SKC u Beogradu pred velikim brojem publike.

Osim autora, o novom romanu su govorili: književni kritičari Tamara Krstić i Vladan Bajčeta, urednica knjige Dubravka Dragović Šehović, dok je moderatorka bila Tanja Vučković ispred izdavačke kuće "Laguna".

Preporučujemo

Pisac Mario Liguori je autor bestselera "Napuljski diplomata", a za "Lagunu" je objavio i romane - “Samo ubistvo” i “Prva ljubav”.

Tanja Vučković je navela da je "Via Acquarossa" roman o jednoj ulici, "impresivno delo koje vrvi od jakih osećanja" i podsetila da je Liguori italijanski pisac koji stvara na srpskom jeziku.

"Kada jedan Italijan ume tako lako da piše na našem jeziku, onda je to zaista veliki kompliment za našu kulturu. Mario zna i govori pet jezika, može da piše na bilo kom od tih jezika, ali eto on je odabrao srpski. Moderna književnost se danas opire žanrovima, tako i kod njega se ne može lako definisati samo jedan žanr", ocenila je Tanja Vučković.

Smeštena u blizini čudesnog Vezuva, nadomak Pompeje, Ulica Akvarosa je učiteljica života, mikrokosmos u kom se ljudi grčevito bore za mesto pod suncem. Na njenoj kaldrmi prožimaju se nežnost i nasilje, erotizam i patrijarhalne stege, gostoprimstvo i neprijateljstvo prema strancima, pravdoljubivost i nepravda.

To su okviri ili obrisi novog romana italijanskog pisca koji piše na srpskom jeziku.

Mario Liguori je rođen u Sarnu, u Italiji, a diplomirao je komparativne jezike i kulture na Univerzitetu L' Orientale u Napulju, dok je master studije završio na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu gde je i doktorirao. Upravo na ovom fakultetu danas predaje italijanski jezik.

Urednica Dubravka Dragović Šehović je istakla da je imala sjajnu saradnju sa piscem, da ju je radovala prilika kad je dobila poziv "Lagune" da bude urednik na ovom projektu.

"Ovo je pravi roman mozaik, priče su lepo povezane jedna u drugu, pisac ima veoma bogat rečnik, jezik, rečenice, sve je besprekorno, stil mu je izvanredan. Način pripovedanja nam svima prija, jer on piše tačno ono što želi da kaže, nema kod njega ništa sakriveno. Jako puno likova se nalazi u romanu, i Mario uspeva da napravi taj balkanski šmek jer uvodi portrete i mnogih drugih junaka osim Italijana, taman da se vidi i proveri kakvi su oni domaćini prema tim strancima", navela je urednica Dragović Šehović.

Foto: Zorana Mandić/ATAImages

Likovi ovog romana su pretežno mladi ljudi zaneseni fatalnim strastima, hranom i fudbalom, istorijom i prirodom, ljubavlju i materijalnim zadovoljstvima. Međutim, pored svih protagonista koji se otimaju oko lepote, prvi i pravi glavni junak romana Via Acquarossa ostaje upravo ova ulica sa svojim upečatljivim pričama, intrigama i dogodovštinama, a poglavlja ove knjige pružaju autentične slike južne Italije.

Tamara Krstić smatra da je novi roman "pravi mikrokosmos i predstavlja odliku života na bilo kojim prostorima, iako je ovde to lokalizovano u Italiju, a opet je moglo da se dešava bilo gde na planeti".

Krstić je primetila da je ovde reč o jednoj ulici i o jednom životu, a naziv "Acquarossa" u prevodu "crvena voda", prema njenim rečima, označava "kako struji krv u nama, dok živimo, kao vid impulsa života, kao da se život vraća tamo odakle je potekao".

"Mariov roman jeste mozaik ili puzzle, jedna slagalica, priče se prelivaju jedna u drugu, svaka se nastavlja u sledeću, menja im se vremenom perspektiva, a zanimljivo da ih povezuje jedna reč ili neki motiv. Tako kraj jedne priče nadovezuje početak sledeće", otkrila je Tamara Krstić.

Na koricama knjige, književna kritičarka Vladislava Gordić Petković je zapisala -

„Kao spoj mediteranskog i panonskog duha i daha, proza Marija Liguorija je prava rekonstruktivna hirurgija sećanja: u njoj lice jedne ulice otkriva bore smeha i ožiljke melanholije".

