Slobodan Berberski – Najcenjeniji pesnik romskog porekla

Pored toga što je Slobodan Berberski (1919−1989) bio prvi predsednik Svetske organizacije Roma, borac za romska prava, afirmaciju i emancipaciju romskog naroda, bavio se književnim stvaralaštvom, o čemu će biti reči u ovom tekstu.

Prvu pesmu, Slobodan Berberski objavljuje 1936. godine. Objavio je veliki broj zbirki pesama:

Preporučujemo

Za kišom biće duga (1950), Proleće i oči (1952), Uze (1955), Nevreme (1959), Dnevnik rata (1959), Blag dan (1964), Kote (1968), Odlazak brata Jakala (1976), Kao beskožni jeleni (1977), Još san sebe da dovrši (1979), Međje (1982), Dub (1986). Poezija Slobodana Berberskog prevođena je na francuski, ruski, mađarski, rumunski, albanski i slovenački jezik, što svedoči o njenom značaju i vrednosti.

Slobodan Berberski se posmatra kao rodonačelnnik savremene poezije Roma na prostorima bivše Jugoslavije. Pesme u njegovoj poeziju često su naslovljene romskim rečima, što govori o njegovm nadahnuću romskim predanjima i kulturom, ali i svakodnevnim životom. Romske reči pesmama daju posebnu osećajnost i živost jer istovremeno sa sobom nose drevna značenja, ali i neposrednost.

Govoreći o genijalnosti i značaju pisanja Slobodana Berberskog, dr Rajko Đurić je rekao da kroz poeziju ovog pesnika provejava dramatično viđenje života u kom svi ljudi dolaze u sukob sa predrasudama koje vladaju u društvu. Osećanje teskobe, dramatičnosti i uznemirenosti dominiraju u tim pesmam, a sažetost kazivanja samo dodatno pojačava ta osećanja, koja su delom i rezultat pesnikovog ličnog iskustva i dubokog proživljavanja ovih sukoba. Tako je čitalac u mogućnosti da shvati i uvidi gorku stvarnost romskog naroda, njegova lutanja, težak rad i još teži život.

Zbog svega što je uradio po pitanju romskog položaja u društvu, smatra se začetnikom oblikovanja svesti o romskom narodu kao narodu koji ima bogatu kulturu i tradiciju. Krajem 90-tih godina jedna ulica u Beogradu ponela je ime Slobodana Berberskog, a 2010. godine u Novom Sadu je takođe ovaj veliki romski pesnik dobio svoju ulicu.

Foto: Ministarstvo informisanja i telekomunikacija

(Telegraf.rs /A. N.)