Kineski pisac Džang Vej: Voleo bih da ugostim srpske čitaoce u mom zavičaju

Promocija tri knjige kineskog književnika Džang Veja - „Jesenja kiša umiva groždje“, „Lisica i vino“ i „Prolazeći kroz kukuruzno polje“ je održana u Press centru Udruženja novinara Srbije (UNS) u Beogradu.

Pisac nije bio prisutan uživo na predstavljanju ove tri zbirke pripovedaka, već se uključio online iz Kine i obratio se srpskoj javnosti.

Preporučujemo

Autor Džang Vej je jedan od najpoznatijih kineskih pisaca i istovremeno zamenik predsednika Udruženja kineskih pisaca.

Osim njega, na promociji su učestvovali sinolog Selena Pjević, kao i prevodioci knjiga - dr Nataša Simić, dr Anka Lazarević i dr Biljana Simić Veličković.

"Sve tri knjige smatram za moja veoma važna dela u karijeri, posebno su mi draga, i zadovoljstvo mi je što se nalaze kod vas u prevodu na srpski jezik. Ta dela sam pisao u ranijoj mladosti do svoje 22. godine, čak mi se čini da sam "Prolazeći kroz kukuruzno polje" napisao sa samo 15 godina", otkrio je pisac Džang Vej i dodao da ima utisak da su to bile njegove "skoro najbolje stvaralačke godine gde je iskazao kreativnu zrelost".

Susret sa medijima je održan u organizaciji kineskog izdavača za književnost i umetnost iz Anhuija i srpskog izdavača "Informatika A. D." iz Beograda, koji je objavio sve tri obimne Vejove knjige.

Tri zbirke pripovedaka „Jesenja kiša umiva groždje“, „Lisica i vino“ i „Prolazeći kroz kukuruzno polje“ oslikavaju period od 1980. do 1995. godine i pred čitaocem se otkrivaju neobični likovi seljaka, učitelja, aktivista, omladinaca, starca, ali i pejzaži reka, polja, šuma, akcija u zadrugama i lokalnim političkim odborima.

Foto: Zorana Mandić/ATAImages

Vej je približio da su zaista veoma raznoliki junaci ilustrovani u ovim književnim delima, prisutni su opisi čitavih prostranih polja, mozaik sadržaja i bogatstva likova.

Običaji i navike, uglavnom nepoznati srpskom čitaocu, izgledaju razumljivo u surovoj jednostavnosti života u siromaštvu.

On je podsetio da osim ovih izdanja (“Lisica i vino”, “Prolazeći kroz kukuruzno polje”, “Jesenja kiša umiva grožđe”), u srpskim knjižarama se uveliko nalaze njegova značajna dela “Jesenji gnev” i “Sedam vrsta pečuraka”.

"Te dve knjige imaju takve nazive da se iz njih nazire sadržaj i teme. Sadržaji tih mojih priča mnogim čitaocima i kritici činilo su se možda čudnim ili neobičnim, gde se nalaze isprepletane sudbine ne samo nekih važnih ličnosti već običnih ljudi. Prisutni su opisi pejzaža, najboljih vina, i onda su u Francuskoj objavljena ta dela. Njima su se toliko svidela dela da su došli u moj zavičaj, pokrajinu Šandung da svu tu opisanu prirodu vide uživo i uvere sa da uopšte postoji", otkrio je sa ponosom nagrađivani kineski pisac.

Tako su posetioci iz Francuske došli da obiđu mnoge voćnjake, polja lubenice, lepote vinograda, kukuruzna polja.

"Najbolje je da se u jesen dođe u moj kraj Šandung, kako su i oni došli tada. Zato vas sa radošću pozivam u posetu, želim da moji čitaoci iz Srbije dođu kod mene u ovu pokrajinu. Rado ću biti vaš domaćin i vodič kroz sva ta kukuruzna polja, vinograde i voćnjake", poručio je Džang Vej.

Pisac je više od 20 godina živeo na području velikog poluostrva, regije Šandung, koja je u popisu iz 2008. godine imao više od 94 miliona stanovnika. On je opisao Šandung kao jedan veliki rog, sa tri strane okružen morem - Žutim i Bohajskim morem uz donji tok reke Hoangho. Glavni grad pokrajine Šandung je Đinan, a nalazi se u istočnom delu Narodne republike Kine.

Foto: Zorana Mandić/ATAImages

Džang Vej (rođen 1956. godine) jedan je od najzanimljivijih savremenih kineskih pisaca, kako ga ocenjuje književna kritika i stručna javnost. Slavu je stekao 80-tih godina prošlog veka sa nekoliko značajnih romana i novela - "Stari brod" i "Jesenji gnev".

U to vreme, važio je za jednog od vodećih pisaca takozvane „književnosti potrage za korenima“, ali je svojim književnim stvaralaštvom veoma brzo tematski i poetički prevazišao odrednice pomoću kojih su se kineski kritičari trudili da definišu različita postmaoistička književna nastojanja.

Svoj književni uticaj Vej je potvrdio i u narednim decenijama sa knjigama “Septembarska priča”, “Sedam vrsta pečuraka”, “Baihuj”, a 2011. godine za roman “Na visoravni”, dobio je prestižnu književnu nagradu „Mao Dun“.

"Danas je tehnologija izuzetno razvijena, i tako da modernim vozovima mogu doći do svog rodnog mesta za samo dva sata. Ranije to nije bio slučaj, jer sam putovao starim vozovima sedam do osam sati. To je onda dosta dug put, i nisam mogao često da dolazim, što me je veoma rastužilo. Svu tu patnju za mojim zavičajem opisao sam u ovim knjigama. Tri zbirke pripovedaka pred vama sam pisao u ono vreme i prilično se razlikuju po zrelosti od mene kao pisca danas. Naravno, ja pišem, stvaram i dalje, ipak taj period je nešto sasvim drugačije od mene sada", ocenio je pisac Vej.

Većina Džang Vejovih dela sa radnjom je smeštena u ruralne oblasti njegove rodne provincije Šandung o kojoj uvek piše sa posebnim, nežnim emocijama punih nostalgije. Tako se ceo stvaralački opus ovog autora na izvestan način može posmatrati i kao pokušaj jedne rekonstrukcije predanja, tradicije i istorije svog zavičaja, nadahnut ličnim sećanjima i osećanjima.

Foto: Zorana Mandić/ATAImages

"Moja pripovetka "Lisica i vino" koju možete čitati na srpskom jeziku, iz istoimene zbirke, govori o jednom divljem predelu u kome sam živeo. Tu su se pripovedale mnoge poznate legende. To područje je bilo kao pusto ostrvo, gotovo da uopšte nije naseljeno ljudima, već se nalaze životinje i biljke. Tako sam sretao praktično samo životinje u toj divnoj prirodi. Taj period budi u meni veoma duboka osećanja. Upravo na tom mestu su ispričane mnoge legende izmedju ljudi i životinja, što sam i ja primenio u pripovetkama", zaključio je kineski književnik Džang Vej.

Sinolog Selena Pjević je održala i predavanje o savremenoj kineskoj književnosti, koju je podelila u nekoliko faza ili poglavlja, kao što su od osnivanja Narodne republike Kine (1949 - 1965), književno razdoblje kulturne revolucije (1966-1976), i druge celine (1977-1995) o kojima je detaljno govorila.

(Telegraf.rs/Tanjug/Ivan Makragić)