Bazdulj: U novom romanu Džonija Rackovića kraj sveta se desio

Novi roman Nenada Džonija Rackovića "Aspirin supernova" je delo alegorijske fantastike, ocenila je večeras urednica knjige Mina Kebin, dok je pisac Muharem Bazdulj istakao da se čita kao distopija koju je mogao napisati i neki strani pisac.

Preporučujemo

Na promociji Rackovićevog novog dela u knjižari Delfi, pisac Muharem Bazdulj je rekao da mu se posle čitanja javila asocijacija na izjavu književnog kritičara Terija Igltona (Terry Eagleton) da je savremenom čoveku lakše da zamisli kraj sveta, nego kraj kapitalizma, i da "Aspirin supernova" "kao da ima ispisan moto te rečenice".

Prema njegovim rečima, u Rackovićevom romanu kraj sveta se desio, a kapitalizam, kakav ga znamo u smislu brendova i dalje postoji.

Kao "protagonisti srpske književnost, jezika i kulture", Bazdulju je "na neki način drago što je Racković prišao jednoj temi kako bi prišao neki Nemac ili Šveđanin".

"Ova knjiga bi u nekim uslovima mogla da funkcioniše u nekom drugom kontekstu. Ona je distopija klasična. Na neki čudan način podseća na 'Put' (The Road) Kormaka Mekartija (Cormac McCarthy). Racković pokušava da nam u radikalizovanim uslovima pokaže suštinu međuljudskih odnosa", ocenio je Bazdulj.

Prema njegovim rečima, Rackovićeva "knjiga je "hrabar i drzak pokušaj da se pozabavi jednom velikom i globalnom temom i prikazuje imaginarni svet, u uslovima da se ostvarilo nešto što bi značilo smak sveta", rekao je Bazdulj.

"Aspirin supernova" se odigrava u svetu ne tako daleke budućnosti, nakon nuklearnog holokausta, kada vladama upravljaju farmaceutske kompanije, a farmaceutska revolucija donosi svima oralnu ili intravensku instant sreću koja se manifestuje na najrazličitije pa i najužasnije načine.

U romanu kog je objavila Laguna, tri ratna druga pokušavaju da u sistemu potpune kontrole pronađu smisao, da kreiraju haos po svojoj meri, da sopstvenim ludilom prevaziđu užase državnih logora koncentracije.

Urednica romana Mina Kebin je rekla da je Racković kao umetnik " inteligentna, intuitivna, senzitivna i perceptivna osoba", koja "svet doživljava izuzetno intenzivno, što je odlika svakog istinskog umetnika".

Primetivši da je Racković od svojih početnih romana autofikcije stigao do žanrovskog romana, "što dozvoljava malo veću slobodu i širinu izraza", Kebin je rekla da je "Aspirin supernova" "neka vrsta alegorijske fantastike".

Prema njenim rečima, Racković je radnju smestio u budućnost, kako bi preneo svoje tumačenje sadašnjosti, a da mu niko ne može zameriti da je prekritičan ili da stvari premračno posmatra.

U svom izlaganju o nastanku "Aspirin supernova", Racković je, između ostalog, naveo da je današnji svet digitalne tehnologije, svet "ogromne praznine", i da njegov roman "osvetljava da je kapitalizam stvaralaštvo na drogama", kao i da "demaskira mit o 'Vratima percepcije' Oldosa Hakslija".

"Ovo mi je najdraže umetničko delo, za ovo sam živeo celi život. Svaki pisac ima posebnu vrstu svog dara. Mina je ukapirala da imam istrajnost minucioznosti", naveo je Racković.

Nekad glumac prepoznatljiv po omnibusu "Kako je propao rokenrol" i filmu "Marble Ass" Želimira Žilnika, Racković je objavio, između ostalog, knjige "Peto godišnje doba“, "Biblija“ i "Sluz i žuč“.

(Telegraf.rs/Tanjug)