Čuveni pisac je obožavao ovo mesto: Kada je sahranjivan, njegovi konji su sami tu stali, poslednji put

Ikonični pogled na škotski predeo, dolinu reke Tvid, bio je omiljeni kutak proslavljenog romansijera i pesnika iz 19. veka ser Valtera Skota.

Priča kaže da je tokom svojih putovanja toliko često zastajao da bi se divio pogledu da su njegovi konji ubrzo naučili da se zaustavljaju na vidikovcu bez komande.

Preporučujemo

Кada je Skot umro 1832. godine, njegova pogrebna povorka je prošla pored vidikovca na putu do opatije Drajburg (gde je Skot bio sahranjen), a kaže se da su njegovi konji stali iz navike, dozvoljavajući njegovim prijateljima da poslednji put pogledaju krajolik Škotskih Granica, koje je tako jako voleo.

Vidikovac je sada obeležen postoljem i pločom, kao i nekoliko klupa za hodočasnike koji putuju Skotovim stopama i žele da zastanu i upijaju bajkoviti pogled na Škotske Granice.

Valter Skot (1771 — 1832) bio je škotski pisac.

Sakupljao je narodnu poeziju i pisao romane o junacima škotskog nacionalnog predanja. Još kao dete voleo je da sluša pesme i bajke njegovih predaka i bio fasciniran njima.

Od njega se očekivalo da postane advokat, kao i njegov otac, i čak je je bio očev učenik neko vreme, ali je ljubav prema knjigama i istoriji prevladala. Iako su njegovi romani uglavnom bili o škotskoj istoriji, njegov najpoznatiji Ajvanho govori o Engleskoj u vreme kralja Ričarda i Кrstaških ratova.

Godine 1826. dobio je plemićku titulu, isključivo kao nagradu za književne zasluge.

Njegovi romani su i Rob Roj, Кventin Darvard, Talisman i drugi. Ajvanho (1819) roman je koji evocira vreme tenzija između osvajača Normana i britanskih starosedilaca Saksonaca. Skot na jedan ubedljiv način priziva vreme viteških turnira, slave, krstaških ratova i zveketa mačeva.

(Telegraf.rs)