"Bila je to posebna energija tog vremena 20. veka, a Krleža i Vasić su i nakon razlaza ostali povezani"
Predstavljanje knjige "Dragiša i Krleža – Prijateljstvo suvišno a nedovoljno" autorke Jelice Zupanc održano je prostoru RTS kluba u Beogradu.
Na promociji ove drame o piscima Dragiši Vasiću i Miroslavu Krleži, osim autorke, učestvovali su - profesor dr Aleksandar Jerkov (Filološki fakultet u Beogradu), Tamara Krstić - književna kritičarka i Dragan Inđić - odgovorni urednik RTS izdavaštva.
Jelica Zupanc je scenaristkinja, dramaturškinja i urednica Redakcije dramskog i domaćeg serijskog programa RTS, plodna autorka sa velikim brojem realizovanih komada najviše za televiziju, ali i pozorište i radio.
Spisateljica je prvo pročitala odlomak iz svoje drame, a potom istakla da priznaje da je dugo izbegavala da se bavi Dragišom Vasićem, kao piscem, čovekom i istorijskom ličnošću.
Ipak, otkrila je za sebe lično da ona pripada toj porodici preko svojih predaka, pradede koji joj je približio lik i delo Vasića.
"Svoju knjigu bih nazvala i definisala kao pozorišni roman. Imala bih puno razloga da se odužim Vasiću kao našem važnom članu porodice, ali ova drama, kao i roman o njemu koji sam ranije napisala, nije zapravo oduživanje, ne samo njemu, nije ni Krleži. Ova drama je moja lična potreba da pokušam otkriti zašto danas možemo čitati, ceniti i voleti Krležu ili Dragišu Vasića možda i više nego ranije, a onda kako Vasića ne možemo razumeti", pitala se Zupanc, koja je autor romana "Bist du Dragiša Vasić" (Službeni glasnik, 2015).
Ona je ocenila da je njihovo prijateljstvo bilo veoma iskreno i duboko, a nije nimalo ideološki, već je to "pravi, topli ljudski odnos, što je danas retko".
"Bila je to posebna energija tog vremena 20. veka, a Krleža i Vasić su i nakon razlaza ostali povezani. Zajedničko im je to da su odbili da budu žrtve istorije, tako da Vasić to nikada nije bio. Oni su bili dve izuzetne ličnosti puni energije koji nam mogu dati snage u ovom teškom vremenu danas", naglasila je Zupanc.
O svom prijatelju, Krleža je zapisao da je Dragiša Vasić kao književnik - naturalist, kome violentne snage nekih podsvesnih poriva i razdornih nagona nikada ne previru preko solidne linije iskrenog doživljaja, i kao takav je zarezao crte svogknjiževnog profila sigurno i markantno.
"Te crte stajaće jasne, kada svim šarlatanima i snobovima i piskaralima, što drljaju danas po poslednjoj fazoni sedmorazrednih listova, već odavno neće biti ni traga ni glasa", pisao je Krleža.
Profesor književnosti Aleksandar Jerkov je primetio da je drama o Dragiši Vasiću i Miroslavu Krleži tako napisana da bi mogla biti pretvorena lako u roman, samo je potrebno dodavati opise da bi zadovoljilo tu književnu, proznu formu.
Opet, kako on kaže, novi tekst bi bio dobar i kao pozorišni komad, TV film ili serija.
Jerkov je otkrio da je na neki način životno vezan za Dragišu Vasića, posebno jer je pre nekoliko decenija, 90-ih godina, kada je radio u "Prosveti", objavio sabrana dela ovog pisca.
"Tada sam zamalo završio u zatvoru, kako je želela tadašnja vlast, što sam se odvažio da štampam Vasićev opus. Ova imena su veoma važna u istoriji naše kulture i jugoslovenske književnosti. Miloš Crnjanski je, recimo, za mene bio bolji pisac od obojice, ali je ipak Dragiša Vasić bio znatno dominantnija figura u razumevanju čitave kulturološke svesti u to doba", ocenio je Jerkov i analizirao da je u drami Jelice Zupanc lik Vasića življi u odnosu na Krležu.
"Nova drama je iscenacija istorijskog saznanja o njima. Krleža koji je bio skoro pa logoreičan u životu, voleo je zaista neprestano da priča, ovde je u komadu nekako tih, prigušen", smatrao je Jerkov, te pružio viđenje da je sudbina drame kao forme promenljiva danas u 21. veku, koliko opstaje samo na sceni ili se vraća i književnosti, jer je uz poeziju najstarija forma u istoriji (usled starogrčkih tragedija Euripida, Eshila, Sofokla ili komediografa Aristofana).
Dragiša Vasić (1885-1945) je mobilisan 1941. kao rezervista, ostao je da se bori protiv Nemaca u Drugom svetskom ratu, posle kapitulacije Jugoslavije, uz jedinice Jugoslovenske kraljevske vojske koje je predvodio general Mihailović, ministar vojske vlade u izbeglištvu u Londonu, priznate od saveznika.
Iz rata Vasić se nije vratio kući.
Posle rata je proglašen za izdajnika naroda, njegove knjige su zabranjene.
Urednik Dragan Inđić se složio sa Jerkovim da nova drama na više od 200 strana sa 70 scena, može da se zamisli na pozorišnoj sceni, kao roman, Tv serija, Tv drama ili Tv film.
"Danas su skoro nestale televizijske drame sa programa, više se snimaju Tv filmovi, koji su nešto ipak drugo, nisu ista forma. Drama ima ovde nekoliko paralelnih radnji, oslikava porodice Krleže i Vasića, što je veoma zanimljivo", rekao je odgovorni urednik RTS izdavaštva, te podsetio na prethodna zapažena izdanja ove kuće, stare nerealizovane Tv drame pisca Jovana Radulovića, zbirka pozorišnih, radio i Tv drama o Dositeju Obradoviću, kompletan scenario za Tv seriju od 11 epizoda "Nečista krv - Greh predaka" Vojislava Nanovića.
(Telegraf.rs/Tanjug)
Video: Putevi Srbije: Držite bezbedno odstojanje, sačuvajte život
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Изненада
Случајно ме је запало да управо читам одабрана дела Д. Васића. Потпуно сам се изненадио јер нигде ни трага од оног што сам слушао о њему у комун. систему као непријатељском колаборационисти само зато што је био у штабу Драже Михајловића. Појављује се лик једног великог интелектуалца и хуманисте поготову у 'Карактер и менталитет једног поколења'. У делима су описани директни догадђаји и из њих сазнајемо како је све то тада стварно било. Има се шта научити из њих.
Podelite komentar