Pročitajte najbolju ljubavnu pesmu ove godine: "Otkad te ne volim"

Žiri za dodelu Lenkinog prstena, nagrade za najbolju ljubavnu pesmu, koji je radio u sastavu: dr Zoran Đerić (predsednik), dr Dragana V. Todoreskov (članica) i Biljana Puškar (članica), na poslednjoj sednici, 15. novembra 2022. godine, odlučio je da nagradu za najbolju ljubavnu pesmu 2022. godine, LENKIN PRSTEN dobije pesma "Otkad te ne volim", Dragice Stojanović, pesnikinje iz Zrenjanina.

Odluka je doneta jednoglasno.

Preporučujemo

Uručenje nagrade je 19. novembra 2022. godine, u Srbobranu.

Prema propozicijama, u konkurenciji su bile pesme ljubavne tematike, koje su objavljene u periodici, odnosno u posebnim knjigama, između dva dodeljivanja nagrada, od novembra 2021. do novembra 2022. godine.

Nagrađena pesma objavljena je u knjizi "Gluvonema", Gradska narodna biblioteka “Žarko Zrenjanin”, Zrenjanin 2022. godine. Dragica Stojanović (Zrenjanin, 1963). Objavila je zbirke pesama: Teskoba, Kuhinjska kukavica, Razgovor sa Isidorom, Gladne ispovesti, Literarni sneg,

Od(a)brane pesme, O Hrid, Posolica, kao i zbirku kratkih priča Cepelin. Zastupljena je u desetinama značajnih antologija poezije, a među poslednjima Libera vuela la sombra (Madrid, 20221), u izboru Radmile Lazić. Dobitnica je nagrada: “Smeli cvet”, “Stanko Simićević”, “Ulaznica”, “Pečat varoši sremskokarlovačke”, “Milica

Stojadinović Srpkinja”, “Bešenovske povelje za duhovnu poeziju” i nagrade “Stevan Sremac” za ciklus pesama.

Prva žena pesnikinja koja je u Zrenjaninu objavila knjigu pesama, posle Drugog svetskog rata.

Pesme su joj prevedene na rumunski, mađarski, engleski i španski jezik. Pesma Otkad te ne volim Dragice Stojanović iz zbirke Gluvonema (Gradska narodna biblioteka Zrenjanin) nosi zapravo ironičan naslov. U njoj se na srećan način spajaju naracija i pažljivo birani opisi. Sva u nabrajanju, u kontrastu između sadašnjeg i prošlog vremena, pesnikinja saopštava „istoriju jedne ljubavi“ koja, moglo bi se reći, započinje od kraja, tj. stihom ispisanim u drugom licu: Ružno pričam o tebi. Zatim se razvija niz metafora koje uspešno dočaravaju nežne emocije koje protagonistkinja pesme razvija u odnosu na onoga kome se obraća, da bi ih iznenada smenili ironični otklon i priča o rastanku. Sam protok vremena od rastanka, meren smenom sezonskog voća kao simbola godišnjih doba, uvodi nas u unutrašnji svet izmešanih osećanja, u kojima naziremo i patnju, i čežnju, i potrebu za osamom i distancom prema ljudima. Samo finale otkriva umešnost u pisanju ljubavne lirike, jer su poslednji stihovi pesme zapravo kulminacija ljubavi sa tužnim krajem.

Pesma "Otkad te ne volim" budi u čitaocu sećanja na najveštije ispisane ljubavne stihove srpskih pesnika i pesnikinja, istovremeno donoseći moderan izraz kroz niz svakodnevnih situacija, dok emocije u njoj bude kod čitalačke publike snažnu potrebu za identifikacijom.

Foto: Pixabay

Sednica žirija za dodelu Lenkinog pera, za najbolju ljubavnu pesmu, održana je u Novom Sadu, 9. novembra 2022. godine.

