10 strašnih priča po kojima su snimljeni Diznijevi filmovi

Diznijev studio je tokom 80 i kusur godina postojanja ušao u detinjstva svih nas, podstakao nam maštu i upoznao nas sa bajkama širom sveta. Ipak, kako većina bajki vrlo često lakim jezikom govori o vrlo ozbiljnim i univerzalnim problemima, Dizni je u svojim adaptacijama više puta iz različitih razloga menjao njihov sadržaj.

Odlučili smo da vas upoznamo sa deset priča koje su u originalnoj formi daleko strašnije od svojih animiranih potomaka.

Preporučujemo

„Pepeljuga“

Priča o Pepeljugi doživela je tokom istorije više inkarnacija, ali mi ćemo se zadržati na onoj koju su zabeležila braća Grim. Priča govori o ćerki imućnog čoveka, koja je primorana da nosi staru, pocepanu odeću i služi maćehu i polusestre. Iako se u obe verzije Pepeljuga na kraju priče udaje za princa, između bajke i Diznijevog animiranog filma iz 1950. postoje primetne razlike.

Za razliku od Diznijeve junakinje, Pepeljugi iz bajke ne pomaže vila, već bele ptičice koje joj daju odeću u kojoj će se pojaviti na kraljevskom balu. Priča u nastavku teče na sličan način: ona odlazi na bal, upoznaje princa i gubi cipelicu, koju on zatim koristi kako bi je pronašao. Ali Diznijev film je preskočio deo priče u kome jedna od polusestara odseca vlastiti palac, a druga petu, kako bi navukle cipelu i na prevaru navele princa da ih oženi. Na samom kraju, za vreme kraljevskog venčanja, ptice koje su pomagale Pepeljugi kljunovima kopaju oči zlim polusestrama.

„Aladin i čarobna lampa“

Priča o Aladinu, koja se može pročitati u zbirci „Hiljadu i jedna noć“, počinje tako što čarobnjak iz severne Afrike nagovara siromašnog mladog Kineza da mu donese lampu iz jedne pećine.

U toj verziji, Aladin priziva dva duha – roba prstena i roba lampe. Drugi duh pomaže Aladinu da se oženi princezom tako što mu omogućava da se otarasi njenog izabranika, vezirovog sina, i umesto njega se uvuče u princezin krevet.

Rob lampe je daleko moćniji i na kraju postaje čarobnjakov sluga, ali rob prstena je taj koji sve vreme pomaže Aladinu. Kada negativac otme princezu, duh svog mladog gospodara teleportuje na lokaciju gde se ovaj skriva, a princeza ubeđuje čarobnjaka da popije otrov. Zli čarobnjak je mrtav i tu bi mogao biti kraj, ali iznenada na scenu stupa čarobnjakov brat.

Prerušen u staru sveštenicu, brat ubeđuje princezu da je Aladinovoj palati neophodno jaje rukha, ogromne ptice grabljivice. Aladin tada naređuje robu prstena da mu donese jaje, ali duh odbija da ispuni njegovu želju i napušta gospodara. On ipak pred odlazak upozorava Aladina na opasnost koja preti od sveštenice. Aladin mačem probada čarobnjakovog brata i priča dobija srećan završetak.

„Lepotica i zver“

Uzor za čak dva Diznijeva filma pod ovim naslovom bio je istoimeni roman, koji je 1740. objavila Gabrijel-Suzan Barbo de Vilnev.

U originalnoj priči, jedan trgovac obećava da će sa putovanja svakom od svoje dvanaestoro dece doneti poklon, uključujući i ružu za Lepoticu. Baš kao i u filmu, on slučajno razljuti Zver, začaranog princa koga je proklela zla vila. Zver trgovcu dozvoljava da se vrati kući pod uslovom da mu pošalje nekoga ko će ga zameniti. Izbor pada na Lepoticu.

Kao i u Diznijevom filmu, Zver mora da navede Lepoticu da se zaljubi u njega ako želi da razbije čini. Ali u romanu koji je napisala De Vilnev, on pokušava to da učini tako što svake noći poziva Lepoticu da spava sa njim. U skraćenoj verziji romana, koju je 1753. objavila Žan-Mari Leprans de Bomon, Zver svake večeri poziva Lepoticu da večera sa njim, što je detalj zahvaljujući kome danas imamo „Beauty and the Beast“, jednu od najlepših pesama ikada napisanih za neki od Diznijevih filmova.

„Mala sirena“

Između priče potekle iz pera Hansa Kristijana Andersena i njene filmske adaptacije postoji mnoštvo razlika. Činjenica da se ljubavna priča između junakinje i princa ne završava srećno samo je jedna od njih.

