Sin đavola, sluga Boga: Šta knjige zaista govore o poreklu legendarnog čarobnjaka Merlina

Većina ljudi je čula za čarobnjaka Merlina, jer je njegovo ime popularizovano vekovima i njegova je priča dramatizovana u brojnim romanima, filmovima i televizijskim programima. Moćni čarobnjak može da menja obličje, a u mitologiji je poznat kao učitelj i mentor legendarnog kralja Artura, kojeg je na kraju učio kako da postane kralj Kamelota.

Iako su ove priče dobro poznate, Merlinovi počeci samo su donekle bili povezani sa Arturom. Trebalo je mnogo decenija prilagođavanja pre nego što je Merlin postao čarobnjak iz legende o kralju Arturu, kakvog znamo danas.

Preporučujemo

Popularno je mišljenje da je Merlinov lik stvoren namenski – za legendu o kralju Arturu. Iako je čarobnjak Merlin bio veoma istaknut lik u pričama o Kamelotu, on ne potiče iz te priče. Pisac Džefri od Monmuta zaslužan je za stvaranje Merlinovog lika u svom delu iz 1136. godine pod nazivom „Historia Regum Britanniae“ (Istorija kraljeva Britanije). Dok je veliki deo knjige „Historia Regum Britanniae“ istorijski prikaz bivših kraljeva Britanije, Merlin je uključen kao izmišljeni lik (mada je Džefri verovatno želeo da čitaoci pomisle kako je lik čarobnjaka pronađen u davno izgubljenim drevnim tekstovima). Merlin je bio paradoksalan, jer je bio sin đavola i sluga Boga.

Merlinovo začeće / Autor: Antoine Verard

Merlin je nastao kao kombinacija nekoliko istorijskih i legendarnih ličnosti. Džefri je kombinovao priče o severnom bratonskom proroku i ludaku, Mirdinu Viltu i rimsko-britanskom ratnom vođi, Ambroziju Aurelijanu, da bi stvorio Merlina Ambrozija.

Ambrozije je bio lik u Nenijevoj „Historia Brittonum“ („Istorija Britanije“). U „Istoriji Britanije“, britanski kralj Vortigern želeo je da podigne kulu, ali svaki put kada bi pokušao, kula bi se srušila pre nego što uspe da je završi. Rečeno mu je da ako želi to da spreči, mora da skvasi zemlju ispod kule krvlju deteta koje je rođeno bez oca.

Ambrozije i Vortingern / Izvor: Wikimedia

Smatralo se da je Ambrozije rođen bez oca, pa je doveden pred Vortigerna. Ambrozije objašnjava Vortigernu da temelji ne mogu da drže toranj, jer ispod njega žive dva borbena zmaja, koja predstavljaju Saksonce i Britance. Ambrozije je uverio Vortigerna da će kula stajati samo ako Ambrozije bude vođa, pa je Vortigern dao kulu Ambroziju, što znači da mu je dao celo kraljevstvo. Džefri ovu priču prepričava s Merlinom u ulozi deteta rođenog bez oca, iako zadržava lik Ambrozija.

U Džefrijevoj verziji priče, uključen je dugi odlomak u kom se pominju Merlinova proročanstva, zajedno sa još dve priče, koje su dovele do toga da se Merlin pojavi u legendi o kralju Arturu. Tu se nalazi priča u kojoj Merlin stvara Stounhendž, kao mesto na kom će se Ambrozije sahraniti, i priča o tome da se Uter Pendragon provukao u Tintadžel gde je napravio Artura sa Igrainom, suprugom svog neprijatelja.

To su bile Džefrijeve priče o Merlinu. Džefri ne uključuje nijednu priču u kojoj je Merlin predstavljen kao Arturov učitelj, a po tome je Merlin danas najpoznatiji. Džefrijev lik Merlina brzo je postao popularan, posebno u Velsu, a zatim su priče prilagođene, što je na kraju dovelo do toga da Merlin bude predstavljen kao Arturov učitelj.

Mnogo godina nakon Džefrijeve „Istorije kraljeva Britanije“, Rober de Boron napisao je pesmu pod nazivom Merlin. Boronov Merlin ima isto poreklo kao i Džefrijev, ali De Boron poseban naglasak stavlja na Merlinovu moć promene obličja, povezanost sa Svetim gralom i njegovu šaljivu ličnost. De Boron takođe predstavlja Bleza, Merlinovog učitelja.

De Boronova pesma je na kraju prepisana u prozi kao „Estoire de Merlin“, i takođe se fokusira na Merlinove transformacije. Tokom godina, Merlin se pominjao u pričama o legendi o kralju Arturu. Neki spisi su se fokusirali na Merlina kao Arturovog mentora, dok drugi uopšte nisu spominjali Merlina. U nekim pričama Merlin je posmatran kao zao lik, koji u životu nije učinio ništa dobro, dok je u drugim bio Arturov učitelj i mentor.

Na kraju, u raznim pričama, pominje se Merlinov pad od strane Nivijen (Vivijen), ćerke kralja Nortamberlanda. Artur ubeđuje Nivijen da ostane u njegovom dvorcu, a Merlin ga ohrabruje. Merlin se zaljubljuje u Nivijen. Međutim, Nivijen se plaši da će Merlin iskoristiti svoje čarobne moći i iskoristiti je. Kune se da se nikad neće zaljubiti u njega, osim ako je on ne nauči svim magijama koje poznaje.

Merlin pristaje. Merlin i Nivijen se vraćaju u Nortamberland, kada su pozvani da pomognu kralju Arturu. Na putu, zaustavljaju se da prespavaju u kamenoj pećini, gde je jednom poginuo par, koji je sahranjen zajedno. Nakon što Merlin zaspi, Nivijen ga začara i zarobi u kamenoj grobnici, gde na kraju umire. Merlin nije shvatio da će njegova želja da bude sa Nivijen i spremnost da je nauči da koristi čaroliju na kraju biti razlog njegove prerane smrti.

Autor: Arthur Rackham

Od Merlinovog nastanka u Džefrijevim delima, čarobnjak se pojavljuje i u mnogim pričama i pesmama. Danas je Merlin najpoznatiji kao čarobnjak koji je podučavao mladog Artura, pre nego što je postao kralj Kamelota. Artur je postao takav kralj baš zbog Merlinovih saveta.

Iako ova legenda traje i danas, zanimljivo je pročitati razne priče o Merlinu, kao zlom čarobnjaku, čarobnjaku koji menja obličje, čarobnjaku koji je svoj pad doživeo jer je svoje moći predao ženi koju je voleo. Ovaj snažni i svestrani lik privukao je pažnju mnogih ljudi pre više vekova i nastavlja da igra istaknutu ulogu u savremenom pripovedanju.

(Telegraf.rs/ancient-origins.net/Laguna)