Mihajlo ima 25 godina, a već ima 5 knjiga: Bori se za ženska prava, kroz svoja dela ukazuje na probleme

Mihajlo Vasiljević je neko ko predstavlja budućnost srpske književnosti. Sredinom prošle godine je napunio 25 godina, a već iza sebe ima 5 knjiga. U intervjuu za Telegraf.rs, Mihajlo Vasiljević je pričao o svojim delima, o socijalnim društvenim temama i problemima koje obrađuje u svojim ostvarenjima.

Preporučujemo

Otkrio nam je na koju svoju zbirku i roman je najponosniji.

• Završili ste Ekonomski fakultet, kako je došlo do toga postanete pisac?

Pa ja sam, kada sam bio mali, piskarao sam. Nisam mislio da ću odabrati da se bavim sa tim, nego to je bilo za moju dušu. Međutim, u srednjoj školi sam više pokazivao interesovanje za to i rekao sam sebi "hajde da probam da napišem nešto duže". Smislio sam neku priču u glavi, neke likove, i kada sam video da to ima 10 strana u Wordu, da ništa nisam rekao od toga šta sam isplanirao. Rekao sam: "Ok, ovo bi moglo da bude jedan romančić." Nakon toga sam ga završio, radio sam na tome dok sam išao u srednju školu i kada sam završio, raspitao sam se kako ide objavljivanje, koja je procedura i odlučio sam da objavim kao autorsko izdanje i posle toga sam shvatio da to mene čini srećnim, to je ono što ja volim da radim. Tako da se nekako i spontano desilo, jer nisam bio mali, pa sam rekao "ja hoću da budem pisac", kao što neko kaže za neko drugo zanimanje, nego smo se u tom nekom periodu puberteta i kasnije pisanje i ja pronašli.

• Iza sebe imate napisanih 5 knjiga - "U Prolazu", "Zb(i)rka", "Sečivo", "Dijagnoza", "Ogoljen". Da li nam možete reći, ponaosob, koje poruke nose ova dela?

"U Prolazu" je neka najviše ljubavna priča. Ona nema neku jaču poruku od ovih ostalih. To je bilo nešto moje prvo, ja sam bio maloletan kada sam počeo da radim. Nisam imao neko životno iskustvo, ali što se tiče pisanja, nisam imao neki savršeni vokabular, niti da sam imao neku maštu, znanje da napišem neku ozbiljniju temu. To je bila neka ljubavna priča gde je momak ostavljen i pokušava da zameni tu devojku koja ga je ostavila. Na kraju upoznaje onu koju ne može da osvoji i zaljubluje se u nju, gde oni stupaju u vezu i tu na površinu isplivaju neki duhovi iz prošlosti i porodične tajne. Tako da je to ljubavna priča sa nekim krimi, triler, drama elementima. A kasnije sam se odlučio da pišem o malo ozbiljnijim temama, kao što su samopovređivanje, narkomanija, silovanje maloletnog lica i alkoholizam, i to sam obradio u "Sečivu". I nakon toga sam zbog manjka slobodnog vremena na fakultetu pronašao sam se sa poezijom i onda sam počeo da radim na zbirkama.

• Gde crpite inspiraciju za Vaša dela?

Inspiraciju crpim iz nekog mog života, iz života ljubavnih i životnih problema okoline prijatelja, ali i iz medija, gde se desi neki problem u društvu, neka konkretna situacija. Onda, na primer, za "Ogoljen" je dosta pesama napisano upravo iz tog razloga, zbog društvenih, socijalnih problema koji su se dešavali, pogotovo prethodne godine, pa sam iz toga crpeo. Nisu onako autobiografske, nego sam ja zamislio neku scenu, situaciju, i predočio taj neki društveni problem kroz tu pesmu.

• Pomenuli ste knjigu "Ogoljen", koju ste prošle godine promovisali na Sajmu knjiga, i ukazali društveno-socijalne probleme. Da li nešto možete više reći o toj knjizi?

