Poreklo emocija

 
Čitanje: oko 2 min.
  • 0

Ličnu i intimnu priču o poreklu ljudskih emocija napisao je dr Karl Dajserot, telentovani psihijatar sa urgentnog odeljenja. Njegove "Projekcije" su upravo objavljenje na srpskom jeziku u izdanju Kontrast izdavaštva.

Dr Karl Dajserot proveo je veći deo svog života tragajući za istinom o ljudskom umu, i kao renomirani klinički psihijatar i profesor bioinženjeringa i bihevioralnih nauka, razvio je revolucionarno polje optogenetike, koje koristi svetlost za odgonetanje rada mozga. U knjizi Projekcije: priča o ljudskim emocijama autor kombinuje naučna saznanja o unutrašnjim sklopovima mozga sa dirljivim kliničkim pričama sopstvenih pacijenata kako bi osvetlio biološku prirodu naših unutrašnjih svetova i emocija.

Žena sa poremećajem u ishrani otkriva nam kako se um može pobuniti protiv najprimitivnijih moždanih nagona, gladi i žeđi; muškarac ugušen depresijom i demencijom pokazuje nam kako su ljudi evoluirali da osećaju ne samo radost već i njeno odsustvo; a usamljena Ujgurka pomoćiće nam u spoznaji važnosti dubokih društvenih veza. Kroz najsavremenija istraživanja i rezonantne ljudske priče, premošćujući jaz između drevnih krugova našeg mozga i dirljivih trenutaka patnje u našem svakodnevnom životu, ova knjiga ispituje šta mentalna bolest otkriva o ljudskom umu i transformiše naše razumevanje čoveka kao društvenog bića.

Dajserot (Karl Deisseroth) je profesor bioinženjeringa i psihijatrije i bihejvioralnih nauka na Univerzitetu Stanford. Rodom iz Bostona, diplomirao je na Harvardu 1992. godine, doktorirao na Stanfordu 1998, gde je završio i postdoktorske iz psihijatrije. Radi kao stacionarni/ambulantni psihijatar na Stanfordu, koristeći lekove i interventne tehnike stimulacije mozga (VNS, TMS i druge). On takođe radi kao direktor i predavač na odseku za bioinženjering na Stanfordu. U svojoj laboratoriji, Deisseroth razvija i primenjuje interdisciplinarne tehnologije za ispitivanje strukture, funkcije i dinamike neuronskih kola, kako u normalnom funkcionisanju tako i kod bolesnih. Dobitnik je nagrada: NIH direktora Pioneer (2005), Scheutze nagradu (2008), Nagradu za mlade istraživače društva za neuronauku (2009), Koeserovu nagradu (2010), Nakasone nagradu (2010), nagradu Alden Spenser (2011), UNC/Perl (2012), Zuelh (2012), nagradu Fondacije Pasarov (2013) i nagradu Richard Lounsberi (2013).

"Zašto sam večeras ovde?" upitao je Mateo. Skinuo je naočare i pažljivo ih spustio na nosila. "Zato što ne znam zašto ne mogu da plačem."

Zagledao se u šake, otvorene u krilu, i gledao je dlanove jedan po jedan, naizgled zbunjen njihovom prazninom. Onda je podi­gao oči ka mojima, i njegova priča je počela polako da se izliva, pasivno, prosto zbog sile gravitacije.

...Preda mnom je bio čovek čije su se unutrašnje biće i emocije širili u svet – ali njegove dimenzije su sada bile redukovane. Čak su i izrazi koje je koristio bili prazni i bezbojni. Delovao je izdvo­jeno, kao da je u drugom vremenu, kao da se vidi samo u jednom smeru. Kada sam ga pitao za planove, nije bilo ničega. Nije mo­gao da gleda ni nekoliko minuta u budućnost, bila je nevidljiva, nemoguća, bezlični beli zid.

Odlomak iz knjige Projekcije Karla Dajserota

Knjiga "Projekcije" je dostupna je za poručivanje na linku, i to na Kontrastovoj letnjoj akciji, sa popustom od 20%.

(Telegraf.rs/PR)

Video: Petar Benčina igra lik Bogdana: Glumac o filmu "Volja sinovljeva", saradnji sa bratom Igorom

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

Da li želite da dobijate obaveštenja o najnovijim vestima?

Možda kasnije
DA