Mirjana Drljević, pobednica konkursa Booke i OTP banke: Volela bih da se knjiga čita na celom eks-Ju prostoru

Debitantski roman Mirjane Drljević, pod nazivom "Niko nije zaboravljen i ničega se ne sećamo", pobedio je na prvom godišnjem književnom konkursu izdavačke kuće Booka i OTP banke Srbija. Podsetimo, izabran je za najbolji, originalni i neobjavljeni roman u konkurenciji od čak 575 rukopisa.

Mirjana Drljević je u razgovoru za portal Telegraf.rs otkrila kako je došlo do ideje da napiše svoj prvi roman, kako se prijavila na konkurs. Takođe, objasnila nam je o čemu se radi u knjizi i da bi volela da se čita na prostoru bivše Jugoslavije.

Preporučujemo

Isto tako, Mirjana Drljević je izrazila želju da njen roman "Niko nije zaboravljen i ničega se ne sećamo" bude ekranizovan, bilo da preraste u film, bilo u seriju.

• Za početak, recite nam kako je došlo do ideje da napišete svoju prvu knjigu?

Ja sam se rodila sa tom idejom. Od kad sam poćela da čitam, ja sam imala želju da pišem, ali uvek je nešto drugo bilo preče. Onda sam shvatila da sam krajnje nedisciplinovana i da nikad sama neću napisati roman. Krenula sam na književnu radionicu kod profesora Zorana Živanovića, gde prosto jednom nedeljno imam rok da pošaljem određenu količinu teksta... Neko to pročita, stavi zarez gde treba i premesti reč, ako nešto nije ok u rečenici. Lakše je pisati uz podršku grupe. Tako je počelo.

• Kako ste se prijavili na ovaj konkurs?

Svi koji su znali da pišem roman su mi poslali vest da je raspisan konkurs. Ja sam bila u fazonu - jao, šteta, nije mi gotov rukopis, nema šanse da stignem, a najviše bih volela Booku. I onda sam rekla, hajde da probam da završim, možda ću stići, i stigla sam mesec dana pre roka, zapravo, jer je sve bilo gotovo, samo je trebalo sesti i zapisati.

• Možete da nam kažete o čemu se radi u knjizi?

Htela sam da napišem roman o kraju detinjstva i simboličkom rastanku majke i kćerke koji se dešava kada deca uđu u adolescenciju. Ali se priča povampirila i krenula da vodi mene, umesto da ja vodim nju. Počela su da izviru poglavlja sa sećanjima iz mog detinjstva, odnosno iz vremena kada sam ja bila dete. I onda sam zapravo napisala roman sećanja i zaboravljanja, koji uključuju sećanje na kraj detinjstva moje generacije koji je koindicirao sa devedesetim godinama i tim ratovima. Ali nije u pitanju roman o devedesetima, nije u pitanju roman o ratu, već roman o sećanju i zaboravljanju, o tome kako vam sećanje formira identitet i daje mu kontinuitet. Kontinuitet sopstvenog identiteta zavisi od kontinuiteta sećanja, a mi živimo u zemlji koja, barem za mog života, nema istorijski kontinuitet, u kojoj nema kolektivnog narativa, ni koherentnog, zvaničnog narativa o tome šta se dogodilo devedesetih i šta nam se događa dan danas. Mnogo je teško napraviti taj kontinuitet i snaći se i reći - ha, desilo se to i to. To je na kraju postalo srce romana.

• Koji Vas književni žanr najviše interesuje? O čemu volite najviše da pišete?

Imam izuzetno eklektičan ukus, tako da ne mogu da vam kažem koji žanr. Čitam sve žanrove, a i takozvanu ozbiljnu književnost, mada tun ema jasne granice. Veoma volim Rejčel Kask, Olgu Tokarčuk, Filipa Rota, Kazua Išigura... Ako ćemo o žanrovskoj književnosti izuzetno cenim Ursulu Legvin. Šaram, ništa o meni ne možete zaključiti na osnovu mog književnog ukusa. Volim dobru književnost i to nema nikakve veze sa žanrom.

• Da li bi voleli da Vaša knjiga preraste u neki film, neku seriju?

Ja sam studirala dramaturgiju, nisam diplomirala, nego apsolvirala, nemojte da napišete da sam diplomirani dramaturg, da se ne bih lažno predstavljala, ali, suštinski, to je moje obrazovanje i to su moja interesovanja. Ovde ima mnogo filmskih referenci mnogi koji su čitali, rekli su - neverovatno, kao da pišeš kamerom. Tako da da, volela bih da možda postane film ili serija. Pre svega bih volela da se knjiga čita na celom eks-Ju prostoru. Knjigu sam i posvetila generaciji X bivše Jugoslavije.

• Da se nadovežem, da li planirate da napišete neku drugu knjigu? Da li imate neke ideje?

Nemam ideju za novi roman, mislim da ću neko vreme pisati kraće forme.

(Telegraf.rs)