Književno veče Matije Bećkovića: Uručena mu je povelja za životno delo, govorio o Hilandaru, Andriću...

Nakon Pere Zupca, a potom i Ljubivoja Ršumovića, gost tribine koja nosi naziv "Zapisano u večnosti", a koju vodi urednik Vidak Maslovarić, bio je književnik i akademik Matija Bećković. Književno veče, koje održano u svečanoj sali Udruženja književnika Srbije u Francuskoj 7 u Beogradu, počelo je tačno u 19 časova, a mnogobrojna publika je aplauzom podravila čuvenog pesnika.

Matija Bećković je dobio Povelju za životno delo, koje mu je uručio predsednik Udruženja književnika Srbije Miloš Janković.

Preporučujemo

"Dragi prijatelji, dobrodošli u Udruženje književnika Srbije. Pozdravljam vas ispred Upravnog odbora Udruženja književnika Srbije. Na današnji dan se svašta dogodilo. Potonuo je Titanik, ubio se Majakovski, preminuo je Brana Crnčević. Igrom slučaja, meni je rođendan, a veliki Matija je na Veliki petak u svojoj kući, u Udruženju književnika Srbije.

Do sad, igrom slučaja, kako to sa velikim imenima biva, još jedno veliko ime koji je imao istu sudbinu, kada se evidencija konsultovala, videlo se da veliki Matija nije dobio najvažnije priznanje koje ovo Udruženje dodeljuje, njegovo Udruženje u kojem je stvarao i na kojem čelu je bio, povelju za životno delo. Koristim ovu priiku da večeras ispravimo tu nenamernu nepravdu koji smo svi mi u Udruženju predvideli, jer nemoguće da veliki Matija nije to već dobio. I da ne dužimo, nego da uživamo u Matijinim stihovima", rekao je predsednik Udruženja Miloša Janković i uručio Matiji Bećkoviću povelju za životno delo.

Foto: Mileta Mirčetić

Pre nešto je Matija Bećković počeo svoje književno veče, pesme na stihove Matije Bećkovića izvodili su kompozitori Asim Sarvan i Milica Milović. Tačnije, pesme "Vera Pavljadolska" i "Slamka".

A onda se prisutnima obratio lično akademik.

"Dragi prijatelji, kolege, ukazali ste mi veliku čast da probudim drage uspomene. Pošto je Veliki petak, valjalo bi da i ono što govorim i ono što se ovde bude čitalo, prilagodim ovom veliko i svetom danu. Nekad mi se činila ova sala ogromna, ali ja se sećam, i ja sam bio taj koji je naučio od komšije Miloša Ćirića, profesora na Primenjenoj akademiji.

On je to napravio tako da se svima čini da je to postojalo oduvek. To je sada znak Udruženja književnika Srbije. Potom je tu Bogorodica Trojeručica, koja je takođe bila u vreme kada sam bio predsednik Udruženja književnika Srbije. Ja sam tada napisao Svetom arhijerejskom saboru zahtev da se Bogorodica Trojeručica proglasi slavom Udruženja književnika Srbije, jer sam pre 46 godina bio u manastiru Hilandar i napisao pesmu "Bogorodica Trojeručica". Tu pesmi ondašnji urednik Književnijh novina nije smeo da objavi. Ali mi je rekao pošteno - "ne smem". Pa sam je ja poslao u Hilandar, te je izlazio njihov list, gde su oni objavili. Pre svega je tu bio i Sveti Sava, onaj koji je osnovao srpsku školu, napisao prvu zdravu rečenicu na srpskom jeziku. Bio je izbačen iz te škole. Stavili smo bistu Njegoša, a posle i Bore Stankovića. To je izazvalo velike pobune i proteste.

Onda smo gore na spratu postavili ploču ubijenim piscima u građanskom ratu. To su sve najkrupnija imena. Ta ploča je svima njima jedini grob. To je jedini grob Mike Bartulovića, Svetislava Stefanovića, Dragiše Vasića, Miloša Trivunca, Dragiše Borišića... Oni su tada prvi put pomenuti i mi smo mislili da se okrenula stranica i da ćemo završiti taj rat.

Francuska 7 je bila krupna adresa na mapi Srbije, njene kulture. Kada se Francuska nekako ogrešila o nas, ja sam predlagao da se Francuska ulica preimenuje u Francuska 7... Ovde se ništa nije desilo osim borbe za slobodu... Bilo bi važno da se ova adresa vrati na mapu i ne bi trebala da tavori. Ja sam ovde kao mladić prisustvovao kada je Andrić dobio Nobelovu nagradu. Na spratu je bila velika konferencija. Bio se uprašio i na svaka pitanja bi odgovarao da to nije nagrada njemu, nego celoj našoj kulturi i da jedva čeka da se vrati svom radnom stolu... Da ne dužim s pričom, mi smo imali skupštinu u Narodnoj biblioteci Srbije, a tu je došao Bernar Anri Levi, pa je poslao neki ultimatum koji treba da ispunimo, ako hoćemo da on dođe na skupštinu. Ja sam rekao da dođe, pa da stavimo na skupštinu, pa ćemo videti da li ćemo usvojiti ili nećemo. On mi je rekao da ja dođem u park na Vračaru, da se dogovorimo. Ja sam rekao da se ne viđam sa muškarcima u parkovima...

Kada sam ja pre 46 godina otišao u manastir Hilandar, u sjajnom društvu, sa Dušanom Radovićem, Stevan Raičkovićem, ja sa prvi put video čudotvornu ikonu Bogorodice Trojeručice i napisao sam pesmu "Bogorodica Trojeručica". Tu smo zatekli Svetoga Savu, koji je zapovedao i po čijim zakonima se živelo...", rekao je u svom govoru akademik Matija Bećković, a onda je počeo da kazuje stihove svoje poezije.

Za svaku pesmu dobio je veliki aplauz prisutnih, koji su uživali u delu poznatog književnika.

(Telegraf.rs)