Prema Andersenovoj zamisli, sirene mogu da žive i do trista godina, ali ne poseduju besmrtnu dušu i zato se nakon smrti jednostavno pretvaraju u morsku penu. Mala sirena od svoje babe saznaje da duša sirene može postati besmrtna ukoliko se ljudsko biće zaljubi u nju, ali i da se to nikada ne dešava, jer ljudi repove sirena smatraju odbojnim.

U želji da se uda za princa, Andersenova junakinja se obraća za pomoć morskoj veštici. Veštica je upozorava da će joj transformacija repa u ljudske noge doneti nepodnošljive bolove, kao i da će, ukoliko se princ oženi drugom, ona odmah umreti i pretvoriti se u penu.

Iako morska veštica ni u jednom trenutku ne sabotira malu sirenu, priča ne dobija željeni kraj. Princ se ipak ženi drugom devojkom, a jedina šansa da mala sirena preživi jeste da čoveka svojih snova ubije nožem. Ona odbija to da učini i baca se u more. Ipak, umesto da se pretvori u morsku penu, ona se preobražava u jednu od „ćerki vazduha“, dobrih duhova koji mogu da zarade besmrtnu dušu tako što će trista godina činiti dobra dela.

„Kralj-žaba ili Gvozdeni Hajnrih“

Diznijev film „Princeza i žabac“ je sjajna priča o uzbudljivoj jurnjavi kroz Nju Orleans 1912. godine, ali sa originalnom bajkom braće Grim ima malo toga zajedničkog.

Protagonistkinja filma, uprkos naslovu, nije kraljevskog porekla, ali junakinja bajke „Kralj-žaba ili Gvozdeni Hajnrih“ jeste.

U „Kralju-žabi“, žabac nudi princezi pomoć kada njena zlatna lopta upadne u bunar. Princeza pristaje na čitav niz žapčevih zahteva, ali čim se lopta ponovo nađe u njenim rukama, ona gazi datu reč. Kralj joj naređuje da ispuni obećanja, ali situacija posle izvesnog vremena izmiče kontroli i princeza ljutito razbija žabu o zid. U tom trenutku, žapcu se vraća ljudski lik.

Diznijev film izostavlja i deo priče koji govori o kraljevom slugi Hajnrihu. Verni sluga je postavio tri gvozdena obruča oko svog srca, kako ne bi prepuklo od tuge zbog onoga što se dogodilo njegovom gospodaru. Posle svadbe, dok Hajnrih vozi mladence u prinčevu kraljevinu, gvozdeni obruči počinju da pucaju jer je njegovo srce ponovo puno i snažno.

„Snežna kraljica“

Od svih filmova na ovom spisku, „Zaleđeno kraljevstvo“ verovatno ima najmanje sličnosti sa pričom po kojoj je snimljen. „Snežna kraljica“ Hansa Kristijana Andersena počinje razbijanjem ogledala koje prikazuje i uveličava sve najgore osobine ovog sveta. Vetar raznosi krhotine ogledala po celoj zemaljskoj kugli i jedan komadić stakla upada u oko, a jedan u srce dečaka Kaja. On zatim postaje zao i okrutan prema svojoj najboljoj drugarici Gerdi.

Jednoga dana, snežna kraljica kidnapuje Kaja i on zaboravlja Gerdu. Zahvaljujući poljupcima snežne kraljice Kaj više ne oseća hladnoću i potpuno je nesvestan da mu je celo telo crno i pokriveno promrzlinama. On životari u kraljičinoj palati, bezuspešno pokušavajući da pomoću komadâ leda napiše reč „večnost“ i na taj način zaradi slobodu. Snežna kraljica posle izvesnog vremena odlazi na jedno od svojih putovanja i ostavlja ga samog u dvorcu.

Posle duge potrage, Gerda konačno pronalazi Kaja u ledenoj palati. Ona mu poljupcima zagreva telo i vraća zdravlje. Komadić ogledala ispada iz Kajevog srca i on, preplavljen osećanjima, počinje da plače. Suze ispiraju drugi komadić stakla iz njegovih očiju. Komadi leda oko njih počinju da poigravaju od radosti i sami formiraju reč „večnost“. Kaj je konačno slobodan i oni zajedno odlaze kući.

„Čarobni pasulj“

Neki od Diznijevih obožavalaca možda se ne sećaju kratkog animiranog filma „Miki i čarobni pasulj“. Priča prati Mikija, Paju i Šilju, koji se uz stabljiku čarobnog pasulja penju do divovog dvorca i tamo pronalaze zarobljenu zlatnu harfu koja je nekada vladala zemljom iznad oblaka i štitila je svojom muzikom.

