Violeta Kecman: Bez kritičkog mišljenja nema učešća u građanskom društvu

Knjigom "Medijska pismenost i kritičko mišljenje" Violeta Kecman je uspela da savlada na najpristupačniji način temu koja je "trendi", ali je važna za sve nas, ne samo za adolescente, istakao je glavni urednik izdavačke kuće Klio Zoran Hamović, dok je autorka ocenila da bez kritičkog mišljenja nema učešća u građanskom društvu.

Na promociji u ispunjenoj galeriji "Artget" Kulturnog centra Beograda, Hamović je sinoć rekao da je "razumevanje šta mediji čine i njihovo korišćenje, od izuzetne važnosti za sve generacije", posebno mlade.

Preporučujemo

"Bolje je da mladi koriste medije, nego da mediji koriste njih, što se vrlo često događa", upozorio je Hamović, dodavši da danas Kecman spada u grupu autora koji daju najveće doprinose u tumačenju šta je medijska stvarnost.

Hamović je rekao za Tanjug da knjiga donosi "praktična saznanja koja imaju veze sa tim na koji način mediji funkcionišu, kako se mogu koristiti i biti od velike koristi za razumevanje njihovog delovanja".

"Knjiga se preporučuje mladima, ali je važno da je pročitaju i oni koj su malo zašli u godine, a ne bave se medijima neposredno. Važno je da otkriju principe njihovog funkcionisanja, da ne dođu u poziciju da bezrazložno kritikuju rad u medijskom prostoru"; dodao je Hamović.

Prema njegovim rečima, knjiga Kecman "daje priliku da se kritički misli, da se stvore kriterijumi na osnovu kojih se prosuđuje".

Kecman je rekla da se sedam godina bavila temom svoje doktorske disertacije, da je poželela da naposletku izađe kao knjiga na videlo i da je objavi izdavačka kuća Klio.

Kecman ocenjuje da "subverzivno delovanje i mogućnost promene u društvu leži u medijima".

Shvativši da su na polju medijske pedagogije najviše postigli profesori koji su potekli sa engleskog govornog područja, Kecman je kod njih primetila da "put razumevanje medijskih sadžaja vodi preko teksta, ali uz nove veštine koje je neophodno savladati".

"Bez kritičkog mišljenja, nema obrazovanja i ljudi koji mogu učestvovati u građanskom društvu. Nema ni čovečanstva. Dobijamo robote, mašine i masu", ocenila je Kecman, teoretičarka dramskih umetnosti, medija i kulture, profesorka srpskog jezika i književnosti.

Kecman je rekla za Tanjug da je za ljude 21. veka "najznačajnija kompetencija, zato što se broj medija značajno povećao i to više nisu samo tradicionalni mediji".

"Korišćenje interneta zahteva dekonstrukciju, razumevanje, tumačenje. Da bi kao građani društva koje teži demokratizaciji učestvovali odgovorno, potrebno je da imamo sposobnosti za kritičko mišljenje i medijsku pismenost", dodala je Kecman.

Primetivši da treba početi još u predškolskom uzrastu sa tumačenjem komercijalnih sadržaja koji prekidaju crtane filmove, Kecman je kazala da se ona bavi učenicima srednjih škola zato što sa 18 godina postaju politički aktivni sa pravom glasa.

"Važno je pripremiti adolescente, koji su poprilično marginalizovana grupa i sagledani su kao pasivna, donekle obačena grupa. U njih treba najviše ulagati i raditi na razvoju kritičkog mišljenja i osvešćivanju njhove uloge u medijatizovanom ambijentu društva 21. veka", navela je Kecman.

Prema njenim rečima, zakonska regulativa u Srbiji je dosta dobra i slede se neka uputstva Evropske komisije, a tu su i kao slobodna aktivnost u osnovnoj školi Medijska pismenost, dok u srednjoj imaju izborni predmeti Jezik, mediji i kultura i nastava Građanskog vaspitanja i Socijologija.

"Uvek može ostati jedan deo populacije koji nije obuhvaćen ovim predmetima i ne može pratiti nastavu o ovome, koji će biti medijski nepismen u društvu koje zahteva aktivnu analizu percepcije medijskih sadržaja", upozorila je Kecman.

