Svetosavska akademija u UKS-u: Dobitnici blagodarja patrijarh Porfirije, Gvozden Nikolić i mnogi drugi

U prostorijima Udruženja književnika Srbije (UKS) u Beogradu danas je održana Svetosavska akademija prilikom koje su dodeljena bladodarja za 2022. godinu, tačnije povelje onima koji su pomagali UKS na različite načine.

Nakon molitve, svečanost je otvorio hor "Kraljica Marija", koji je izveo svetosavsku himnu "Uskliknimo s ljubavlju". Prisutnima se potom obratio predsednik Udruženja književnika Srbije Miloš Janković.

Preporučujemo

"Dragi prijatelji, želeo bih da vas pozdravim, da vam poželim dobrodošlicu i da vam se zahvalim za sve što se učinili za Udruženje. Mogli ste učinite manje, mogli ste učiniti više, ali ste učinili onoliko koliko ste mogli u tom trenutku i ja sam vam zahvalan. Nadam se da ćemo uživati u programu" , rekao je predsednik Udruženja književnika Srbije Miloš Janković.

Foto: Marko Jovanović

Ovogodišnji besednik na Svetosavskoj akademiji UKS-a bio je sveštenik doktor Ugrin Popović.

"Pre svega, u Svetom pismu piše "u početku beše reč, reč beše u Boga, i Bog beše reče." Reč jeste konstituitivni element ljudskog roda. Iz reči dolazi priča, koja nas spaja, gradi, definiše. Ovu priču koju mi sada živimo je počeo Sveti Sava. Počeo je da priča tu priču i ta priča je prerasla u delo, delo koje je imalo temelje u Hilandaru i Studenici. Onda iz tih temelja su proizašli Dečani i Crna reka, Manasija i šta sve ne, što nas definiše kao pravoslavni narod, kao Srbe jednom rečju. Međutim, Sveti Sava nije jedini koji je pričao da daje blagoslov narodu. To su radili mnogi narodi. Narodi civilizivovanog sveta, kao što su Grci, koji su kolekva civilizacije, imali su Ahila, Homera, Odiseja, Menelaja, Artemidu, Zevsa... Svi oni su gajili te naraštaje i ta priča je evoluirala, kao i ova naša priča. Ova naša priča je evoluirala u Dečanima, Studenicom, Manasijom i hrišćanskim opusom našeg naroda.... Priča tog zapadnog univerzuma evoluira. Evoluirala je preko Ubermenša, do današnjeg Hulka, Tonija Starka, Ajronmena, Akvamena, Antmena, Spajdermena, svih ti koji vlastiti potencijal traže jedino u čoveku. Ova naša priča, koji je kasnije vladika Nikolaj definisao time da šta god radi čovek neka vezuje za nebo i da će onda samim tim biti trajno. To je priča koju je započeo Sveti Sava. To je priča po kojoj je nastalo svetosavlje.

Foto: Marko Jovanović

Ali dragi moji, svetosavlje nije ideologija. Svetosavlje je pogled u onoga do sebe, prepoznavanje u njemu brata i to svetosavlje je namenjeno ovom narodu, zato što mi nismo građanska republika, već upravo sabraća. Mi smo sugrađani i to je upravo istina koju svetosavski narativ želi da iskomunicira sa svima nama. To je istina... To je priča, dragi moji, koju mi nikako da naučimo. I stvarno je čudno da smo mi ovde po zvaničnoj istoriji 1300 godina, a da nas i dalje smatraju varvarima. Pa da li je to moguće. Moguće je, dragi moji, zato što se mi sami sebe stidimo i mi ne dozvoljavamo sebi da čujemo taj narativ koji je započeo Sveti Sava. Svetosavski dan treba da nam bude hrabrost da to prihvatimo, da se toga ne stidimo i da to izrazimo delom, kao što su naši preci, kao što i mi danas imamo priliku. Imamo priliku, zato što se svetosavlje, izrazilo delom, izrazilo Dečanima, Manasijom, svim svetinjama koje su danas na prostoru Kosova i Metohije. Oni su delo naših svetosavlja. Na nama je danas da li ćemo svhatitit to ili ne. Srećan vam dan srpskog prosvetitelja srpske realnosti i hvala vam puno na pažnji i Bog vas blagoslovio.", rekao je između ostalog doktor Ugrin Popović.

