Da li ste kulturni? Ako ne posedujete ovih 8 odlika, Čehov smatra da niste

Šta znači biti „kulturan“? Da li se radi o tome da budete dobar čitalac, ili da znate kako da pričate o knjigama koje niste pročitali, ili da odajete opšti utisak intelektualne elegancije?

Upravo to pitanje razmatra voljeni ruski pisac Anton Čehov (29. januar 1860 – 15. jul 1904) u pismu svom starijem bratu Nikolaju, umetniku. Pismo, napisano kada je Anton imao 26, a Nikolaj 28 godina, odaje veliku dozu bratske ljubavi i ističe osam kvaliteta kulturnih ljudi — uključujući poštenje, altruizam i dobre navike.

Preporučujemo

Izvor: Wikimedia Commons

Čehov piše iz Moskve 1886:

- Često si mi se žalio da te ljudi „ne razumeju“! Gete i Njutn se nisu žalili na to... Samo se Hristos žalio na to, ali je govorio o svojoj nauci, a ne o Sebi... Ljudi te savršeno dobro razumeju. A ako sam sebe ne razumeš, nisu oni krivi.

Uveravam te kao brat i kao prijatelj da te razumem i osećam svim srcem. Znam tvoje dobre osobine kao što poznajem svojih pet prstiju; Cenim ih i duboko ih poštujem. Ako hoćeš, da dokažem, mogu da nabrojim te kvalitete. Mislim da si ljubazan do mekoće, velikodušan, nesebičan, spreman da podeliš svoj poslednji faring; nemaš zavisti ni mržnje; ti si prostodušan, sažaljevaš ljude i zveri; ti si poverljiv, bez inata i lukavstva, i ne pamtiš zla... Imaš dar odozgo kakav drugi ljudi nemaju - imaš talenat. Ovaj talenat te stavlja iznad miliona ljudi, jer na zemlji je samo jedan od dva miliona umetnik. Tvoj talenat te izdvaja: da si žaba krastača ili tarantula, i tada bi te  ljudi poštovali, jer talentu se sve oprašta.

Imaš samo jednu grešku, i laž tvog  položaja, i tvoja nesreća i katar creva - sve je zbog toga. To je tvoj potpuni nedostatak kulture. Oprosti mi, molim te, ali veritas magis amicitiae…. Vidiš, život ima svoje uslove. Da bi se osećao prijatno među obrazovanim ljudima, bio kod kuće i zadovoljan sa njima, mora se donekle biti kulturan. Talenat te je doveo u takav krug, ti mu pripadaš, ali... te se udaljavaš od njega i kolebaš se između kulturnih ljudi vis-a-vis.

Кulturni ljudi moraju, po mom mišljenju, da zadovolje sledeće uslove:

1. Poštuju ljudsku ličnost, pa su zato uvek ljubazni, nežni, pristojni i spremni da popuste pred drugima. Ne prave svađu zbog sitnica; ako žive sa nekim, ne smatraju to uslugom i, odlazeći, ne kažu „niko ne može da živi sa tobom“. Opraštaju buku, i hladno i osušeno meso, i dosetke, i prisustvo stranaca u njihovim domovima.

2. Oni nemaju saosećanje samo za prosjake i mačke. Srce ih boli za ono što oko ne vidi... Oni sede noću da bi pomogli P…., da plate braći boravak na Univerzitetu i da kupe odeću svojoj majci.

3. Oni poštuju tuđu imovinu, pa stoga plaćaju svoje dugove.

4. Iskreni su i plaše se laži kao vatre. Ne lažu ni u malim stvarima. Laž je uvredljiva za slušaoca i stavlja ga u niži položaj u očima govornika. Ne poziraju, ponašaju se na ulici kao kod kuće, ne hvale se pred skromnijim drugovima. Ne brbljaju i nameću drugima svoje nepozvano poverenje. Iz poštovanja prema tuđim ušima češće ćute nego govore.

Foto: Wikimedia

5. Ne ponižavaju se da bi izazvali saosećanje. Oni ne sviraju na žicama tuđih srca da bi izazvali uzdah i zaradili mnogo od njih. Ne kažu „neshvaćen sam“, ili „postao sam drugorazredan“, jer sve to teži jeftinom efektu, vulgarno je, bajato, lažno….

6. Oni nemaju plitku sujetu. Ne mare za takve lažne dijamante kao što je poznavanje poznatih ličnosti, rukovanje sa pijanim P. [napomena prevodioca: verovatno Palmin, maloletni pesnik], slušanje zanosnih opisa zalutalog gledaoca na nekoj izložbi, renome u kafanama …. Ako zarade cent, ne šepure se okolo kao da su zaradili sto rubalja, i ne hvale se da imaju ulazak tamo gde drugi nisu dozvoljeni... Istinski talentovani se uvek drže u mraku među gomilom, što dalje od reklame... Čak je i Кrilov rekao da prazno bure odjekuje glasnije od punog.

7. Ako imaju talenat, oni ga poštuju. Njemu žrtvuju odmor, žene, vino, sujetu... Ponosni su na svoj talenat... Osim toga, oni su izbirljivi.

8. Razvijaju estetski osećaj u sebi. Ne mogu da spavaju u odeći, da vide pukotine pune buba na zidovima, da udišu loš vazduh, da hodaju po podu koji je pljuvan, da kuvaju hranu na šporetu na naftu. Oni nastoje što je više moguće obuzdati i oplemeniti seksualni instinkt...

Čehov i Lav Tolstoj / Foto: Profimedia/Sputnik

Ne žele od žene samo družbenicu u krevetu... Oni ne traže pamet koja se pokazuje u neprekidnom laganju. Posebno žele, ako su umetnici, svežinu, eleganciju, humanost, sposobnost za majčinstvo... Oni ne gutaju votku u svako doba dana i noći, ne njuškaju po ormarima, jer nisu svinje i znaju da nisu. Piju samo kada su slobodni, povremeno... Jer oni žele mens sana in corpore sano [zdrav duh u zdravom telu].

I tako dalje. Ovakvi su kulturni ljudi. Da biste bili kulturni i ne stajali ispod nivoa svog okruženja, nije dovoljno pročitati „Pikvikov klub” i naučiti monolog iz „Fausta”. …

Potreban je stalan rad, dan i noć, stalno čitanje, učenje, volja…. Svaki sat je dragocen za to... Dođi kod nas, razbij flašu votke, lezi i čitaj... Turgenjeva, ako hoćeš, kog nisi čitao.

Moraš odbaciti svoju sujetu, ti nisi dete… uskoro ćeš imati trideset.

Vreme je!

Očekujem te…. Svi te očekujemo.

(Telegraf.rs)