Odlazak Milovana Danojlića: Niko nije imao zdraviju rečenicu

Književnik i pesnik Milovan Danojlić (1937-2022), koji je preminuo danas, bio je član Srpske akademije nauka i umetnosti i predsednik Srpske književne zadruge.

Danojlić je rođen u selu Ivanovci pod Rudnikom, a gimnaziju je učio u Ljigu i Beogradu, gde je diplomirao na Grupi za romanistiku Filološkog fakulteta, da bi povremejno radio u listu Borba. Počeo je da od 1975. pretežno živi i radi u Francuskoj, a povremeno u Beogradu.

Preporučujemo

Prve pesme je objavio 1954, a prvu knjigu "Urođenički psalmi" 1957. godine, da bi usledile pesničke knjige "Nedelja" (1959), "Noćno proleće" (1960), "Balade" (1964), "Glasovi" (1970), "Čistine" (1973), "Grk u zatvoru" (1975) i brojne druge,

Danojlić je pisao i knjige pesama za decu:" Kako spavaju tramvaji" (1959), "Furunica-jogunica" (1969), "Kako živi poljski miš" (1980), "Pesme za vrlo pametnu decu" (1994) i druge.

Poslednju knjigu pesama "Ispovest na trgu" Danojlić je objavio ove godine, a u njoj su bile lične, pomalo satirične pesme, kao svojevrstan obračun sa sobom i svojim dobom, uz početne stihove: "Desetleća napunih osam / Ka cilju hitam hodom sve bržim“.

Govoreći na promociji knjige u SKZ, Danojlić je rekao da su pomalo mračni tonovi u nekim pesmama u vezi sa starošću, kao i zbog pandemije, ali i da otklon predstavlja prisustvo ironije.

"Čitaoci će se možda prepoznati u nekim mojim stihovima, pošto svaki pesnik u sebi nosi i druge ljude", rekao je tad Danojlić.

Pisao je i knjige proze "Lirske rasprave" (1967), "O ranom ustajanju" (1972), "Kako je Dobrislav protrčao kroz Jugoslaviju" (1977), "Tajna kokoške Leposave" (1979), "Zmijin svlak" (1979), "Senke oko kuće" (1980), To (1980), "Brisani prostor" (1984) i druge.

Danojlić je iza sebe ostavio i knjige ogleda poput "Naivna pesma" (1976), "Muka s rečima" (1977) i "Čišćenje alata "(1982), a prevodio je Brodskog, Siorana, Aragona, Paunda, Jejtsa, Klodela, Šekspira i druge svetske pisce.

Akademik i pesnik Matija Bećković je nedavno ocenio da je Danojlić strane pisce "svojim ingenioznim prevodima upisao u srpske pisce".

"Kosta Hristić mi je rekao da Klodel u srpskom prevodu bolje zvuči nego u francuskom originalu. O slavnim pesnicima koje je prepevao napisao je eseje od kojih nemamo boljih, a kad sam to rekao Miji Pavloviću , dodao je - ni tačnijih", naveo je Bećković.

U svom govoru kada je na Petrovdan 2022. godine biblioteka u Ljigu nazvana po Danojliću, Bećković je rekao i da će se ta ustanova "kako vreme bude odmicalo više ponositi što je bila prva koja je ponela to slavno ime".

"Niko nije izgledao uznemireniji i nesigurniji, a imao zdraviju i stabilniju rečenicu. Niko nije video toliko stranog sveta, a raskošnije opisao i više video u lokvici kišnice na puteljku u Ivanovcima nego u svim rečnim slivovima, morima i jezerima", rekao je tad Bećković.

Danojlić dobio mnogih priznanja među kojima su Oktobarska nagrada Beograda, i nagrade "Miloš Ðurić" i "Desanka Maksimović", Orden Svetog Save, . Od 2013. godine je bio predsednik Srpske književne zadruge, a u SANU je izabran kao inostrani član 2000. i potom kao redovni 2018. godine.

(Telegraf.rs/Tanjug)