Usledila je dodela blagodarja. Jedan od dobitnika ovog priznanje jeste i partrijarh Porfirije, koji zbog puta u Ameriku nije bio prisutan na svečanosti, te će mu povelja biti nakandno uručena.

Vokalna radionica Bilje Krstić predstavila se prisutnima izvođenjem niza pesama. Kantautor Nikola Grbić izveo je pesmu "Ovo je Srbija".

Foto: Marko Jovanović

Pesnici Lune Levajac, Milena Severović su kazivali svoje stihove o Svetom Savi, a Vladimir Blagojević je svoju pesmu posvetio članovima udruženja "Beli orlovi", koji su bili deo ove svečanosti.

Blagodarje je dobila i Pošta Srbije, kao i Vladimir Nedeljković, koji je zaposlen u Ministarstvu kulture, književni kritičar i eserijsta Mladen Vesković, Zoran Jovanović, Igor Trifunović, reporter televizije Prva Gvozden Nikolić, novinarka i TV autorka Violeta Dimitrić, novinar i tekstopisac Radoman Kanjevac, profesorka srpskog jezika i književnosti Dušica Ivanović, Miodrag Mića Milenković, Ugrin Popović, kao i novinarka Rada Komazec, koja se obratila govorom prisutnima.

"Dragi književnici, braćo i sestre. Roditi se između manastira Krke i Krupe, živeti pored svete Gračanice, gde je svetosavlje najugroženije, dobiti danas blagodarje i zahvaliti se u ime dobitnika, ogromna je čast. Gde god se Srbin rodio i živeo, svetosavlje je u genetskom kodu. Sve nagrade su drage, ali blagodarje ima posebno značenje i nas dobitnike posebno obavezuje. Sveti Sava ja uobličio prosvetu, književnost, crkvu i ostavio je nama. Hvala onima koji smatraju da mi, dobitnici blagodarja, u svojim delatnostima pratimo staze i sledimo put Svetog Save. Onako kako je Sveti Sava, rodonačelnik srpskog pesništva, diplomata, arhiepiskop, putovao od Hilandara do Rasa, da bi smirio zavađenu braću, tako treba svaki Srbin, ma gde se rodio, da radi na jedinstvu srpskog naroda. Onako kako je Sveti Sava putovao od Studenice do Nikeje, da traži autokefalnost za Srpsku pravoslavnu crkvu, od Žiče do Jerusalima, preko Italije, Egipta, duže Eufrata i Tigra, preko Bugarske, Srbije kakva je danas, svaki Srbin ima obavezu i misiju. gde god da je, da se rastrči na sve strane sveta i traži spas za Kosovo i Metohiju. Ako svako od nas ubaci jedan kamenčić, sagradićemo najlepši mozaik... Nama dobitnicima blagodarja su i motivacija i zaveštanje da radimo još više i bolje na očuvanju srpske kulture, srpskog jezika, srpskog pisma, i, naravno, naše vere, našeg identiteta, da sarađujemo sa Udruženjem književnika Srbije i da pođemo putem Svetog Save. Hvala vam.", navela je između ostalog Rada Komazec u svom emotivnom govoru, za šta je dobila veliki aplauz prisutnih.

Na kraju, hor "Kraljica Marija" je izveo kompoziciju "Balada u Hilandaru". Autor teksta ove pesme je Stanoje Jovanović, kompozitor Rade Radivojević, a sopran Tanja Adrović. Nakon zvaničnog dela, nastavljeno je druženje u Udruženju književnika Srbije.

(Telegraf.rs)