"Ogoljen" je zbirka gde sam ja najintimniji sa čitaocima, u smislu da ja pričam o mojim problemima. I pesma gde sam najviše sebe dao je pesma koja se zove "Ogoljen", po kojoj naziv nosi zbirka. Tu sam pričao o nekim mojim problemima sa samopovređivanjem i samodestruktivnim ponašanjem koje sam imao u adolescenciji. Ima jedna pesma posvećena mojoj baki, gde pričam o tome da je htela da bude kuvarica, kada je bila mlada, ali to je bilo neko drugo vreme, gde su njoj rekli "zašto bi bila kuvarica, ti ćeš da se udaš, pa ćeš da kuvaš", gde sam ja čitaocima dao uvid i u moju porodicu i neke moje porodične probleme. Ima jedna pesma za oca, koji je preminuo, gde sam ja njemu oprostio neke stvari tek nakon što je on preminuo, tačnije tri godine nakon toga, jer mi deca često zaboravljamo da su naši roditelji imali čitav jedan život pre toga. Tako da pored tih društveno socijalnih tema i pesama, gde sam bio najviše ličan sa publikom, najviše na "ti", jer sam sve što osećam, a što sam na neki način držao u sebi, konačno sam progovorio o njima kroz poeziju i otvorio se ljudima.

Foto: Nikola Anđić

• Kroz svoja dela borite se i za ženska prava. Možete nešto više o tome da nam kažete?

U poslednje vreme imam osećaj kao da se sve što sam radio dececijama za ženska prava, jednakonst, mislim da se polako ruši. I te pesme su napisane iz revolta nakon što sam čuo u medijima. Na primer, jedna pesma za prava žena je napisana nakon donošenja onog zakona o abortusu u Americi, jer sam osetio da to može da dođe i do nas. I onda, u suštini, ja ne biram da ja pišem, ja ne kažem sada ću ja da napišem pesmu o ženskim pravima, nego dešavanje koje je aktuelno je potrese i samo probudi inspiraciju i napišem pesmu o tome, jer mislim da je jako bitno. I samim tim ne želim da niko od mojih ukućana, mama, baka, kume, tetke, drugarice, ne želim da budu ugrožene. I to me je na neki način moj neki bunt. To je jedino što ja mogu da uradim da utičem na to, da pokrenem temu sa mojim čitaocima i sa mlađom populacijom, ali i starijom, da se priča o tome. Jer ako se priča, može da se donekle reši problem.

• Da li je knjiga "Ogoljen" pokretač neke revolucije da se rešavaju ti socijalno društveni problemi o kojima pišete?

Ja se nadam da jeste. Ja sam sa mladima, kada su dolazili na Sajam knjiga, kada sam potpisivao knjigu, ja sam im rekao da mi jave njihove omiljene (pesme). Jer na primer prethodna zbirka "Dijagnoza" je najviše bila ljubavna i ona je trebalo da predstavi šta je ljubav, šta nije, toksične veze, dobre veze, dobre strane odnosa i zajedničkog života i sve ono loše, a ovde nije bilo toliko toga. Nije bilo toliko ljubavi i hteo sam da vidim da li će mi se svideti ta neka nova strana mene, ta neka nova poezija, društveno korisna poezija. I vrlo mi je drago što su pretežno mlađa publika. Pričamo o publici od 16 do 20 godina. Onda su mi se najviše javljali sa utiscima i oni su rekli da su im upravo te neke društveno korisne pesme bile omiljene, da su ih posebno dotakl, posebno su ih izdvojili. I na primer tu pesmu za oca, gde je u suštini početak nekog razgovora o alkoholizmu i šta on može da uradi jednoj porodici, što je jedna društveno socijalna tema i drago mi je što su se tu pronašli, odnosno nije mi drago, ali što su se javili i što su rekli da ih je dotakla i da im je pomogla na neki način, da oni pomisle na taj način na koji sam ja napisao te pesme.

