Vasa Pavković i Đorđe Nešić primili nagradu Fonda "Branko Ćopić" u SANU

Svečanost povodom uručenja nagrada iz Fonda Zadužbine Branka Ćopića za dela visoke umetničke vrednosti, objavljena po prvi put u 2022. godini, održana je danas u Salonu kluba SANU u Beogradu. Tom prilikom, nagrade su uručene književniku Vasi Pavkoviću za zbirku priča „Daleki, daleki susret”, u izdanju „Akademske knjige” iz Novog Sada, i pesniku Đorđu Nešiću za zbirku poezije „Strune” (Centar za srpske studije iz Banja Luke).

O nagrađenim knjigama govorili su; akademici i pisci Milosav Tešić i Goran Petrović i dopisni član Jovan Delić.

Preporučujemo

Na sednici koja je održana 24. oktobra odlučeno je da se nagrade iz Fonda "Branko Ćopić" dodele navedenim laureatima, za prozu i poeziju.

Upravni odbor Zadužbine "Branko Ćopić" čine članovi SANU - Matija Bećković, Dušan Kovačević, Jovan Delić, Goran Petrović (potpredsednik) i Milosav Tešić (predsednik).

Dobitnik nagrade Vasa Pavković u svom govoru - eseju je na početku istakao nekoliko reči o velikom piscu Branku Ćopiću, "čije ime nosi nagrada koju sam danas primio sa radošću".

"Branko Ćopić pripada vrlo uskom krugu srpskih pisaca koji nas prisno prate od ranog detinjstva do poznih životnih dana. U tom krugu su Jovan Jovanović Zmaj i Duško Radović", ocenio je Vasa Pavković i otkrio da je prvi put u životu, pre 60 godina, sreo pravog živog pisca, i to bio niko drugi do - Branko Ćopić.

Foto: Tanjug/Vladimir Šprorčić

Bilo je to u maloj školi Pančeva na kraju grada, i pomno je slušao Ćopića kako govori skoro sat vremena sa neke improvizovane scene u velikom ulaznom holu.

Kako je bio zadivljen rečima velikog pisca, tada maleni đak Pavković je odlučio da čita sve što može da nađe od Branka Ćopića iz biblioteke "Lastavica", od romana "Orlovi rano lete", "Magareće godine", preko "Priče partizanke", do čuvenih "Doživljaja mačka Toše" ili "Ježeve kućice".

Vasa Pavković (Pančevo, 1953) je srpski književnik, književni kritičar, leksikograf i književni urednik. Zaposlio se na Institutu za srpski jezik 1977, radeći na velikom Rečniku savremenog srpskohrvatskog književnog i narodnog jezika, gde se često sretao sa Ćopićevim knjigama svih žanrova a najviše je u rukama imao obiman roman "Prolom".

Pavković je i jedan od urednika Rečnika SANU. Od 2018. je u penziji i angažovan kao spoljni saradnik.

On je otkrio da je na kraju četvrtog razreda osnovne škole čitao dvotomnu knjigu Ćopića - "Slavno vojevanje" i u višim razredima zbirku pripovedaka "Doživljavaji Nikoletine Bursać" i neke druge teme iz NOB-a, te je ocenio da je Branko Ćopić svoje najbolje priče objavljivao u ranoj mladosti po dolasku u Beograd.

"Sudbina Branka Ćopića je bila prevrtljiva, pa je u izvesnim vremenima bio slavan i popularan, a nedugo potom zapostavljen od kritike i slabije čitan, dok se o njemu sve ređe pisalo. Srećom ta vremena su prošla u čemu je najvažniju ulogu imala umetnička vrednost Ćopićevog dela, posebno njegovih proznih i pesničkih knjiga za decu. Nesumnjivo da je u ovom okviru posmatranja veoma značajna i Ćopićeva nagrada koju danas sa ponosom primam", zaključio je laureat nagrade "Branko Ćopić" Vasa Pavković.

Foto: Tanjug/Vladimir Šprorčić

Pisac Goran Petrović je govorio upravo o kolegi Vasi Pavkoviću i njegovoj zbirci "Daleki, daleki susret" u svom tekstu, eseju "Pripovedačeva žrtva".

Petrović je opisao književnim jezikom svakodnevne likove kod Pavkovića, i ocenio da su oni junaci ili anti-junaci njegove nagradjene knjige priča.

"Mesta susreta čitaoca sa tim junacima su prepoznatljiva, nema nikakvog ulepšavanja, preterane sentimentalnosti, čak ni kada su u pitanju slike iz detinjstva. Vasa Pavković nema potrebu da bilo šta prikazuje ružnijim ili tužnijim nego što jeste. Ne čini ništa neobičnijim od onoga što je sam život. Život u svoj svojoj jednostavnosti koja je zapravo toliko složena, da retko kada može ovako majstorski da se prenese na papir jedne zbirke", zaključio je pisac Goran Petrović.