Najveća promena u odnosu na izvornu priču tiče se diva. Poznati stihovi, u kojima div pominje da oseti miris engleske krvi i preti da će od uljezovih kostiju napraviti brašno, daju čitaocu do znanja da se glavni junak nalazi u smrtnoj opasnosti. U filmskoj verziji, međutim, Miki otkriva da je „Strašni Vili“ zapravo trapavi nesposobnjaković, koji ne predstavlja nikakvu opasnost za njega i njegove prijatelje.

Miki uspeva da spase zlatnu harfu, ali ne postaje bogat i slavan kao dečak Džek u originalnoj priči.

„Zlatokosa“

Diznijev animirani film „Zlatokosa i razbojnik“ iz 2010. zadržao je većinu ključnih detalja bajke „Zlatokosa“ braće Grim, ali bilo je i elemenata priče koji su „razblaženi“ kako bi film dospeo do što šire publike.

U originalnoj priči, siromašni čovek na zahtev supruge, koja očekuje njihovo prvo dete, počinje da krade salatu iz susedne bašte, ne znajući da ona pripada zloj vili. Njihova komšinica gospođa Gotel jednom prilikom hvata lopova u krađi i zahteva da joj preda novorođenče, kako bi se iskupio.

Gospođa Gotel zatvara devojčicu u kulu bez vrata i stepeništa. Godine prolaze i kulu jednog dana pronalazi princ, koji se penje do Zlatokose pomoću njene duge pletenice, a zatim počinje da je posećuje svake noći. Gospođa Gotel, međutim, ubrzo otkriva da Zlatokosa očekuje dete i kažnjava je odsecanjem kose i proterivanjem u pustinju. Zla vila sledeće večeri baca princu Zlatokosinu pletenicu kako bi se popeo, a zatim ga ostavlja zarobljenog u kuli.

Saznavši da je izgubio Zlatokosu, princ se baca sa prozora kule. On nekako uspeva da preživi pad, ali gubi vid. Posle višegodišnjeg lutanja po svetu, princ dolazi do pustinje u kojoj Zlatokosa živi sa njihovim blizancima. Zlatokosine suze mu vraćaju vid i on konačno upoznaje svoju decu.

„Sunce, Mesec i Talija“

Od svih priča od kojih je Dizni napravio zabavu za celu porodicu, ova je možda najbizarnija.

Jedna od najranijih verzija bajke o uspavanoj lepotici, može se pročitati u zbirci „Il Pentamerone“ italijanskog pisca Đambatiste Bazilea, objavljanoj 1634. godine. Govori o tome kako je jednom kralju prorečeno da će trn lana doneti nesreću njegovoj ćerki Taliji. Nakon toga, on zabranjuje da se u njegov dvorac unosi ova biljka. On, naravno, ne može u potpunosti da je izoluje. Devojci se jednog dana, prilikom razgledanja vretena neke starice, trn zabija u ruku i ona umire.

Neutešni otac ostavlja njeno telo u kući na jednom od svojih imanja. Nedugo zatim, kralj neke druge zemlje tokom lova pronalazi kuću u kojoj leži princeza. On je siluje i odlazi. Devet meseci kasnije, na svet dolaze blizanci. Jedno od dece slučajno isisa trn iz majčinog prsta i ona se budi. Potpuno nesvesna onoga što se dogodilo, Talija nastavlja da živi u kući i odgaja decu. Kralj se jednog dana vraća, ali ne može da odvede kući svoju novu porodicu jer je već oženjen.

Njegova kraljica saznaje šta se dogodilo i naređuje slugama da decu donesu u dvor, skuvaju ih i seviraju kralju. Kuvar im spasava život i umesto njih podmeće jagnje. Kraljica zatim zahteva da se ubije i Talija. Na sreću, kralj na vreme saznaje za ovaj plan i naređuje pogubljenje kraljice i svih njenih saučesnika.

„Snežana“

Originalna verzija „Snežane“ daleko je strašnija od Diznijeve.

Saznavši da lovac nije ubio princezu, zla kraljica u bajci braće Grim tri puta posećuje kućicu sedam patuljaka. Ona Snežani prvo prodaje začarani pojas, od koga ova počinje da se guši i pada u nesvest, ali patuljci stižu na vreme da joj spasu život. Zatim joj daje otrovan češalj, koji je zamalo ubija, ali patuljci ponovo stižu na vreme. U poslednjem pokušaju, kraljica daje Snežani otrovnu jabuku od koje ova umire.

Pošto nisu u stanju da je ožive, patuljci Snežanu stavljaju u stakleni kovčeg, gde je pronalazi princ, koji naređuje slugama da je odnesu u njegov dvorac. Zbog trešenja kovčega prilikom prenošenja komad jabuke ispada iz Snežaninog grla i ona oživljava.

Princ i Snežana kažnjavaju kraljicu na svom venčanju primoravajući je da pleše u usijanim gvozdenim cipelama i ona umire pred njihovim očima.

(Telegraf.rs/Laguna/bustle.com)