Održana promocija knjige “Srce crnog goluba” o magijskim obredima sinoć u Beogradu

Promocija knjige „Srce crnog goluba: Istina o magijskim obredima u Srbiji“ (Laguna) autora Momčila Petrovića održana je u kafeteriji Bukmarker knjižare Delfi SKC u Beogradu.

O jedinstvenom svedočenju o tajnim ritualima u Srbiji, pored autora, govorili su pesnik i urednik portala „Nauka“ na sajtu telegraf.rs Andrija Ivanović, i urednica knjige Dubravka Dragović Šehović, dok je moderator bila Tanja Vučković ispred izdavačke kuće “Laguna”.

Preporučujemo

Višestruko nagrađivani novinski reporter u knjizi iz prve ruke opisuje obrede koje vračare, crkvena lica, ali i bezbednosne službe izvode daleko od očiju javnosti.

Tanja Vučković je podsetila da je autor Petrović već uspešno saradjivao sa urednicom Dragović Šehović na dve bestseler knjige takodje u izdanju “Lagune” – zbirke priča “Zanimljiva istorija Srba u 147 priča” (2021) i nastavak – “Novih 147 priča iz zanimljive istorije Srba” (2022).

Vučković je otkrila da je pisac stvarao novu knjigu tokom perioda pandemije korona virusa, i da sa ovako retkom tematikom u savremenoj književnosti predstavlja deo kulture svih nas, čak je i deo popularne kulture, budući da je veoma zapažena domaća igrana serija “Crna svadba”.

Urednica je istakla da su saradjivali na obostrano zadovoljstvo, da je Momčilo Petrović “fenomenalan pisac”, da ima zavodljiv, efektan, jednostavan stil, i da je ova vrsta knjige na 200 strana idealna za one koji nemaju često mnogo vremena za književnost.

“Momčilo je “krivac” za našu divnu saradnju, jer piše sjajno, ume da stvara ovu vrstu dela, čita se lako i brzo, ali sa malom jezom. Oseća se njegova energija da je sve to od priča proživeo. Njegove reportaže su se pretvorile u knjigu. Te priče su ostavile traga, a neke od njih su stvarno jezive, nije vam svejedno kada ih pročitate”, navela je urednica Dubravka Dragović Šehović.

Tokom više od 40 godina novinarskog posla Petrović je sretao različite ljude, mnogo toga zanimljivog je video, a tako ova knjiga jeste dokumentarno delo, a ne knjiga o paranormalnim pojavama, kako se može pomisliti.

Andrija Ivanović je definisao da je knjiga „Srce crnog goluba“ pravi etnografski zapis, i da “Petrović piše jednim posebnim stilom koji je neverovatan, ritmičan i liričan”.

On je ocenio da je knjiga tako napisana da kad se počne sa čitanjem, ne može da se ostavi iz ruku, stalno vuče čitaoca da dalje istražuje te priče o magijskim obredima, te da je savetovao autora da mu priča “Pojeo sam srce crnog goluba” zauzme središnju celinu, jer je ubedljivo najbolja. Momčilo Petrović je tu svoju priču ipak stavio na sam početak knjige koja i nosi taj naziv samo u skraćenom obliku – “Srce crnog goluba”.

Pisac tvrdi da je urednica Dragović Šehović najzaslužnija za nastavak najnovije knjige, jer da se on pitao, uopšte ne bi pisao ovo delo, već je imao na umu jednu drugu knjigu.

“Bio je težak zadatak da iz toliko iskustva prenesem u knjigu izbor tih priča koje sam imao prilike da doživim. Neki obredi su mi bili toliko mračni, da nisam želeo da im se vraćam. Pred čitaocima su dokumentarni zapisi o onome šta sam video, a nisam pokušavao da ih objasnim, niti sam sudio o njima. Vrlo često se dešavalo da se magijski obredi zloupotrebljavaju, jer su varalice, prevaranti koristili situaciju. Onda su umeli da varaju nesrećne i bolesne ljude, i kasnije srećom su bili otkriveni”, rekao je Momčilo Petrović, koji je prisustvovao mnogim obredima koji se obično odigravaju daleko od očiju radoznalaca.

Tako je gledao probadanje mrtvaca za kojeg su seljani verovali da je vampir, bio svedok bacanja crne magije, prizivanja duhova koje izaziva jezu.

Na promociji autor sa gostima je pokušao da približi ono što je ukorenjeno u našoj tradiciji kao ostatak paganizma i da definiše zašto su danas verovanja u natprirodno toliko snažna.

Momčilo Petrović (64) je po vokaciji novinar, dobitnik mnogih priznanja za reportaže u dnevnim i nedeljnim listovima. Autor je knjige intervjua “Pitao sam Albance šta žele... a oni su rekli: republiku, ako može” (1996), zbirke priča “Bensedinska godina” (2003), romansirane biografije “Gavrilo Princip, jedna besmrtna Mladost” (2014), o slavskim običajima i svecima poštovanim u Srbiji “Koju slavu slaviš” (2020).

“Kad sam bio mlad, niko nije tvrdio da je Zemlja - ravna ploča. Smatralo se da u magijske obrede veruju samo oni neobrazovani i siromašni. U obrede sam stavio isterivanje đavola i duhova i još mnogo toga”, najavio je Petrović.

U knjizi se nalaze zastrašujuće istinite priče na temu crne i bele magije, predvidjanja budućnosti, egzorcizma, prizivanja duša umrlih.

Tako je Petrović sa ivice groba posmatrao probadanje otkopanog mrtvaca glogovim kolcem, prošao je kroz vodu i vatru da bi se izlečio od zaraze, bio je svedok prizivanja umrlog i čuo glas koji nije smeo da čuje, video je drevnu knjigu iz koje je član SANU proricao budućnost, jedne noći je stajao kao kip i sklanjao pogled da đavo isteran iz devojke ne pređe na njega, proveo dan u masi koja je u histeriji slavila samozvanog novog Isusa Hrista.

Ipak, pisac je izdvojio jedno iskustvo koje ga je najviše poremetilo.

“Bio je to susret sa jednim čovekom koji je tvrdio da razgovara sa mrtvima. Jedna moja prijateljica koja je tada izgubila majku, želela da je stupi u kontakt sa njom nakon smrti. Imala je svoje razloge zašto je to žarko želela, ali ne bih sada ulazio u to, uglavnom, mene je molila da pronadjem nekoga ko bi joj u tome pomogao. Preko nekoliko kontakata, došao sam do tog čoveka, i naš susret je bio zastrašujući. Čim smo ušli na vrata kod njega, on je moju prijateljicu nazvao njenim imenom, iako mu ja uopšte nisam rekao kako se ona zove, niti je imao načina da to sazna. I ne samo to, taj čovek je odmah znao razlog njenog dolaska, i još je izgovorio ime njene pokojne majke, a to tek nije mogao nikako da sazna”, zaključio je Momčilo Petrović.

(Telegraf.rs/Tanjug/Ivan Makragić)