"Depresija nije bolest koja prolazi trčanjem, to je bolest sa kojom se čovek mora ozbiljno suočiti"

Novinar Hrvatske radio-televizije Aleksandar Stanković rekao je da je odlučio da napiše knjigu "Iz svoje kože" kako bi pomogao svima koji se bore sa depresijom, jer su i njemu značila iskustva drugih ljudi kada mu je bilo najteže u borbi sa tom bolešću.

"Kad kažeš da si depresivan, 80 odsto ljudi će pomisliti da si loše raspoložen, proći ćete, trči malo, biće bolje. Depresija nije bolest koja prolazi trčanjem, to je bolest sa kojom se čovek mora ozbiljno suočiti", rekao je Stanković za Tanjug.

On je ocenio da je problem srpskog i hrvatskog jezika to što ne postoji prava reč koja bi razlikovala bolest depresije od lošeg raspoloženja.

"Meni je bilo najteže pre nekih 14 godina, kada sam se suočio sa dijagnozom depresije, koja je trajala tri, četiri meseca. Jako puno mi je značilo iskustvo drugih ljudi, sa kojima sam se suočio, da žive sa depresijom 10, 20 godina, da se uspešno nose sa njom, da imaju relativno pristojne karijere i da imaju relativno pristojan porodični život. To mi je strašno puno značilo, jer nakon tri ili četiri meseci kako te uhvati depresija pomalo počneš gubiti nadu da će to ikada proći", rekao je Stanković.

On je pre nešto manje od mesec dana izdao knjigu koja se zove "Iz svoje kože" i 10. oktobra je, povodom svetskog dana mentalnog zdravlja, govorio za Tanjug o razlozima izdavanja knjige i svojim načinima borbe sa depresijom.

Stanković je nakon desetak godina od uspostavljanja dijagnoze odlučio da zapiše svoja sećanja, na detinjstvo, na napade panike, na razvijanje depresije i odlučio je da napiše knjigu o vlastitim iskustvima, kako bi probao da pomogne nekome kao što je on imao pomoć u tim trenucima.

On je rekao da su mu svedočanstva ljudi koji su mu govorili da su proživeli isto što i on u tim trenucima podjednako značili koliko i farmakoterapija.

Kao drugi razlog objavljivanja knjiga, Stanković navodi želju da edukuje ljude koji nisu bolesni da ne stigmatizuju ljude koji su bolesni, bilo od depresije, bilo od neke druge mentalne bolesti, već da probaju da im pomognu.

"Da im pomognu na način da ih ne sažaljevaju, da im pomognu na način da ih ne osuđuju, da su lenji, da su neaktivni zbog toga. Da im pomognu savetom da potraže stručnu pomoć, jer ona postoji", rekao je Stanković.

On je dodao da je imao sreću da je u porodici naišao na razumevanje u trenucima objavljivanja svoje dijagnoze, pogotovo svoje supruge, koja je preuzela najveći deo porodičnih obaveza dok se on borio sa depresijom.

"Malo je teže bilo majci objasniti, koja je starije godište, međutim i ona je tokom razgovora sa mojim psihjatrom prihvatila da joj je sin bolestan. Kada se sa tim pomiriš i kada znaš da 85-95 odsto ljudi može izaći iz takve situacije, onda ti je lakše", smatra Stanković.

Stanković je rekao da nije želeo opterećivati svoje urednike činjenicom da je bolestan, jer se plašio da ga ne pošalju na bolovanje, već je na savet svog psihjatra radio sve vreme, jer je, kako je on naveo, radna terapija jako dobra terapija za depresiju.

"Nemam onaj najteži oblik depresije, ljudi koji boluju od teške depresije nekad se ne mogu mesecima dići iz kreveta. Ja sam imao par takvih dana", rekao je Stanković.

On je otkrio da je u par navrata želeo da otkaže neke od emisija.

"Jedne emisije se jako dobro sećam, imalo smo zakazanu emisiju sa Nikolom Pilićem, međutim meni je u tim trenucima depresija baš galopirala žestoko", rekao je Stanković i dodao da je uz savete svog asistenta ipak uspeo da uradi emisiju.

Govoreći o pojavi prvih simptoma depresije, on je rekao da su mu se prvi simptomi pojavili naglo, dva dana pošto je dobio novinarsku nagradu i šest meseci kako mu se rodila beba.

"Simptomi su bili nespavanje, dve noći nisam mogao nikako usnuti. Nakon te dve noći postao sam strahovito nemiran, počele su mi se ruke tresti, u jednom momentu sam potpuno izgubio apetit. Ušao sam u restoran, bio sam gladan, i u tom momentu mi je nestao apetit, kao da ga je neko izbrisao. Video sam da tu nešto ne valja", rekao je Stanković i dodao da je u tom trenutku odlučio da se obrati psihjatru.

Prema njegovim rečima, malo po malo je odlučio govoriti ljudima o svojoj bolesti, supruzi je odmah rekao, majku je malo kasnije obavestio.

Kako je naveo, bilo potrebno dva do tri meseca da počnu da deluju antidepresivi i bilo mu je lakše kada je ljudima počeo da se otvara.

On je naveo razgovore sa psihologom i psihjatrom, psihoterapiju i farmakoterapiju kao neke od dostupnih načina lečenja depresije.

"Naravno, nešto je i u tebi. Moraš biti dovoljno jak da se odupreš, da u najgorim situacijama kad te bolest napada, kada ne vidiš nikakav smisao, moraš se ipak uhvatiti za nešto", rekao je Stanković.

On je podsetio da mu se 2019. godine javio čovek iz Banjaluke i rekao mu da je odustao od odluke da skoči sa devetog sprata zgrade zbog gledanja njegove emisije posvećene depresiji.

To iskustvo mu je, kako on kaže, jedan od okidača odluke da napiše knjigu.

"Radim 24 godine i mislim da mi je to jedno od najvažnijih stvari koje sam u karijeri napravio. Imaš opipljiv rezultat, nekome je bolje u tom trenutku", rekao je Stanković.

Pri odluci da napiše knjigu on nije previše razmišljao o osuđivanju ljudi koji će ismejavati mentalne bolesti, a kaže da je supruga imala zamerku da bi knjigom javno uvukao u celu priču i svoju porodicu.

"Tu smo ozbiljno seli, porazgovarali. Ja sam joj pokušao objasniti da će korist od izlaženja knjige biti veća od eventualne štete koju će indiskrecija moje bolesti naneti našoj familiji. I za sada je tako, u Hrvatskoj je jako dobra reakcija", smatra Stanković.

On će u Beograd doći 20. oktobra da promoviše svoju knjigu, uoči Sajma knjiga, i nada se da će knjiga doći do "onih do kojih treba da dođe".

(Telegraf.rs/Tanjug)