• Veliki broj ljudi, čaki i oni mladi, posećuju Sajam knjiga. Da li je knjige u dalje trendu i da li ima nade da knjige budu popularne kod mlađih naraštaja?

Mislim da može. Mislim da je svakome potrebno da pronađe knjigu koja je odgovarajuća za njega. Ja sam kasno počeo da čitam, jer sam knjige kao knjige poistovetio uvek sa lektirama. I mislim da je to problem kod mladih. Prosto današnje generacije koje imaju od 15 do 20 godina, one su rođene uz tehnologiju i njihov mozak ne funkcioniše kao kod prethodnih generacija. Fokus i pažnja im je manja. Iz tog razloga, mi ne možemo da očekujemo od njih da se u potpunosti posvete čitanju obimnijih dela. Mislim da moderniji talas književnosti možda i nije toliko književno kvalitetatan kao ona prethodna dela, ali možda može da podstakne mlade da pročitaju to, a kasnije uđu u neka ozbiljnija dela, ozbiljniju literaturu i vredniju sa nekom ozbiljnijom porukom. Bilo je na Sajmu veliki broj mladih osoba.

Foto: Nikola Anđić

• U jednom svom intervjuu ste rekli da vam je čitanje pomoglo u pisanju Vaših dela. Na koji način?

Na primer, što se tiče vokabulara, mnogo je bitno da se čita. Da prosto poboljšaš rečnik. Kroz poeziju je isto bitno koristiti neke druge izraze kako bi bolje dočarali. Zanimljivo je u emotivnim stanjima koristiti medicinske izraze, ali čitanje je bolje za pisanje zato što vidiš da nešto može da se odradi na način na koji prethodno nije pao na pamet. I onda to nije čak ni rađanje ideje, već samo modifikovanje, crpiš inspiraciju iz neke tuđe ideje. To je mnogo bitno da bi bio što bolji pisac. Čime god da se baviš, moraš malo da gledaš druge da bi bio bolji u svom poslu i napredovao. Kod čitanja je jako, jako bitno, pogotovo za osobu koja želi da piše i da se bavi tim.

• U vašim delima pišete o štetnosti alkhola, toksičnih odnosa i drugim stvarima. Da li vaša dela mogu pomognu?

Zavisi. Mladima mogu da pomognu da vide drugu perspektivu. Ili da, ono što je bitno, nekad nam bude lakše kada vidimo da se neko oseća identično kao i mi. Ja sam dobio dosta poruka, nakon što su ljudi kupili i pročitali knjige, javili su mi se sa utiscima "ti si uspeo da staviš na papir onako kako se ja osećam." I onda ljudima u tom momentu bude lakše. Ne mogu sad da kažem da vi kada pročitate moju knjigu biće vam bolje, prebolećete partnera ili nešto slično. Mislim da ne može da ima taj uticaj, ali može da pokrene ako ništa bar razgovor, da se osoba oseća drugačije nakon pročitane knjige i mnogo njih se vraća knjizi. To znači da ih je dirnulo i da ih je pecnulo tamo gde treba.

• Vaše pesme zavšre i na društvenim mrežama. Da li se ljudi pronalaze u vašim pesmama?

Pronalaze se. Pogotovo u nekim ljubavnim, zato što su to stvari koje svi kroz neki period života osetimo. Ima jedna pesma, ne mogu tačno da se setim, uglavnom govori o tome da ljudi stupaju u vezu ili brak s pogrešnim ljudima da bi svoje bivše ljubavi preboleli i zaboravili. I veliki broj žena, kada sam stavio na stori tu pesmu, imao sam veliki broj odgovora, kao "ja sam to uradila", "to je strašno, najgora stvar na svetu". Tako da se mnogo pronalaze, mnogo dele i to je prosto nešto što je svima poznato. Svi su u jednom trenutku bili povređeni, ostavljeni, razočarani, voleli nenormalno i ludo. Tako da nekako sveobuhvatno se odnosi na sve. To je ta ljubavna poezija.