Kritičar Vladan Bajčeta je otkrio da je saznao za Maria Lugorija prvi put preko televizije, odnosno kada je pisac gostovao ranije u čuvenoj TV emisiji "Nivo 23" (Studio B), čiji je autor i voditelj bio, od nedavno nažalost preminuli novinar - Velimir Velja Pavlović.

Bajčeta je tada pomislio da je Mario možda Austrijanac koji je fino naučio naš jezik sa blagim akcentom i bilo mu je zanimljivo da tokom celog razgovora u toj emisiji od 45 minuta nijednom nije pogrešio u padežima.

Fasciniran ovim piscem, Bajčeta se potrudio da pročita sve njegove knjige koje su ga oduševile, te je rekao da Mario toliko sada dobro poznaje srpski, da može da se šali i sa bosanskim dijalektom, te je približio njegovo delo sa Dr Neletom Karajlićem i stilom Matije Bećkovića.

„Italijan Mario Liguori je zaljubljenik u srpski jezik, govori ga bolje i čistije nego mnogi kojima je srpski maternji. Taj jezik mu je uzvratio ljubav i otvorio mu se ka umetničkom izrazu, odakle se rodila Liguorijeva istančana proza. Svako njegovo novo delo otuda je istovremeno i dar i uzdarje – Marija Liguorija srpskom jeziku i srpskog jezika Mariju Liguoriju, a na radost njegovih sve brojnijih čitalaca", zaključio je Vladan Bajčeta.

Foto: Zorana Mandić/ATAImages

Mario Liguori se zahvalio svim govornicima večeras, te je redom o svakome ponešto rekao, da je Tamara Krstić - novinarka, urednica, književna kritičarka koja već dugo prati njegovo stvaralaštvo i svojim rečima i tekstovima o njemu otvara mu nove horizonte.

Urednica Dubravka Dragović Šehović, prema njegovim rečima, za ovu knjigu "Via Acquarossa" je posebno uticala, jer mu je dala šlagvort, odličnu ideju za sam kraj, kako da ga reši, i ocenio da se u izdavačkoj kući "Laguna" zaista veoma ozbiljno radi, te da "pisac nije uvek genijalac koji ima sve gotovo u glavi".

"Vladan Bajčeta je postao u medjuvremenu moj prijatelj, i on je veliki istraživač i stručnjak. Uvek je lepo doći u Beograd i videti ovako veliki broj publike na promociji moje knjige. Dugo sam se bavio ovim temama kao što je zavičaj, ja i jesam zavičajno biće, volim da se vraćam u svoj rodni kraj. Osećanje kada pomislim na zavičaj je kao sunčan dan, kao subota ili nedelja, početak leta ili kraj proleća", približio je autor svoje emocije u vezi nostalgije koju često oseća.

Liguori je istakao da "kaldrma me čeka, ta slika me stalno proganja", te da ima stalno potrebu da se vrati tamo gde je bio i boravio.

"Više nisam dete i znam da se u to nekad teško poveruje, kada nam život prolazi. Nedostaje mi detinjstvo, moja ulica. To je veoma teško stanje i onda se leči pisanjem, stvaranjem, putem književnosti", analizirao je italijanski pisac koji radi u Novom Sadu.

Liguori je ocenio da mu je od srpskih pisaca izuzetan uzor naš jedini Nobelovac - Ivo Andrić i njegovo kompletno stvaralaštvo, kao i italijanski klasici Dante Aligijeri i Frančesko Petrarka, za koga kaže - "bio je jako rigidan u stvaranju, mora biti sve savršeno, a takav sam i ja, smetaju mi reči ako nisu na svom mestu".

Književnik je naveo da je prvobitni plan bio da napiše zbirku priča, i nekoliko puta je rekao čelnicima kuće "Lagune" da će se javiti za godinu dana, i tako je vreme neumitno prolazilo.

"Ipak godinu dana je sigurno najmanje potrebno da se napiše ovakva knjiga, jer ja u životu i na poslu imam jako puno obaveza. Moram da se osamim i na miru pišem knjigu. Sunce je veliki neprijatelj književnosti, tokom leta ne mogu stvarati, zato je za pisanje idealna zima. U to doba, kao sada, pišem dok sam u Novom Sadu. Književnost jednostavno mora biti u zimu, tako sam navikao", zaključio je italijanski pisac Mario Liguori.

(Telegraf.rs/Tanjug/Ivan Makragić)