Ćerka sveštenika udovca napisala jednu od najvećih ljubavnih priča ikad: Stvarne i lažne ljubavi Emili Bronte

Nakon smrti Emili Bronte, kada je roman „Orkanski visovi“ postajao sve popularniji, mnogi su bili iznenađeni kada su otkrili da je tako burnu gotičku romansu napisala tiha sveštenička ćerka. Ali da li je romansa iz stvarnog života inspirisala jedini roman Emili Bronte? Prema novom filmu Frensis O'Konor, „Emili“, odgovor je da. Ali istorijska slika je daleko mutnija, piše profesorka engleske književnosti, Kler O‘Kalahan.

Kada je Emili Bronte objavila „Orkanske visove“ 1847. godine pod pseudonimom Elis Bel, ogorčeni viktorijanski kritičari su to smatrali divljim, nepristojnim i nemoralnim. Jedan ga je opisao kao „kombinaciju vulgarne izopačenosti i neprirodnih užasa“.

Preporučujemo

Emili Bronte (u sredini) sa sestrama / Foto: Wikipedia/Mr. Absurd

Film „Emili“ predstavlja romantičnu priču o mogućoj ljubavnoj avanturi koja je mogla biti predložak za kultni roman. Dok se Emili vraća kao buntovnica, neprilagođena i najčudnija od „čudnih sestara“, kako ih je engleski pesnik i dečji pisac Ted Hjuz nazvao, film svesno odstupa od istorijskih činjenica, mešajući biografiju sa mitologijom Bronte i dramaturškim zapletom kako bi predstavio sasvim drugačiju sliku. Australijsko-britanska rediteljka O'Konor u svoj film stavlja Emili u centar svoje priče.

Ova Emili je mlada žena koja pije rum i džin, puna opijuma, čiji je život, u rediteljkinoj viziji, bio verzija „Orkanskih visova“. Kao što je jedan recenzent rekao, „Emili nije biografski film o Emili Bronte, već fantastično prepričavanje njenog života“.

Pošto se veza između Ketrin Ernšo i Hitklifa iz romana smatra jednom od najstrastvenijih priča u engleskoj književnosti, mnogi sumnjaju da je ćerka sveštenika udovca mogla da je napiše, a da nije iskusila romansu iz prve ruke.

O'Konorova u filmu nagoveštava da je strastvena, ali tragična afera između Bronte i lokalnog đakona, Vilijama Vajtmana, podloga za vezu Keti i Hitklifa. Njihova romansa je prikazana kao uzavrela, a seksualna intimnost para uznemirava Vajtmanova religiozna uverenja.

Ko je bio Vilijam Vajtman?

Vajtman ima istaknuto mesto u pričama o romantičnim životima sestara Bronte. Bio je đakon njihovog oca Patrika Brontea u crkvi Svetog Mihaila i svih anđela između 1839. i 1842. i prijatelj sve braće i sestara Bronte.

Ali uprkos vatrenoj priči u pomenutom filmu, ne postoje činjenični dokazi koji bi podržali ideju da je Emili imala nedozvoljenu vezu sa Vajtmanom. Ako ništa drugo, ona je jedina sestra Bronte koja nije romantično povezana sa Vajtmanom. I En, Emilina mlađa sestra, i Šarlot, njena starija sestra, navodno su bile zaljubljene u njega.

Kao što film pokazuje, u februaru 1840. Vajtman je otkrio da ni sestre ni Šarlotina najbolja prijateljica Elen Nasi nikada nisu dobile čestitke za Dan zaljubljenih, pa im je vragolasto poslao jednu, prešavši 15 kilometara kako bi im poslao anonimne čestitke.

Istorijski gledano, Vajtman je upamćen po tome što je bio i izuzetno popularan i izuzetno zgodan. Srećom, pošto je Šarlot nacrtala njegov portret, njegov lik je sačuvan od zaborava. En Bronte je bila u romantičnoj vezi sa Vajtmanom. Šarlot je u pismima navodila da je on sedeo „preko puta En u crkvi, tiho uzdišući i gledao je iz prikrajka pokušavajući da pridobije njenu naklonost, a En je tako tiha, njen pogled tako snužden“.

Orkanski visovi / Foto: Unsplash/ Loren Cutler

Nakon Vajtmanove prerane smrti od kolere u septembru 1842, En je napisala pesmu „Neću te oplakivati, voljeni“. Neki biografi su vrlo slobodno spekulisali da je lik đakona Edvarda Vestona u romanu En Bronte, Agnes Grej (1847) i pesma dokaz da je En bila zaljubljena u Vajtmana i da joj je on uzvratio naklonosti.

Emilini izmišljeni ljubavnici

Film Frensis O‘Konor, međutim, nije prva romansirana biografija u kojoj se ukazuje kako je Emili Bronte imala ljubavnika, a tokom godina, nekoliko drugih ličnosti su navođene kao mogući kandidati. Na primer, pošto je Emili volela da posećuje biblioteku u Ponden Holu, mestu za koje se tvrdilo da je inspiracija za Traškros Grejndž u „Orkanskim visovima“, spekulisalo se da je bila u vezi sa Robertom Hitonom i da je on čak zasadio drvo kruške u njenu čast. Hitonov potomak je tvrdio da je veza između ljubavnika bila nadaleko poznata, ali da su porodične razlike zabranjivale brak.

Orkanski visovi / Foto: Unsplash/ Loren Cutler

Slično tome, 1936. teoretičarka Virdžinija Mur je tvrdila kako je pažljivo iščitavajući Emiline poetske rukopise identifikovala misterioznog ljubavnika - nekog Luisa Parensela. Nažalost, ne samo da nema istorijskih dokaza za postojanje takve osobe, već je Mur pogrešno pročitala rukopis. "Louis Parensell" su zapravo bile reči "Love's Farevell" i bio je to naslov za pesmu koju je predložila Šarlot kada je priređivala pesme svoje sestre za objavljivanje 1850, nakon Emiline smrti 1848. godine.

Murova je takođe tvrdila da je Emili Bronte bila lezbijka, što su kasnije istražili i feministkinja, akademik Kamil Palja i biograf sestara Bronte, Stivi Dejvis, iako, opet, nema dokaza koji bi podržali bilo kakav čvrst zaključak o ovom pitanju.

Na drugim mestima, neki su pogrešno protumačili blisku vezu između Emili i njenog brata Branvela, sugerišući da su imali incestuozni odnos i da je to preneto u odnos Keti i Hitklifa u „Orkanskim visovima“.

Osim napisanih tekstova, novi film nije prvi filmska verzija koja nudi mogućeg ljubavnika za Emili. U filmu „Odanost“ Kertisa Bernharta iz 1946. godine, sa Idom Lupino u ulozi Emili, navodi se da je drugi đakon ukrao autorkino srce. U pitanju je Artur Bel Nikols, čovek koji će se oženiti Emilinom sestrom, Šarlotom Bronte, 1854. godine.

Motivi „Orkanskih visova“ zapravo se mogu naći u Emilinoj poeziji, posebno u njenom stihu koji proizlazi iz Gondala, imaginarnog sveta koji je stvorila sa En. Ali čak i u nedostatku dokaza, mnogi uporno pripisuju magnetizam romana zamišljenom ljubavniku Emili Bronte, a ne njenoj moćnoj mašti. Vilijam Vajtman je možda aktuelni kandidat u ovom filmu, ali neće biti poslednji.

(Telegraf.rs/RTS)