Prva knjiga pesama "Kaleidoskop" Vase Pavkovića objavljena je 1981. godine, a za tu knjigu dobio je i Brankovu nagradu.

Pavković je objavio pesničke knjige, zbirke proze, romane, knjige kritika, kao i dela posvećena stripu.

Knjige priča su mu - “Monstrum i druge fikcije” (1990), “Mačije oči” (1994), “Hipnotisan” (1996), “Poslednji štićenik noći” (2001, 2004), “Moj život na Marsu” (2005), “Crnac u beloj košulji” (2008), “Deset zamki” (2016), “Okean Dunav” (2016), “Eho Beograda” (2020), i najnovija “Daleki, daleki susret” (2022).

Romani do sada su - “Ljubavnički dekameron” (1999), “Mesec januar” (2003), “Doktor Batut protiv nadrilekara” (2006).

Dobitnik je nagrade “Milan Rakić”, Oktobarske nagrade grada Pančeva, “Kočićevo pero”, Brankove nagrade (posvećene Branku Radičeviću) i mnogih drugih priznanja.

Pesnik Đorđe Nešić, rodjen u Bijelom Brdu, kod Osijeka (1957) srpski je književnik, danas nagradjen zbog svoje zbirke pesama "Strune".

U svom govoru Nešić je naveo da svaka literatura na svetu ima svog književnika koji presudno utiče na otkrivanje radosti čitanja: američka - Marka Tvena, engleska - Luisa Kerola i Radjarda Kiplinga, skandinavska - Hansa Kristijana Andersena i Astrid Lindgren, nemačka književnost - Braću Grim.

"U srpskoj književnosti i na prostoru jezika koji se zvao srpskohrvatski, taj pisac je najčešće bio Branko Ćopić. Kako od deteta napraviti čoveka, i kako čoveku probuditi dete, to je znao ovaj književni čarobnjak", naglasio je Đorđe Nešić, koji je diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu, grupa jugoslovenske književnosti i srpskohrvatski jezik, zastupljen je u više antologija.

Dobitnik je dvadesetak nagrada i priznanja:

Brankova nagrada, za knjigu "Crv sumnje u jabuci razdora" (1985), „Laza Kostić” i „Milan Lalić”,, za knjigu “Čekajući Stvoritelja” (1995),

Zmajeva nagrada, za knjigu “Bolje biti u manjini” (2015), „Žička hrisovulja” (2015), Disova nagrada (2018), „Gračanička povelja”, (2022).

Đorđe Nešić je naveo da je sa delom "Bašta sljezove boje" Branko Ćopić ponovo probudio onaj čitalački žar već pomalo "zapreten pepelom otudjene civilizacije i vešte literature, koja ne ostavlja trag u duši".

"Tako je iskonski pripovedač vratio sebi "bivše dečake" koje je kao čitaoce privremeno pozajmio drugim piscima", zaključio je Đorđe Nešić.

Njegove važne zbirke pesama su: "Crv sumnje u jabuci razdora" (1985), "Surogati" (1990), "Čekajući Stvoritelja" (1995), "Haronov čamac" (1998), "Prozor kroz koji Dunav teče" (2000), "Luk i voda" (zavičajni rečnik, 2004), "Granica" (2006).

Milosav Tešić je govorio o obe nagradjene zbirke knjiga, proze i poezije.

"Uz prološku i epilošku pripovest, zbirka priča "Daleki, daleki susret" Vase Pavkovića napisana je uzornim urbanim jezikom, tečnim i dinamičnim, bogato slikanim detaljima gde se rečenice nadovezuju jedna na drugu u ritmu, prelivima i svedenim iskazima iz savremenog gradskog idioma. Kao kompletan književni stvaralac - prozaist, pesnik, esejista i književni kritičar, a kao ličnost svestranih interesovanja, Vasa Pavković je naš dragoceni savremenik", zapisao je Milosav Tešić o Pavkoviću.

O zbirci pesama iz šest ciklusa "Strune" Đorđa Nešića, Tešić je naglasio da posebnu vrednost ove knjige čini autorovo umeće i veština za rimovanje, "sa obiljem punih i čistih rima", te da Nešić uspeva da u stihove i pesme "ugradi savremene i svevremene zemaljsko-kosmičke i egzistencijalne sadržaje".

"Nešić to čini uz punu stvaralačku samosvest, čemu je saobraženo i pevanje o samom činu pisanja u kojem razočarenje i stvaralački uzleti neretko idu ruku pod ruku", zaključio je predsednik Upravnog odbora Zadužbine Branko Ćopić - Milosav Tešić, o laureatima nagrade Fonda "Branko Ćopić".

(Telegraf.rs/Tanjug/Ivan Makragić)