Žiri, u sastavu: dr Zoran Đerić (predsednik), dr Dragana V. Todoreskov (članica) i Biljana Puškar (članica), pročitao je pesme učenika osnovnih i srednjih škola koje su pristigle na Konkurs za Lenkino pero, za najbolje ljubavne pesme, u konkurenciji učenika, doneo je sledeću odluku:

Da nagradu LENKINO PERO za 2022. godinu, dodeli Anđeli Smajić, za pesmu “April”.

Da pohvale LENKINO PERO za 2022. godinu, dodeli: Tamari Kasa, za pesmu “Moje telo je muzej”; Teodori Momčilović, za pesmu “Vatra” i Biljani Jacić, za pesmu “Postoji li razlog?”-

Lenkin pero će biti dodeljeno 20. novembra 2022. godine, na svečanosti koju će organizovati Dom kulture u Srbobranu.

OD KAD TE NE VOLIM

Ružno pričam o tebi:

Bio je stari ormar

Prenatrpan stvarima

Masnim umoljčanim krpama

Koje svakog trena i sad

Mogu da zapalim

Bio je prepun mraka

Ja sam nosila fenjer

Bezobrazno je ostavio suncokrete

Po telu mome

Pognute nedužne glave iz čijih zrna se šire

Hiljade malih očiju

Te oči žele da ga vide

Ti mali mravi koji mile po koži

Roj pčela iz košnice koju je namerno

Ostavio otvorenu

Haljina mi se raspala

Od truleži lišća palog sa ramena

Rukav me podseća

Na dan kad je sleteo leptir plav

Na malo crno dugme

Bila sam u toj haljini i ti kraj mene

Grlio me kao da ćemo zajedno otići u grob

Ne na more sutradan prvim vozom na Unu

Bio je gad – svima govorim od kad te ne volim

Vokali njegovog imena nisu za poeziju

Geografija podsmeha odraz u ogledalu

Na samom ulasku u kupe kad rekao je

Sretan put! Zboogooom!

Smenjuju se pazarni dani

Utorak četvrtak nedelja

Smenjuje se voće na tezgama

Jabuka petrovača grožđe dinja lubenica

Kruška oskoruša dunja rana

Nijedan plod rukom da dodirnem

Opnu da pomilujem bobicu usni da približim

Za jednu kap soka jedno zrno

Koru crnog hleba koru belog hleba

Kap kiše da potopi vekovnu baziliku

Za jedan dan ljubavi noći i noći zaborava

Za ovlaš poljubac poljubac pauka

Smrt godinama goodinamaaa...

Ne ljubi mi se niko mlad

Ni star kao ja

Ni ta mrtva priroda na platnima

Flamanskog slikara Jana

Bežim od vreve među ljudima

Od mladog znoja u primorskim uskim ulicama

Pomešanim sa mirisom oleandra i kamena

Mirisom limuna kako je mirisalo tvoje pazuho

Pod njim moja pognuta glava

Još sam od gareži davno otišlog voza

Ne mogu da gledam tvoj lik drugim očima

Viknem pre susreta

ZBOGOM!

Iako za nama žale i kondukter i mašinovođa

Od kad te ne volim

Ružno pričam o tebi

To je kao da na sebe šaljem vojske

Vojnici iz te vojske će me ubiti

Nikad da ražalim čin sa tvoje bluze

Zalud za tobom da ne ginem

Tvoje oficirske čizme u crnom imalinu

Ostavile su u snegu dubok trag

Jedino tu belinu vidim

Kroz garež sa obrva

Uz kao dan jasan zvuk udarca

U srce udar cokula!

Ni taj bol više ne volim

Ni to što si se od brbljivca

Prerušio u Snežnog čoveka

Trebao si se samo vratiti

Istim putem kuda si otišao

Lagano kroz pahulje lagano propadajući u zemlju

Da na moje smešno pitanje

Posle smrti daš jedini odgovor:

Zašto me nikada nisi voleo

Kao ja što sam tebe volela.

(Telegraf.rs)