Remek delo "Beskrajna lakrdija" prevedeno na srpski - Roman o kojem se priča

Reč je o prvom prevodu ovog kapitalnog dela američke književnosti u ovom delu Evrope.

Roman iz 1996. godine pripada postmodernističkom enciklopedijskom romanu, nekonvencionalne pripovedačke strukture u kojem se prepliće nekoliko glavnih narativnih tokova, sadrži stotine fusnota, od kojih neke imaju svoje fusnote. Poznat i po svojoj dužini od oko 1000 stranica, roman je prodat u preko milion primeraka širom sveta. Volas se u Beskrajnoj lakrdiji bavi pitanjima zavisnosti, drogom, seksom, slavom, zatim pitanjima odvikavanja, oporavka, smrti, porodičnih odnosa, samoubistva, ali i teorijom filma, medija, lingvistike, nacionalnih identiteta,... do refleksija o tenisu kao metafizičkoj aktivnosti.

O aktuelnosti romana u današnjem trenutku, prevodilac romana na srpski jezik, Igor Cvijanović kaže:

-Prekomponovanje političkih odnosa u svetu, ekološki problemi i nesuvislost njihovog rešavanja, razvoj smart tehnologija i servisa poput "Netfliksa" i njihov udeo u svakodnevici, značaj informisanosti i istovremena ispraznost informacija, uticaj domena zabave na svakodnevni život, vaspitanje, obrazovanje, politiku (čelnici država kao klovnovski šoumeni i klovnovski šoumeni kao čelnici država) - sve su to Volasove vizije sadržane u ovom romanu koje je dobar deo današnje populacije na svetskom nivou, među kojima i naša, video i proživeo ili proživljava u beskrajnoj lakrdiji globalne današnjice i koje će prepoznati u ovoj velikoj knjizi.  (Novosti, 11. januar 2023.)

Kritike romana su gotovo unisono trijumfalne: "Duboka studija postmodernog stanja", napisao je Stiven Mur u Pregledu savremene književnosti, a New York Times ga je odredio kao "remek delo koje je istovremeno i čudovište – na skoro 1100 stranica raspamećujuće inventivnosti i razoružavajuće dopadljivosti." Magazin TIME ga je uvrstio među 100 najboljih romana objavljenih od 1923 do 2003. godine.

"Moja prijava nije kupljena", govorim im, dovikujući u mrak crvene pećine koja mi se otvara pred zatvorenim očima. "Ja nisam samo dečko koji igra tenis. Imam zanimljivu istoriju. Iskustva i osećanja. Složen sam."

"Čitam", govorim. "Učim i čitam. Kladim se da sam pročitao sve što ste vi pročitali. Nemojte misliti da nisam. Ja proždirem biblioteke. Uništavam hrbate i ROM-čitače. Umem da uđem u taksi i kažem: ’Pravac biblioteka i daj gas.’ Moji instinkti u pogledu sintakse i mehanike bolji su od vaših, toliko mi je jasno, uz dužno poštovanje.

Ali to nadilazi pitanje mehanike. Nisam mašina. Osećam i verujem. Imam mišljenja. Neka su zanimljiva. Mogao bih, ako mi dozvolite, da pričam i pričam. Možemo da razgovaramo o čemu god hoćete. Verujem da se potcenjuje uticaj Kjerkegora na Kamija. Verujem da je Denis Gabor vrlo verovatno bio Antihrist. Verujem da je Hobs samo Ruso u tamnom ogledalu. Verujem, kao i Hegel, da je transcendencija apsorpcija. Mogao bih da komuniciram s vama dok ne padnete pod sto", kažem. "Ja nisam samo creātus, proizveden, optimizovan, odgojen za jednu funkciju."

Otvaram oči. "Molim vas, nemojte da mislite da mi nije stalo." – odlomak iz romana Beskrajna lakrdija.

Dejvid Foster Volas je američki pisac, esejista i profesor engleskog jezika i kreativnog pisanja. Najpoznatiji po svom romanu Beskrajna lakrdija. LA Times je Dejvida Volasa nazvao "najuticajnijim i najinventivnijim autorom u poslednjih dvadeset godina". Volas se godinama borio sa depresijom i 2008., u svojoj 46. godini, izvršio je samoubistvo. Njegov posthumno objavljeni roman The Pale King (2011.) uvršten je u uži izbor za Pulicerovu nagradu.

(Telegraf.rs/PR)