"Tišina je jedini jezik kojim Bog govori": Misli Čarlsa Simića

Poznati američki pesnik srpskog porekla Čarls Simić (rođen kao Dušan Simić) preminuo je u 85. godini. Ovaj rođeni Beograđanin je afirmaciju stekao u Sjedinjenim Američkim Državama, a kako se priča, pesme je počeo da piše  još u srednjoj školi da bi se svideo devojkama.

Bio je značajan za srpsku kulturu, pre svega kao prevodilac,  jer je prevodeći Vaska Popu, Ivana Lalića, Milorada Pavića, Radmilu Lazić, Novicu Tadića tako doprineo popularizaciji srpske književnosti u Americi. Bio je i član Američke akademije za umetnost i književnost.

Preporučujemo

U čast Čarlsa Simića, prisetimo se nekih njegovih misli.

"Najviši nivoi svesti su bez reči."

"Svet je lep, ali se ne može reći. Zato nam treba umetnost."

"Ko ne može da zavija, neće naći svoj čopor."

"Tajna želja poezije je da zaustavi vreme."

"U svojoj praznoj flaši sam gradio svetionik dok su svi drugi pravili brodove."

"Kada me ljudi pitaju kako da nađem sreću u životu, ja im kažem: Prvo naučite da kuvate."

"Čista istina je da ćemo umreti. Evo me, maloletna vrsta okružena bezgraničnim prostorom i vremenom, raspravljam se sa celim stvorenjem, tresem pesnicom, prštim, ponekad postajem čak i elokventan, a onda-puf! ja sam otišao. Pometeno jednom zauvek. Mislim da je to veoma, veoma smešno."

"Poezija je siroče tišine. Reči nikada nisu sasvim jednake iskustvu iza njih."

"Ako u bilo šta verujem, to je u mračnoj noći duše. Strahopoštovanje je moja religija, a misterija je njena crkva."

"Poezija: tri neusklađene cipele na ulazu u mračnu uličicu."

"Čovek piše jer ga je dirnula čežnja i očaj da ikada dodirne Drugog."

"Insomnija je celonoćna turistička agencija sa posterima koji reklamiraju daleka mesta."

"Istina je tamna ispod tvojih kapaka."

"Ovde u Sjedinjenim Državama govorimo sa poštovanjem prema autentičnom iskustvu. Pišemo pesme o našim tatama koji nas vode na pecanje i slamaju nam srca tako što nas teraju da ribu bacimo nazad u reku. Čitaocu čak kažemo i vrstu automobila koji smo vozili, godinu i model, da bismo stekli utisak da je sve to tačno. To je zato što o sebi mislimo kao o novinarima. Kao i oni, ići ćemo bilo gde za priču. Ne verujte ni reč o tome. Kao što vam svaki pesnik može reći, često se bolje vidi zatvorenih nego širom otvorenih očiju."

"Religija kratke pesme, u svakom dobu i u svakoj književnosti, ima jednu jedinu zapovest: Manje je uvek više. Kratka pesma odbacuje preambulu i sažetak. Radi se o svemu i svačemu, o metafizici nekoliko reči okruženih mnogo tišine. ...Kratka pesma je šibica koja se rasplamsava u mračnom univerzumu."

"Imenujemo jedno pa drugo. Tako vreme ulazi u poeziju. Prostor, s druge strane, nastaje kroz pažnju koju posvećujemo svakoj reči. Što je naša pažnja intenzivnija, to je više prostora i ima puno prostora u rečima."

"Samo poezija može izmeriti udaljenost između nas samih i Drugog."

"Malo sam spavao, puno čitao i često se zaljubljivao."

"Traži se: igla dovoljno brza da zašije ovu pesmu u ćebe."

"Verujem da pesma treba da podseti čitaoca na njegovu ili njenu ljudskost, na ono što jesu, na šta su sposobni. Probudite ih, na neki način, na činjenicu da im je pred očima svet, da imaju telo, da će umreti, nebo je lepo, zabavno je biti u travnatom polju kada je sunce sija — takve stvari."

"Pesma je poziv na putovanje. Kao i u životu, putujemo da vidimo sveže prizore."

"Tišina je jedini jezik kojim Bog govori."

"Zvezde sve znaju, pa mi pokušavamo da im čitamo misli. Koliko god da su udaljeni, Mi biramo da šapućemo u njihovom prisustvu."

"Pesma koju želim da napišem je nemoguća. Kamen koji lebdi."

"Za Emili Dikinson svaka filozofska ideja bila je potencijalni ljubavnik. Metafizika je oblast večnog zavođenja duha idejama."

(Telegraf.rs/izvor: azquotes.com)