Živeo je 38 godina, bio je zaljubljen u Dalija, njegova dela su nekada bila zabranjena

Iako je živeo kratko, Federiko Garsija Lorka bio je i ostao jedan od najvećih svetskih pesnika svih vremena. Rodio se 5. juna davne 1898. godine, a u tinejdžerskim godinama više se interesovao za muziku nego za književnost

Studirao je klavir, a među svojim prijateljima je više bio poznatiji kao muzičar nego kao pisac. Kao mladić, 1919. godine odlazi u Madrid gde se upoznaje i druži sa mnogim tadašnjim španskim intelektualcima, poput Luisa Bunjuela i Salvadora Dalija.

Preporučujemo

U prestonici Španije Lorka se takođe upoznaje sa aktuelnim evropskim i svetskim zbivanjima i problemima. Krajem dvadesetih godina prošlog biva depresivan zbog neprihvatanja okoline i prijatelja njegove homoseksualne orijentacije.

Sam Dali je tvrdio da je Federiko bio zaljubljen u njega.

"On (Lorka) je bio homoseksualac, kao što svi znaju, i bio je ludački zaljubljen u mene", rekao je Dali u jednom intervjuu 1969. godine.

Lorka je, kako se navodi, protumačio da je film "Andaluzijski pas", na kojem su radili Bunjuel i Dali, direktan napad na njega. Roditelji su Federika poslali na put po Americi, a najviše je boravio u Njujorku, a posetio je i Kubu.

U Sjedinjene Američke Države stigao je u doba ekonomske krize pa je tu zemlju doživeo kao svet praznine i teskobe u kojem nema ničeg humanog, već je sve podređeno trci za novcem.

"Osvetljen sam kao ruža sa stotinu listova, ali me stvarnost zatvara u svoju ružnu kuću od esparto trave. Pišu mi iz Rezidencije i kažu da nemaju sobu. Ovo je strašno! Kako ću ići negde drugde? Plaše me sredina Baroha i Galdosa, gazdarica, opaki student... Kakav užas! Pa da ne pričamo ništa o Zamasoisu itd... Užasno! Dakle, dok ne budem imao sobu sam u Rezidenciji, ne idem u Madrid... Kakva šteta! [...] Imam lošu senku. I moram da izađem, čuješ li? Davim se. Ova strašna i prazna provincijska sredina ispunjava moje srce paučinom", rekao je jednom prilikom Lorka.

Federiko je tokom svog života studirao i slikarstvo, ali je književnost bila ta koja ga je proslavila. Kao jedan među prvim pesnicima avangarde osetio razornu snagu i nehumanost potrošačkog društva koje je ona proizvodila.

Njegov boravak u Njujorku pretočen je u potresnu zbirku "Pesnik u Njujorku". Što se tiče najznačajnijim dramama Federika Garsije Lorke, to su "Krvava svadba" i "Dom Bernarda Albe". Pesme koje je napisao ostale su vanvremenske. Svakako, najpoznatija Lorkina knjige poezije je "Ciganski romansero". Inače deo njegove zbirke pesama "Pesme".

To delo je Garsija Lorka opisivao to delo kao "izrezbareni oltarski komad" Andaluzije sa "Romima, konjima, arhanđelima, planetama, jevrejskim i rimskim povetarcem, rekama, zločinima, svakodnevnim dodirom krijumčara i nebeskom notom gole dece Kordobe."

Lorki je "Ciganski romansero", koji je sastavljen od 18 pesama, doneo slavu širom Španije i zemljama španskog govornog područja.

Federiko je inače  stekao međunarodno priznanje kao emblematični član "Generacije '27", grupe koju čine uglavnom pesnici koji su u špansku književnost uveli načela evropskih pokreta (poput simbolizma, futurizma i nadrealizma).

Nažalost, ubijen je 19. avgusta 1936. godine. Smatra se da su ga streljale nacionalističke snage na početku Španskog građanskog rata. Ne zna se gde je sahranjen.

Federiko se inače nikada nije bavio politikom. Pričalo se da je bio apolitičan i da je imao mnogo prijatelja i u republikanskom i u nacionalističkom kampu.

Vlada Fransiska Franka je pokušala da uništi uspomenu na Lorku tako što je uništila sva njegova dela. Spominjanje njegovog imena je bilo strogo zabranjeno. Kako je bio među prvim i najslavnijim žrtvama građanskog rata, Lorka je ubrzo postao simbol žrtve političke represije i fašističke tiranije.

Cenzura Federikovih dela trajala je do 1953. godine.

Lorkina zaostavština se u Španiji smatra nacionalnim kulturnim blagom.

(Telegraf.rs/izvor: Wikipedija/Federiko Garsija Lorka)