Dnevne rutine čuvenih genija koje još danas mogu da vam promene život

Većina ljudi svoj dan organizuje prema čvrsto utvrđenom radnom vremenu. Jedinu varijaciju predstavlja nekoliko sati pre i posle posla. Međutim, samozaposleni ili oni koji nemaju utvrđeno radno vreme, suočavaju se sa izazovom: kako pronaći najbolju dnevnu rutinu i kako je se pridržavati. To je izuzetno težak zadatak na koji često utiču spoljni faktori, ali i unutrašnje promene raspoloženja.

Kako su poznati stvaraoci organizovali svoj vreme? Pisac Mejson Kari odgovara na ovo pitanje u knjizi „Dnevni rituali: Kako rade umetnici“ u kojoj naglašava:

Preporučujemo

- Čvrsta struktura dana sprečava rasplinjavanje duhovne energije i drži pod kontrolom promene raspoloženja.

Izgleda da su zacrtano ponašanje i kontrola hirova bili od izuzetnog značaja svim navedenim stvaraocima. Stoga ne čudi što je za postizanje maksimalne produktivnosti važno sledeće:

Smanjiti broj faktora koji vam odvraćaju pažnju

Mark Tven je zahtevao od članova porodice da duvaju u trubu kada im je potreban. Pisac Grejem Grin je iznajmio radnu sobu čiju je adresu znala samo njigova supruga.

Mark Tven na verandi svoje kuće u Nju Hempširu 1905. godine / Foto: Wikimedia Commons/Public domain/nytstore.com/Mr. Gustafson

Vilijam Fokner je skidao kvaku sa vrata jer nije imao bravu, a slikar Njuel Konvers Vajet je na strane naočara stavljao štitnike kako mu dešavanja pred prozorima ne bi remetila koncentraciju. Izumevanje načinâ da se ograniče spoljne smetnje bilo je očigledno od velikog značaja navedenim ličnostima.

Svakodnevno ići u šetnju

Mnogi poznati intelektualci su fizičku aktivnost smatrali važnom za povećanje produktivnosti. Filozof Seren Kjerkegor je po povratku iz šetnje, ne skidajući šešir i žaket, odmah sedao i počinjao da piše.

Petrov spomenik na Krimu / Foto: Wikimedia/Борис Мавлютов

Čarls Dikens je zapažanja iz šetnji po gradu pretočio u svoje romane. Kompozitori Pjotr Iljič Čajkovski i Ludvig van Betoven bili su ljubitelji dugih šetnji. Priča se da je Kant šetao u tačno određeno vreme da ste po njemu mogli naviti sat. Mnogi od njih nosili su sa sobom olovku i papir kako bi zabeležili iznenadne ideje.

Striktno se držati zacrtanih radnih ciljeva

Ernest Hemingvej je zapisivao tačan broj reči koje bi napisao svakog dana. Pisac Entoni Trolop se trudio da ne zavarava samog sebe. Uvek je pisao bar 250 reči za četvrt sata, ali nikada nije pisao više od tri sata dnevno.

Foto: Pixabay/BarbeeAnne

Psiholog B. F. Skiner je za vreme radnog vremena uključivao štopericu, a zatim utrošeno vreme i zabeležene reči unosio u tabelu.

Odrediti prioritete

Mnogi geniji su smatrali da je potrebno prestati sa radom dok je mozak još aktivan i u stanju da razmišlja. Hemingveju i Arturu Mileru je, na primer, bilo važno da se ne iscrpljuju, ali da u pauzama pisanja ipak razmišljaju o onome o čemu će kasnije pisati.

Karl Jung / Foto: Wikimedia/Library of Congress

Švajcarski psihijatar Karl Gustav Jung je čak nazivao budalama one koji su nastavljali da rade uprkos činjenici da im je hitno bio potreban odmor. Sa izuzetkom V. A. Mocarta, skoro svi su prekidali rad kako bi imali dovoljno slobodnog vremena.

Podrška partnera

Marta Frojd nije se odvajala od supruga Sigmunda. Supruga kompozitora Gustava Malera je komšije podmićivala kartama za operu, kako bi mu obezbedila mir. Ali za produktivnost intelektualaca koje Kari navodi u svojoj knjizi nisu bili odgovorni samo bračni partneri. Životna saputnica Gertrude Stajn je dovodila krave pred književnicu, kako bi joj pomogla da nađe inspiraciju.

Gertruda Stajn / Autor: Pablo Pikaso

Sestra Džejn Ostin, Kasandra, je preuzela na sebe upravljanje domaćinstvom, a Endiju Vorholu je veliku mentalnu podršku pružala prijateljica Pat Haket, koju je više od jedne decenije zvao svakog jutra kako bi joj predao izveštaj o prethodnom danu.

Privremeno se povući iz društvenog života

Simon de Bovoar i Marsel Prust su se namerno povlačili iz društva. Izbegavali su proslave, prijeme i posetioce i vodili živote u redu i miru, kako bi se u potpunosti usredsredili na rad. Pablo Pikaso, Gertruda Stajn i njihove partnerke nisu bili toliko striktni, ali nedelja je bila dan kojim su izbegavali društvene obaveze.

Kako ćemo organizovati dan trebalo bi u velikoj meri da zavisi od toga kako postižemo maksimalnu produktivnost. Hoćemo li slobodno odlučivati ili se upravljati životnim navikama drugih ljudi, zavisi od svakog pojedinačno – najvažnije je ostati u pokretu i usredsrediti se na postizanje ciljeva.

(Telegraf.rs/ ramin.seifeddini.com)