Kostra Trifković i Branislav Nušić rođeni na današnji dan

Na današnji dan rođena su dvojica velikih srpskih komediografa, Kosta Trifković 1843. u Novom Sadu, i Branislav Nušić 1864. u Beogradu.

Kosta Trifković, pisac koji je oslikao naravi srpske Vojvodine polovinom 19. veka rođen je u tipičnoj građanskoj kući onog vremena. Izdanak bidermajer epohe, voleo je sređenu udobnost, a svet je upoznavao iz knjiga, poput Servantesovog Don Kihota.

Preporučujemo

Gimnaziju je pohađao u rodnom Novom Sadu, potom u Vinkovcima i u Pešti. Zatim se odlučuje za pomorsku školu u Rijeci.

Pomorsku službu obavljao je 1862/63 na trgovačkom jedrenjaku, kao pripravnik pisar.

Početna pretpostavka o egzotičnom životu na dalekim morima nije mu se više činila tako privlačnom, te je trgovačku mornaricu ubrzo napustio.

Pošto je ipak okončao gimnaziju u Rijeci, posvećuje se studijama prava u Požunu (današnja Bratislava) u tadašnjoj, kako se govorilo, Gornjoj Ugarskoj. Bio je izvesno vreme činovnik u Pešti, potom beležnik u Novom Sadu, zatim advokat u rodnom gradu.

Istina, Trifković je imao neostvarenu želju da postane sudija, što onovremene ugarske vlasti nisu uvažile. Otuda je morao da se pomiri sa skromnijom pozicijom advokata.

Kao pisac, Trifković se oslanjao na delo velikog srpskog književnika, vrščanina Jovana Sterije Popovića (1806 - 1856) umnogome neprevaziđenog komediografa. Mada je Sterija kao osnivač više ključnih nacionalnih institucija, pisac i prosvetni radnik, bio mnogo više od samo komediografa. Upravo on je inicijator utemeljenja Narodne biblioteke kao i Nacionalnog muzeja u Beogradu.

Trifković je u izvesnom smislu popunio prazninu koja se odlaskom Sterije u srpskoj kulturi pojavila. Po uzoru na Steriju u prvo vreme on prerađuje dramska dela stranih autora, nastojeći da ih posrbi, kako se tada govorilo.

Kao dramski pisac pojavljuje se 1870. kada Srpsko pozorište u Novom Sadu izvodi njegovu preradu dela Fransoa Rožea, naslovljenu "Milo za drago".

Kao retko ko, sav se posvećuje teatru, izradi dramskih komada. Autor je petnaest pozorišnih dela, najčešće šaljivih, poput "Školskog nadzornika" ili "Izbiračice".

Ostali su takođe, razasuti po onovremenoj našoj štampi, njegovi tekstovi, šaljive crtice i priče.

Za razliku od velikog uzora Jovana Sterije, Trifković je pisao manje komedije karaktera a više laganije komedije situacija. Nije tu bilo posebne težnje za dubinom i porukom, nego naprosto duhovite zabave.

Iako je Novom Sadu, od kada se u njemu skrasio 1868. živeo sasvim sređenim porodičnim životom, Kostra Trifković nije dugo poživeo. Sve vreme krhkog zdravlja, ovaj svet napustio je februara 1875. Imao je samo 32 godine.

Branislav Nušić, komediograf koji je postao akademik, rođen je 1864, u beogradskoj Ulici kralja Petra, upravo na prostoru na kojem je docnije izgrađeno reperezentativno zdanje Narodne banke.

Bila je to takođe građanska porodica. Istina, trgovački poslovi njegovog oca nekako baš u to doba propali su, pa se porodica seli u Smederevo, gde je Alkibijad Nuša, kako se izvorno zvao, proveo detinjstvo.

Studirao je pravo u Beogradu i Gracu. Njegovo odsluženje vojnog roka poklopilo se sa Srpsko bugarskim ratom 1885.

Sa teškim iskustvom ratnog poraza, demobilisan, objavljuje polušaljivu a ipak jetku pesmicu "Dva raba". Odmah je uočen sa najvišeg mesta. Kralj Milan je naime njegov poetski pokušaj doživeo koa napad lične prirode. Osuđen je na dve godine robije, koju je izdržavao u požarevačkoj kaznionici. Iz zatvora se izbavio na sasvim neobičan način predstavljajući se vešto kao rod tadašnjeg ministra unutrašnjih dela.

Kralj Milan mu je odmah potom ponudio posao u diplomatskoj službi. Istina prvobitno u tada ponešto rizičnom, još uvek turskom, Bitolju.

Docnije se šalio kako je čvrsto opredeljen da nikada više ne piše poeziju, pošto je zbog obe pesme koje je napisao stradao. Od prve još kao đak.

U diplomatskoj službio proveo je deset godina, po konzulatima u Turskoj, osim Bitolja i u Prištini.

Izvesno vreme potom provodi kao činovnik ministarstva prosvete, zatim je dramaturg Narodnog pozorišta u Beogradu, pa upravnik Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu.

Od 1905. u Beogradu se bavi žurnalistikom. Među osnivačima je Srpskog novinarskog društva, čiji je bio i predsednik.

Osnovao je i vodio teatar u Skoplju 1913. odmah pošto je Južna Srbija oslobođena.

Po okončanju Prvog svetskog rata dobija, tada veoma prestižnu, poziciju rukovodioca Umetničkog odeljenja Ministarstva prosvete. Bio je i upravnik pozorišta u Sarajevu.

Član Srpske kraljevske akademije postaje februara 1933.

Ako se za nekog može reći da je dramatično svestan gorčine svakodnevice tražio svaku prilku za šalu, onda je to nesumnjivo Branislav Nušić.

Po okončanju Svetskog rata, u kojem mu je poginuo i sin jedinac, svedok neizmerne tragedije našeg naroda tokom ratnih zbivanja, posebno prilikom povlačenja 1915/16, piše potresno, dramatično, delo "1915." koje će se potom retko vezivati uz njegovo ime. Još ređe je publikovano u celini.

Kao komediograf, ostavio je neprevaziđena dela: "Sumnjivo lice", "Gospođa ministarka", "Narodni poslanik", "Protekcija", "Ožalošćena porodica", "Pokojnik", "Put oko sveta", "Dr", "Svet", "Mister dolar".

Plodan autor, upečatljiv, britak, prikazivao je karaktere i psihološke tipove kakvi su ga okruživali, uz nužno dodatno karikiranje. Neprevaziđeno je oslikao sitne čaršijske duše, karijerizam, gramzivost, čak akademski svet, naprosto ljudske slabosti. U "Autobiografiji" nimalo blaže pisao je i o sebi.

Zanimljivo je da je autor i jednog priručnika retorike, upravo poput dalekog prethodnika Jovana Sterije Popovića.

Ovaj svet napustio je, okružen opštim uvažavanjem, januara 1938.

(Telegraf.rs/Tanjug)