Dve milijarde dinara šteta od nelegalnog preuzimanja knjiga sa interneta

Udruženje za kreativnu industriju i Grupacija izdavačke delatnosti, knjižara i distributera knjiga Privredne komore Srbije (PKS) organizovali su panel diskusiju "Piraterija u izdavaštvu – povreda autorskih prava" na kojoj se razgovaralo o zaštiti intelektualne svojine u različitim oblastima – muzičkoj industriji, knjižarstvu, kinematografiji, grafičkoj industriji, ali i obrazovnom izdavaštvu.

Kako je istaknuto, samo tokom prošle godine sa interneta je bespravno preuzeto 700.000 pdf i 500.000 audio knjiga, a procenjena šteta je oko dve milijarde dinara.

Preporučujemo

Dodatni problem je i otežano uklanjanje portala koji se oglušuju o prava intelektualne svojine.

Odgovore na pitanja šta je autorsko pravo u izdavaštvu, kako ga zaštiti, šta će promeniti novi zakon i kada se može očekivati, kako sprečiti zloupotrebu autorskih prava na internetu, dali su stručnjaci iz oblasti zaštite intelektualne svojine, sudstva, izdavaštva, advokature.

Na panelu u PKS učestvovali su: profesori dr Slobodan Marković i dr Uroš Ćemalović, Marina Brkić, sudija, predstavnici izdavača Zoran Hamović, Klio, Dejan Papić, Laguna, Dejan Begović, Kreativni centar. Moderator skupa bio je advokat Dušan Mijatović.

Jedan od najvećih problema zbog kojeg decenijama unazad nismo uspeli da regulišemo tržište jeste nepostojanje svesti društva o nezakonitosti i izostanak sudskih ishoda i presuda u kojima se vidi da su izdavači reagovali, da su zaštićeni i da su došli do tačke kada im je nadoknađena šteta, istakli su govornici.

"U lancu vrednosti knjige, važni su autori, izdavači, čitaoci, ali i opšti društveni interes; internet i digitalna transformacija pružaju brojne nove mogućnosti, ali i komplikuju ovu jednačinu, ukazao je profesor Ćemalović.

Prema podacima koje je izneo Dejan Papić, vlasnik izdavačke kuće Laguna/Delfi, najveća šteta i povreda autorskih prava događa se na internetu. "Samo tokom prošle godine sa interneta je bespravno preuzeto 700.000 pdf i 500.000 audio knjiga, a procenjena šteta je oko dve milijarde dinara. Dodatni problem je i otežano uklanjanje portala koji se oglušuju o prava intelektualne svojine", naglasio je Papić.

Profesor Marković napomenuo je i da je fizičko lice pirat ukoliko je neovlašćeno pročitalo neki zaštićeni dokument bez obzira da li ga je dalje podelio.

Kako je naglasio Zoran Hamović, povreda autorskih prava je i sociološki problem, jer oni koji fotokopiraju bilo koje autorsko delo, nemaju svest o prekršaju i ne smatraju ga krivičnim delom.

"Upravo zato je neophodna edukacija i podizanje svesti javnosti o značaju autorskih prava, uređenje tržišta, kao i državni instrument za regulisanje ove oblasti, koja predstavlja jedan od najvažnijih potencijala svakog društva.O ovoj temi možemo još mnogo da govorimo i da vidimo ko je nosilac rešenja. To možda mogu da budu dva rešenja - jedan je pravni i to je ono što leči posledice. Takođe, neophodno je odrediti i ono što je uzrok i to lečenje je dugotrajnije i mnogo teže i složenije, a to je odnos prema školskom sistemu, gde je neophodno da negujemo poštovanje vrednosti, ono što se zove autorsko pravo i pravo intelektualne svojine" zaključio je Hamović.

Foto: Pixabay

Nažalost, ukazuje i Dejan Begović iz Kreativnog centra, zajedničko borbi protiv piraterije pre 30 godina i danas jeste lična inicijativa izdavača.

"Borba protiv piraterije ne bi trebalo da bude odlika snalažljivosti izdavača, jer se čak i velike izdavačke kuće teško odlučuju da pokrenu sporove protiv kršilaca autorskih prava, zbog utrošenog vremena i novca, kao i veoma često neizvesnog ishoda", napominje Begović.

Kako su se usaglasili panelisti, u borbi protiv piraterije najvažnije je postaviti dugoročnu strategiju sa ciljevima, iako se ne može pobeći od činjenice da nadležni sudovi nemaju dovoljno kvalifikovanih ljudi i da ne postoji dovoljno sistematski pristup ovom problemu.

U narednom periodu zajedničkim radom privrednih društava, stručnjaka za autorsko i srodna prava, te i Privredne komore Srbije radiće se na predlogu inicijativa ka regulatornim telima kako bi se zaštitili intersi 1500 pravnih subjekata i oko 10000 zaposlenih i angažovanih u ovoj grani kreativnu industriju.

(Telegraf.rs/Tanjug)