Na pitanje da li je život traganje za srećom, Vladeta Jerotić je pre sedam godina imao šta da kaže

Akademik Vladeta Jerotić je tokom svog života često govorio o različitim temama koja su se ticala života, filozofije, religije... Pre sedam godina, u intervjuu za časopis Sensa, pričao je i o sreći i šta ona, za njega, znači.

- Uvek je bila potrebna duhovnost, ali u toku istorije bilo je nekoliko perioda kada je opadala duhovnost, pa je onda bila potrebnija. Takvo je sada vreme nastalo, zato nam je potrebna duhovnost u različitim vidovima - umetnost, filozofija, nauka, sve je to duhovnost. Naravno, treba definisati šta je duhovnost, nije to tako prosto - rekao je na početku razgovora akademik Vladeta Jerotić.

Preporučujemo

Na pitanje koje to "ja" treba da dostignemo i da pronađemo da bismo potražili taj unutrašnji mir, Vladeta Jerotić je rekao sledeće:

- Pa to je to veliko "ja". Imamo mnogo malih "ja", ali nešto iznutra traži veliko "ja". A zašto ne kod svakoga? To sam se uvek pitao i onda došao do zaključka da su ljudi u različitim razredima. Treba biti uveka jako strpljiv, trpeljiv sa ljudima i prvo da neuobražavamo da smo mi otišli suviše daleko u neki razred, a tim razredima nema kraja, pošto i hrišćanstvo i ostale religije govore o nepreglednom i neprekidnom putu prema vrhu, hajde tako da kažemo - rekao je Vladeta Jerotić

Akademik je tada objasnio šta je ego, odnosno koliko nam (ego) pomaže i odmaže.

- Prvo treba da dostignemo mali ego da stignemo do velikog. Ne može se preskakati ništa, kao što ne možete preskakati rast deteta. To je tako i sa našim duhovnim, duševnim rastom. Treba vremena. Kod nekog malo duže, kod nekog sporije, kod nekog brže. Ego je nešto što je potrebno čoveku. Moramo znati tu granicu maloga ega. Kada stignemo do te granice onda smo na tek na putu prema velikom egu - rekao je Vladeta Jerotić.

Posle toga je dao svoje mišljenje o sreći, odnosno da li se ona otkriva i pronalazi.

- Razne su definicije sreće, ne možemo to nikako uhvatiti. Treba sluašati velike religiozne ljude kroz vekove. Sreća bi trebalo da bude unutrašnji mir i nemir. Baš tako. Unutrašnjeg mira ima samo povremeno, a i kod najvećih ljudi, svetitelja, opet je taj mir povremen, ali nemir pomaže da se dođe do mira. Znači, treba nam nemir da bi došli do mira, a to bi bila neka vrsta sreće da se dignemo do nekog stupnja, nekih lestvica, Jakovljevih lestica, ima ih 30. Na svakom stupnju se malo odmaramo, to je taj mir, a to je samo priprema za uspon na novu lestvicu - rekao je Vladeta Jerotić.

Printskrin: Youtube/Телевизија Храм

Na kraju intervjua, otkrio je da li je život traganje za srećom

- Traganje i otkrivanje. I jedno i drugo. Pitanje je samo da li tražimo, da li tragamo... Treba taj trag pisati velikim slovom, ako smo na putu ka tome, ka tragu. Ako ne, onda idemo malim egom po malom tragu da bi možda u jednom trenutku životu bilo kada stigli do pravog traga, a onda je lagano otkrivanje. Pustimo sreća, to nije Bog zna kakav izraz, nego otkrivanje smisla. Viktor Frankov, znao sam ga lično, veliki austrijski svetski psihijatar, psihoterapeut govorio je o volji za smislom.

Volja za smislom kada se otkrije, to je onda put. Nemojte sreća. Srećni smo samo u nekom trenutku i pitanje je šta je sreća. Dobiti na lutriji, pa je srećan. Može da dobije infarkt posle dobijanja na lutriji. Sreća ima isto dva kraja. Kada smo jako raspoloženi, prijatno nam može biti ugrožen organizam naš. Naš vegetativni sistem reaguje i na prijatno i na neprijatno. Tako da ljudi nekad dobiju infarkt od sreće. Ima sam primere - rekao je Vladeta Jerotić.

(Telegraf.rs)