Emir Kusturica: "Živimo svi u svetu laži. Danas je laž postala istina"

Filmski reditelj Emir Kusturica promovisao je svoju novu, petu knjigu “Kad mrtve duše marširaju” u Velikoj sali Studentskog kulturnog centra (SKC) u Beogradu pred velikim brojem publike.

Osim autora, o knjizi u izdanju kuće "Catena mundi" govorili su - profesor dr Milo Lompar, direktor izdanja Branimir Nešić, dok je moderator bila nagrađivana književnica Vesna Kapor.

Reditelj Kusturica je imao prvu zvaničnu promociju novog dela na nedavno održanom 66. Beogradskom sajmu knjiga krajem oktobra.

Podsetimo, slavni reditelj je od 2010. godine krenuo i karijerom književnika, te je objavio sledeća dela: roman “Smrt je neprovjerena glasina” (Novosti, 2010), zbirku pripovedaka “Sto jada” (Novosti 2016), knjigu esej “Šta mi ovo treba” (Vukotić Media, 2018), roman – esej o austrijskom piscu Nobelovcu - Peteru Handkeu “Vidiš li da ne vidim” (Srpska književna zadruga, 2022).

Vesna Kapor je istakla naslov nove knjige "Kad mrtve duše marširaju" i povezala sa čuvenim romanom "Mrtve duše" (1842) ruskog dramskog pisca i književnika Nikolaja Vasiljeviča Gogolja, i dodala da se Kusturica dodirnuo i univerzuma Fjodora Mihajloviča Dostojevskog.

Ona je navela da su teme i motivi knjige vidljivi kada narod izađe na ulicu, priča telefonom, gleda televiziju ili luta bespućima beskrajnih linija društvenih mreža.

Urednica književnog programa SKC-a Kapor se osvrnula na početak Kusturičine knjige gde autor piše "nije li svet postao zatvor kome bodljikave žice više nisu najizrazitiji simbol neslobode?" i napomenula da se veliki reditelj dotakao i teme neprijatne situacije sa našim teniserom Novakom Đokovićem u Australiji pre dve godine.

Direktor izdavaštva "Catena mundi" Branimir Nešić čitao je odlomak iz nove Kusturičine knjige koja upravo govori o Đokoviću.

Prema Kusturici, hapšenje Novaka Đokovića u Australiji, "prvog među slobodnima, pobunjenika koji ne želi u okove novog sveta i veruje u pravedniji poredak", ponovljena je slika stare policijske priče iz antologijskog krimi filma "Francuska veza" (1971) Vilijama Fridkina. Tamo policajac Popaj u tumačenju Džina Hekmana, hapsi najpoznatije likove u gradu da bi ostatak Marseja (Francuska) shvatio kako bi svi trebalo prirodno da osećaju strah u kostima.

Nešić je otkrio da su u doba pandemije korona virusa iz izdavačke kuće "Catena mundi" pokrenuli podkast, u kome su razgovarali i sa Kusturicom, te je kasnije on pročitao sve njegove knjige, kao i knjige o njemu, i gledao sve emisije koje Kusturica snima za "Sputnjik".

"U novoj knjizi Kusturica govori o tome da li je rat u Ukrajini počeo u februaru 2022. godine ili mnogo ranije? Autor će takođe da nas zapita da li smo svi zapravo nemi saučesnici za tragediju koja nam se desila 3. i 4. maja u Beogradu i okolini Mladenovca. Hvala Emiru što je petu knjigu odlučio da objavi kod nas, u "Catena mundi", izdavačkoj kući za slobodne ljude", zaključio je Branimir Nešić.

Publicista, istoričar književnosti, esejista i univerzitetski profesor Milo Lompar ocenio je da se nova knjiga Kusturice može definisati kao kulturološki politički esej.

On opet ističe da je ta odrednica dominantna, ali da knjiga poseduje raznorodne strukture pisanog jezgra, te da politički esej nije celokupan sadržaj knjige.

Lompar je primetio da je Kusturica kombinovao svoja autorska obraćanja iz emisije na YouTube kanalu za "Sputnjik" i govorni format je pretvoren u pisani, te se "razgranao u različitim pravcima i sadržajima".

"Kusturica pravi vezu sa svojim filmovima, pruža različite dimenzije. On pripoveda zanimljivo, i njemu se dopada put kojim pripovedanje ide, i čitaocu daje više raznih "rukavaca". Pisac izražava stav prema svetu, pruža svoja opažanja izmedju njega i čitaoca, ali i sveta. Knjiga je pozornica na kojoj Emir menja svoje teme, ilustruje više ideja, a jedna je o krizi humanizma", naglasio je Lompar.

Kusturica je veoma svestrani umetnik – reditelj, producent, muzičar, glumac, scenarista, graditelj, arhitekta, osnivač filmskog festivala “Kustendorf”, muzičkog festivala “Kustendorf klasik”, pozorišne i književne manifestacije u Drvengradu na Mokroj Gori, Mećavniku, čiji je osnivač.

Lompar se osvrnuo na tu činjenicu da je režiser uveliko istaknut kao pisac i sada gradi dve karijere paralelno.

"Kusturica neguje biće hrišćanstva, biće čovečanstva i biće umetnosti. Kada govori o umetnosti, to je uvek film i književnost. Istina, nekad prednost ipak daje književnosti. Na kraju, umetnik se ne može oprostiti od ideje o čoveku, i to je sav optimizam u kome se možemo naći", zaključio je Milo Lompar.

Dobitnik dve “Zlatne palme” na Kanskom festivalu za filmove “Otac na službenom putu” i “Underground”, Emir Kusturica istakao je da su ideju o čoveku pripovedali mnogi umetnici, od slikara Mikelanđela Buonarotija, Leonarda da Vinčija, Andreja Rubljova, do reditelja Frederika Felinija ili Andreja Tarkovskog.

