Razgovori o stvaralaštvu Davida Albaharija: Govorili Vladimir Pištalo, Muharem Bazdulj...
Tri panela i mini-ciklusa programa “Razgovori o Davidu Albahariju” održana su kao svojevrsni triptih u Atrijumu Narodne biblioteke Srbije, gde je istaknuto da veliki pisac sebe prvenstveno smatra prevodiocem, a tek onda književnikom.
Na tribinama je bilo reči o književnom stvaralaštvu, poslu prevodioca, egzilu, uređivačkom radu i posvećenosti muzici jednog od najznačajnijih pisaca na polju srpske kulture uz prateću izložbu fotografija Slavka Krunića.
Uvodnu reč o Davidu Albahariju dao je upravnik Narodne biblioteke Srbije nagrađivani književnik dr Vladimir Pištalo.
"Puno mi je srce što se večeras održava ovaj mali simpozijum o Albahariiju i ja se ne pravim da sam objektivan, jer je on ipak moj prijatelj i bivši urednik. I sva tri panela večeras nisu dovoljna da pokrijemo sve šta je on postigao u plodnoj karijeri do sada, niti možemo tako da mu se odužimo za sve šta je učinio za našu kulturu", ocenio je Pištalo.
On je naveo da je širok opseg tema o Albahariju, o njemu kao piscu, uredniku, prevodiocu, organizatoru mnogih kulturnih smotri i manifestacija.
Na prvom panelu pod nazivom “Prevođenje i uredništvo: Književna reč i Kulture istoka” govorili su Gojko Tešić, Mirko Gaspari i Muharem Bazdulj, dok je moderatorka bila - Milena Ðorđijević
Tešić je izjavio da je uvek osećao veliko divljenje i poštovanje prema Albahariiju, a upoznao ga je kada su zajedno bili deo magazina "Književna reč", koji je izlazio od 1972. do 2004. godine.
"Od samih početaka prepoznavao sam Davidov stil pisanja i u tome nisam nikada pogrešio. Čim vidim rukopis znam da je on napisao, uvek je i tada bio upečatljiv, autentičan. Osnovao je rubriku pod nazivom "Kratke priče" i pružao je šansu mladima. Smatra se da mlad stvaralac mora prvo da sazri da bi bio ubedljiv, ali on se nije toga pridržavao", rekao je Tešić.
Tešić se prisetio da je Albahari tada veoma želeo da upozna Svetislava Basaru, nakon što je pročitao njegova dela, a Basara je večeras bio i govornik na trećem panelu.
Gaspari je govorio o vremenu kada je vodio magazin "Kulture istoka" zajedno sa Albaharijem, u izdanju "Dečjih novina".
U periodu od 1984. do 1992. godine objavljena su 33 broja tog časopisa o kulturi Azije.
"Albahari je uložio svoj značajan ugled da časopis dobije svoj zamah. Nije to bio neki veliki tiraž, svaki broj smo štampali u 2000 primeraka, ali smo uvek uspeli sve da rasprodamo", prisetio se Gaspari.
Kazao je i da Albahari nije želeo da bude član Udruženja književnika, već najpre Udruženja književnih prevodilaca. Bazdulj je pohvalio Narodnu biblioteku kao instituciju koja neguje ovu vrstu programa gde su upriličeni razgovori o važnim umetnicina kakav je Albahari.
"Dobar pisac i istovremeno prevodilac često prilagođava te prevode svom stilu. David nije radio prevode kao po zanatu, već je, čini mi se, posao prevođenja činio samo za one knjige koje želi. A široko je to polje u kome se Albahari oprobao - proza, poezija, drama, esejistika, zato mu je i prevodilački rad veoma značajan", ocenio je Bazdulj i osvrnuo se na prevode drama britanske spisateljice Sare Kejn ili američkog glumca i dramatičara Sema Šeparda.
Bazdulj se prisetio da je Albahari slao knjige mladih autora stranim izdavačima, a i njemu je pomogao oko objavljivanja druge knjige koju je napisao sa 23 godine.
"David je veoma širokogrud, ume da pruži podršku, da pohvali, iskreno da pomogne, da se nađe piscima. Uvek dobronameran, veseo, duhovit. Nadam se da je današnji skup tek početak da se i dalje priča o Albahariju", zaključio je Bazdulj.
Na drugom panelu “Jevrejstvo, egzil i muzika” učesnici su bili Gordana Todorić, Eliezer Papo i Mirjana Ognjanović, uz moderatorku Dubravku Ducu Marković, poznatu muzičku novinarku.
Treći i finalni panel večeras naziva “Pisanje” bio je posvećen Albaharijevom plodnom stvaralaštvu kao književnika, o čemu su govorili Mihajlo Pantić, Svetislav Basara i Branko Kukić, ponovo uz moderatorku Milenu Ðorđijević.
David Albahari uglavnom piše romane i kratke priče koje su često autobiografske, a prevodilac je sa engleskog jezika.
Rođen je u porodici jevrejskog porekla.
Prvu zbirku kratkih priča „Porodično vreme“ objavio je 1973. godine, a postao je popularan u književnim krugovima četvrtom knjigom „Opis smrti“, za koju je dobio nagradu „Ivo Andrić“.
Od 1994. preselio se sa porodicom u Kalgari (Kanada) gde i dalje živi, ali piše na srpskom jeziku.
Dobitnik je NIN-ove nagrade za roman “Mamac” (1996), od kojeg je kasnije nastala istoimena predstava Narodnog pozorišta u Beogradu.
Dobitnik je nagrade "Zlatni suncokret" za zbirku priča “Svake noći u drugom gradu” 2008. godine, laureat je međunarodne nagrade „Aleksandar Tišma”.
Poznat je prevashodno po svojim romanima „Sudija Dimitrijević“ (1978), „Cink“ (1988), „Kratka knjiga“ (1993), „Snežni čovek“ (1995), „Mrak“ (1997, 2008), „Gec i Majer“ (1998), „Svetski putnik“ (2001), „Pijavice“ (2006), „Ludvig“ (2007), „Brat“ (2008), „Ćerka“ (2010), „Kontrolni punkt“ (2011).
(Telegraf.rs/Tanjug)
Video: Dačić: Policija obezbedila dovođenje ljudi koje je tužilaštvo tražilo
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
R. Dragićević
I danas, 29. godina od poznanstva sa Davidom, ne mogu da odlučim da li je David veći kao pisac ili kao čovek. Ali, ako se to dvoje spoji, onda dobijamo nemerljivu veličinu.
Podelite komentar