Činjenice o knjizi "Alisa u zemlji čuda" Luisa Kerola za koje možda niste znali
Knjiga "Alisa u zemlji čuda" Luisa Kerola iz 1865. godine je jedna od najpoznatijih knjiga svetske beletristike, a evo i nekih činjenica o njoj za koje možda niste znali.
1. Alisa je bila prava devojka
Alisa je bila ćerka šefa Luisa Kerola, Henrija Lidela, dekana Christ Church koledža na Oksfordu, gde je Kerol predavao matematiku.
2. Njena braća i sestre su takođe inspirisala priču.
Kerol je uspostavio prijateljstvo sa Henrijem Lidelom, njegovom suprugom Lorinom i celom njihovom porodicom. Male sestre u priči "Doormouse" — Elsi, Lejsi i Tili — su reference na njihove tri ćerke. Inicijali Lorine Šarlot su bili Elsi, Lejsi je anagram Alisa, a Tili je bila skraćenica od Matilda, nadimak koji je dala Edit.
3. "Alisa u zemlji čuda" je mogla da bude i "Alisa u zemlji vilenjaka"
Prvobitno je knjiga nazvana "Avanture Alise ispod zemlje" kada je dao rukom pisanu kopiju Alis Lidel. Do trenutka kada je knjiga objavljena, naziv je promenjen u "Alisa u zemlji čuda". Ali usput je prošao kroz druge naslove, uključujući "Alisin sat u zemlji vilenjaka", "Alisa među vilama i Alisa među goblinima".
4. Luis Kerol je mogao i da ne napiše knjigu
Na putovanju čamcem uz Temzu u leto 1862, Kerol je ispleo fantastičnu priču za Alis Lidel i njene sestre. Ali posle toga, deca su ga gnjavila da prepriča priču — Kerol je čak zapisao u svoj dnevnik o pričanju "beskonačnih Alisinih avantura". Tako je na kraju zapisao priču i dao je Alisi za Božić 1864. (Original je bio upola kraći od verzije kasnije objavljene i nije uključivao scene kao što su Ludi šeširdžija ili Češirski mačak.)
5. Kerol je zasnovao pticu Dodo na sebi
Barem prema legendi: Kerol u knjizi aludira na ključno putovanje brodom stavljajući učesnike u priču kao ptice. Bio je Dodo, nazvan po njegovom pravom prezimenu Dodžson.
6. Kerol je video stvari kao i Alis
Pored delimične gluvoće i drugih zdravstvenih komplikacija, Kerol je patio od retkog neurološkog poremećaja koji izaziva halucinacije i čini da predmeti izgledaju veći ili manji nego što jesu. Bolest je otkrio engleski psihijatar Džon Tod tek 1955. godine. Na kraju je dobio naziv sindrom "Alisa u zemlji čuda" ili "Todov sindrom".
7. Drvo je inspirisalo za kreaciju Češirske mačke
U bašti iza kuće Lidel na koledžu Christ Church u Oksfordu, stoji drvo za koje se kaže da je inspirisalo za kreaciju čuvene mačke iz knjige.
8. Ime autora nije bilo Luis Kerol
Čarls Lutvidž Dodžson je počeo da koristi pseudonim Luis Kerol 1856. godine kada je objavio romantičnu pesmu. Bila je to igra na latinskom prevodu njegovog pravog imena i srednjeg imena. Ostale opcije koje je dao uredniku na izbor: Edgar Katvelis, Edgar U.C. Vesthil i Luis Kerol. Poslednji pseudonim je izabran.
9. Knjiga je prvi put je ekranizovana u film 1903. godine
Reditelji Sesil Hepvort i Persi Stou pretvorili su priču u 12-minutni film, što ga je učinilo najdužim filmom proizvedenim u Britaniji u to vreme. Od tada je inspirisan za više od 50 TV ili filmskih adaptacija i nastavaka.
10. Kraljica Viktorija je bila obožavateljka knjige
Nakon što je pročitala "Alisu u zemlji čuda", kraljica Viktorija je predložila Kerolu da joj posveti svoje sledeće delo. Verovatno je trebalo da bude konkretnija: Kerol je bio matematičar, tako da je njegov sledeći rad bio "Elementarni traktat o determinantama, sa njihovom primenom na simultane linearne jednačine i algebarske jednačine". Poklonio ga je kraljici. Može se samo zamisliti njena reakcija...
11. Knjiga je bila zabranjena
"Alisa u zemlji čuda" i nastavak, "Kroz ogledalo i šta je Alisa tamo našla", zabranjeni su u Kini 1931. Zašto? Zbog činjenice da "životinje ne bi trebalo da koriste ljudski jezik".
12. Knjiga nikada nije izašla iz štampe
Otkako je objavljena 1865. godine, prevedena je na 176 jezika. U to vreme, knjiga je bila toliko popularna da je njen nastavak, "Kroz ogledalo i šta je Alisa tamo našla", rasprodat u roku od sedam nedelja od objavljivanja.
(Telegraf.rs/izvor: goodhousekeeping.com/Asher Fogle)
Video: Ovo je kuća u kojoj je uhapšen Alija Balijagić
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.