I takve osmišljene aktivnosti ne sporovde se do kraja i predavači često nisu dovoljno obučeni, niti imaju ličnih interesovanja, pa Kecman smatra da je važno uvesti medijsku pismenost kroz različite nastavničke fakultete i tako "pomoći budućim nastanicima da se snađu u izazovnom, inovativnom periodu u kome živimo".

Tokom istraživanja za knjigu, Kecman je iznenadila brzina kojim se menjaju mediji, pa su tako mladi vajber zamenili votsapom, "fejsbuk je odbačen kao mreža, i sada je tik tok iminstagram sve više zauzimaju pažnju".

"Sva istraživanja pokazuju da mladi teže peronalizaciji medijskih sadržaja, da sami žele da biraju šta kreiraju, gledaju, i sami žele da aktivno učestvuju, 'edituju', puštaju svoje snimke u etar. Problem je koliko su medijski pismeni i odgovorni prema sebi i društvu", navela je Kecman.

Prisutnima u "Artgejtu", urednica edicije "Multimedija" Maja Vukadinović je rekla da su retke domaće studije o medijskoj pismenosti, a pogotovo o razvoju kritičkog mišljenja, a da je Kecman "prva koja se bavi time iz specifičnog ugla kritičkog promišljanja medija".

Prema njenim rečima, dragoceno je da je Kecman uporedila način podučavanja medijske pismenosti u svetu, u zemljama kao što su Australija, Kanada i u Evropi, sa Srbijom, gde od 2018. godine kroz predmete

Jezik medija i kultura i Građansko vaspitanje srednjoškolci imaju priliku da izučavaju medijsku pismenost.

Vukadinović je dodala da autorka implicira mogućnosti medijske pismenosti u nastavi i da su primarne kritička analiza, diskusija i medijska produkcija, a posvetila je i značajen deo knjige razvoju medijske kreativnosti, jer je danas proizvodnja medijskih sadržaja dobar način da srenjoškolci razumeju medije.

Profesor Univerziteta u Beogradu Dalibor Petrović je ocenio da pokušaj starijih generacija da nauče mlade medijskoj pismenosti može delovati kao pokušaj "da nešto posejemo u vreme oluje".

Prema njegovim rečima, mlade generacije informacionu oluju "doživljavaju kao normalno stanje stvari i to je tačka u kojoj se teško razumemo".

"Mi na informaciju gledamo potpuno drugačije nego oni, koji umesto da pojedinačno hvataju kapi kiše, delove te oluje, prihvataju, njuše je i grade kompletne utiske, drugačije od onih koje smo mi navikli", naveo je Petrović.

Živimo u vreme post-istine, kada istina nije bitna, već se konstruiše na drugačiji način, od upotrebe činjenica nkao njenog konstitutivnog elementa, upozorio je Petrović.

"Knjiga je pokušaj da u haosu napravimo red. Ona kreće sa ambicioznim i velikim naslovom, koji me zabrinuo pomalo, ali Violeta mudro i brzo nas uverava da će se fokusirati na precizne elemente, što će biti neka njena konstrukcija šta je medijska pismenost i kritičko razumevanje", rekao je Petrović.

Prema njegovim rečima, Kecman se bavi mladima i njihovim obrazovanjem i napravila je knjigu koja izbegava moralne savete i nastoji da se postavi sa pozicije nekog ko razume fenomen.

Kecman "sučeljava različita mišljenja i stavove u kojima na neki način pokušava da pomiri dva pola", i uspela je na neki način da pomiri šta je htela, a Kecman dodaje da bi njena knjiga "trebalo da bude priručnik, pre svega za nastovnike".

Petrović je rekao Tanjugu da se Kecman bavi sa dve važne teme koje govore o istom fenomenu, jer "da bi bili medijski pismeni morate imati razvijenu metodiku kritičkog razmišljanja".

Naglasivši da ljudi nikad ranije nisu bili u svetu "koji je taj način popunjen i posredovan medijima kao danas", Petrović je dodao da "svi nosimo medije u džepovima i torbama".

"Mobilni telefoni nas konstantno pune informacijama. Nijedan pojedinac nije imao toliki priliv informacija kao danas, i nikad nije bilo teže u moru informacija naći one kojima bi mogli da poklonite poverenje", rekao je Petrović.

(Telegraf.rs/Tanjug)