Foto: Nikola Anđić

• Da li priželjkujete da neka Vaša pesma završi u čitankama ili nekoj lektiri?

Naravno. Pogotovo iz "Ogoljenog", iz društveno korisnog. Bilo bi dobro i ljubavne, ali ovo mi je bitnije da se ove poruke pošalju.

• Na koje Vaše delo, na koju Vašu pesmu ste najponosniji?

Ja sam najponosniji na "Sečivo", što se tiče romana. Ja sam ponosan što sam sa 18, 19 godina pisao o takvim temama. I na "Ogoljen", zato što sam opet napravio nešto novo i najviše sam se ogolio. I pritom, književno, kada pogledam književnu vrednost i vokabular, tu sam najbolji što se tiče poezije. Da kažem, poslednji roman i poslednja zbirka - "Sočivo i "Ogoljen".

• Da li je po Vama teško biti pisac?

Meni nije, zato što ja uživam u tome. Ja sam jako nesrećan kada ne pišem i kada nemam vremena za to. Nažalost, u poslednje vreme nemam baš toliko slobodnog vremena da se posvetim romanima. Poezija se samo spontano desi, pa zapišem. Ja uživam u stvaranju likova, jer ja se poistovetim da oni stvarno postoje. Ja sada pričam o ljudima koji su živi, ja živim sa njima u glavi dok stvaram roman i nakon njegovog završetka. Tako da meni nije teško. Možda je teško u nekim momentima doći do publike u tim nekim počecima, ali kasnije, kada sve to bude vredno, kada se čuju komentari ljudi, kako oni uživaju, kako jedva čekaju novu knjigu ili kako prosto su se oduševili sa tim pesmama i saživeli sa tim pričama. Tako da nije teško, jer kada radiš ono što voliš, niti ti je to posao, niti je to neki teret.

• Da li planirate neku novu knjigu?

Da. Ja sam zbirku pesama "Ogoljen" završio u junu mesecu i prosto je bilo inspiracije na pretek i dešavanja u društvu, državi, generalno, i nekih emotivnih stanja, tako da sam ja dobar deo naredne zbirke spremio i verujem da će biti gotova za naredni Sajam knjiga. Uporedo pišem i novi roman koji je nastavak moje prve knjige, romana "U prolazu". Samo što nije nastavak u smislu da jedan od glavnih likova dobija nastavak svoje priče, nego sporedni lik dobija glavnu ulogu. I onda ću kroz tog sporednog lika da pokrenem neke društvene mene, pored priče koja se vezuje za prethodni roman.

Foto: Nikola Anđić

• Koliko vam je otprilike potrebno da napišete jedan Vaš roman, neku Vašu zbirku?

Nema nekog određenog perioda. Desilo mi se pre nedelju dana da sam napisao 30 strana preko noći i narednih 10 dana nisam ni seo za laptop. Tako da je previše teško za odrediti. Neka treba mnogo više, nekad zapnem u nekom momentu, jer ne želim da napišem to, jer mi je teška ta scena ili taj momenat, a nekad prosto sam u stanju da pišem danima bez prestanka.

• Za kraj, da li imate neke posebne želje?

Pored pisanja knjiga, naravno da bih želeo da napredujem u karijeri, pošto sam završio poslovnu informatiku. Voleo bih da mogu da uskladim i jedno i drugo, da se posvetim i pisanju i da imam karijeru, radim i da budem uspešan na oba polja. Prosto da izbalansiram. Ja pisanje smatram hobijem i zadovoljstvom, a prosto čovek mora i da živi od nečega. Sa pisanjem je to jako teško.

(Telegraf.rs)