"Ako Fridrih Niče objavi da je Bog umro, onda i Bog treba da kaže da je Niče umro. Tako to funkcioniše. Da li Bog postoji ili ne, to odavno više nije naučno pitanje. Ateizam je slično donekle komunizmu ili nihilizmu", ocenio je proslavljeni filmski režiser.

U knjizi eseju na skoro 200 strana on piše o mangupima iz Davosa, opasnostima četvrte industrijske revolucije i veštačke inteligencije po Srbiju, o ratu u Ukrajini i transhumanizmu, ruskom vladaru i srpskoj šljivovici, ljudskoj duši u digitalnom kavezu, tajnom planu SAD, Vatikana i Nemačke da razvale Jugoslaviju.

"Smatra se da danas postoje neki ljudi koji o nama znaju više od nas samih. Čovečanstvom danas vlada digitalni svet. Ako nema Boga, onda sve je moguće i dozvoljeno. A danas moguće je - sve. I da se deca ubijaju, kao što smo imali kod nas, posebno u osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar". Živimo svi u svetu laži. Danas je laž postala istina", primetio je pisac i reditelj.

Neobična Kusturičina zapažanja u širokom luku obuhvataju raspon od renesanse do 21. veka, ali uvek sa jednim jedinstvenim ciljem: otkriti ko to slobodnom i uspravnom čoveku radi o glavi i kako pohlepa svetskih moćnika ruši sve pred sobom dok ne sretne dostojnog protivnika. Ali ko je on danas, pokušava da istraži autor.

Za Emira Kusturicu, to je čovek obrazovan i izdignut na najboljim primerima klasične evropske umetnosti, od Mediterana do Urala, koji u dubokoj tradiciji pronalazi snagu i odgovore na izazove današnjice. Jedino on u novim parolama prepoznaje stare zamke koje može izbeći uz pomoć proverenih vrednosti evropske i srpske kulture.

"Danas imate tu situaciju da vlada jedan gigant "Netflix", filmska platforma, i odjednom filmovi mogu da se gledaju svuda - na mobilnom telefonu, tabletu, kompjuteru, smart fonu, na autobuskoj stanici, na ulici. Izgubila se ta dionizijska dimenzija sedme umetnosti. Bioskop kao da se onda zatvara, svi gledaju filmove na malim umesto na velikim ekranima, i ne izlaze iz svojih domova. Tako gubimo odnos prema istoriji", nimalo optimistično je govorio Kusturica u pogledu novih trendova i industrije online sadržaja.

Književnik i autor knjige "Kad mrtve duše marširaju" podsetio se promocije svoje prethodne knjige "Vidiš li da ne vidim" o Peteru Handkeu, koju je imao prošle godine takodje na istom mestu u SKC-u i naveo da ga ovaj prostor veže za razne kulturne sadržaje.

Jedan od njih je i davnašnja predstava "Politika kao sudbina" (gde su igrali Petar Božović i Slobodan Aligrudić), koja je "predvidela sve šta će nam se desiti", i Kusturica je analizirao kako "politika postaje ljudska sudbina, a ne čovekova slobodna volja".

"Ovde sam svirao i sa bendom "Zabranjeno pušenje" i sa Džonijem Depom. Značajna je istorija ovog prostora, i sada me ne sudbina dovela ponovo da dve godine zaredom ovde promovišem nove knjige", prisetio se Kusturica, koji smatra da se knjiga nalazi u raznolikim oblicima i da se može pretpostaviti "da je umetnost toliko velika da je ništa na svetu ne može zameniti".

Kusturica je oštro kritikovao noviju srpsku kinematografiju, te nije bio nimalo blagonaklon prema istorijskim temama u filmovima i serijama "Nemanjići - Rađanje kraljevine" Marka Marinkovića, "Kralj Petar Prvi" Petra Ristovskog, "Dara iz Jasenovca" Predraga Gage Antonijevića i "Oluja" Miloša Radunovića. On je ukratko ocenio da sva četiri projekta ne zadovoljavaju umetničke kriterijume, već naprotiv, idu ispod nivoa standarda koji se minimum očekuje.

Takodje, Kusturica nije štedeo ni umetnicu performansa Marinu Abramović, srpsku i američku zvezdu u tom okviru, govoreći da se ona "uglavnom bavi anegdotama i dosetkama, i to je sve, čak ne ni pripovedanjem, jer da barem pripoveda, bilo bi dobro".

"Čovek je danas postao pravo ništavilo. To dokazuju upravo ratovi koji se sada vode u svetu i mogu biti izuzetno opasni, i sve da nas uvuku u Treći svetski rat", naglasio je Kusturica.

Za sam kraj književne promocije, Kusturica je čitao dalje odlomke iz najnovije knjige. Tako je on naglasio da u svetu koji stvaraju nekoliko kraljevskih porodica kao Rotšildi ili Rokfeleri, dirigentsku palicu drži Klaus Švab sa svojom ekipom iz Davosa.

Prema njegovim rečima, u tom svetu sebičnosti i pohlepe, dok mrtve duše marširaju oko nas, neminovno je da nestaju duhovnost i umetnost i da sa njima istovremeno iščezava umetnički autorski film.

"Bioskopska vrata su zatvorena, zavese su navučene, iznenađena i pomalo uplašena mrakom, publika se utišala i sa nadom očekuje da filmska slika pobedi tamu i zaigra na platnu. Mrak je, kao što znamo, najgušći pred svitanje". Ovom rečenicom i završavam svoju novu knjigu", zaključio je Emir Kusturica.

(Telegraf.rs/Tanjug/Ivan Makragić)