Od profesionalnog fudbalera preko rokera do pisca: Ko je Ju Nesbe, najpoznatiji norveški autor?

Od profesionalnog fudbalera, preko rok zvezde do romanopisca, karijera Jua Nesbea prilično je šarenolika. Saznajte pojedinosti zanimljivog života najpoznatijeg norveškog pisca trilera.

Ju Nesbe nije običan pisac. Oprobao se u različitim poslovima: profesionalno se bavio fudbalom, ali je i nastupao u rok sastavu. Prema svemu tome je ulagao mnogo strasti, ali je Norvežanina čekala totalno drugačija sudbina.

Odrastao je u skromnoj porodici, dok je mladost proveo istražujući različite zanimacije i interesovanja, sve dok nije pronašao svoj pravi poziv – mračnu stranu nordijskog noara i kriminalističku prozu.

Nesbe je danas veoma plodan pisac: često objavljuje makar jednu knjigu godišnje. Smatraju ga jednim od najuspešnijih norveških pisaca u žanru trilera. Ovo je priča kako je dospeo dotle.

Odrastanje

Nesbe je rođen 1960. godine u Oslu, ali je detinjstvo proveo u Moldeu. Upravo je tu, na zapadnoj obali Norveške, razvio ljubav prema muzici. Tokom školovanja je naučio da svira gitaru i pevao je u bendu. Diplomirao je ekonomiju i poslovnu administraciju u Norveškoj školi ekonomije u Bergenu.

U njemu je oduvek tinjala strast prema umetničkom izražavanju. U Moldeu se kratko bavio fudbalom zbog povrede ligamenata. Profesionalnu karijeru otpočeo je radom kao broker i frilens novinar. Nastavio je da piše pesme, stvara muziku i peva, a 1992. godine je oformio rok bend pod nazivom Di Derre.

Foto: Unsplash/Vidar Nordli-Mathisen

Život u Australiji

Nesbeov užurbani poslovni aspekt života i iscrpljujući angažman u bendu doveli su do toga da je negde morao da preseče. Odlučio je da napravi predah od svega i isplanirao šestomesečni boravak u Australiji. To se pokazalo kao ključno za njegov književni razvoj.

Udaljenost od domovine se pokazalo kao savršeno gorivo za unutarnju kreativnost. Odlazak iz Norveške mu je omogućio da se koncentriše na rukopis koji će postati njegov prvi roman. Glavni junak tog romana – Hari Hule – olakšaće proces.

Zanimljivo je to što je Nesbe svoj prvi roman predao izdavaču pod pseudonimom, kako ga ne bi odbili na osnovu statusa nekadašnjeg profesionalnog fudbalera i slavne rok zvezde.

Prvi rukopis je tako objavljen – „Slepi miš“ (Flaggermusmannen). Bio je to početak serijala o inspektoru Hariju Huleu, strastvenom pušaču i njegovim nekonvencionalnim metodama.

Serijal o Hariju Huleu

Hari Hule nije običan detektiv. On se oporavlja od alkoholizma, i iako mu je posao veoma stresan, flaša je uvek nadohvat ruke. Alkohol predstavlja najvećeg neprijatelja u celom serijalu.

Ali tu su i slučajevi ubistava koji su mu dodeljeni, koji nikad nisu lako rešivi. Harijevi metodi su takođe haotični, dok je istovremeno u opsesivnoj potrazi za pravdom za kojom traga kao pas koji je nešto nanjušio.

Nedugo zatim usledio je ostatak romana iz serijala, i to su i danas njegova najpopularnija dela. Ukoliko ste ljubitelj trilera – pa i norveške kulture – ovo je serijal koji ne smete propustiti.

Obrada Šekspira

Nesbea je 2014. godine pozvao izdavač da učestvuje u projektu „Hogart Šekspir“ – da napiše svoju verziju „Magbeta“. Uspeo je da unese potpuno novi obrt u Šekspirov klasik, na način na koji samo ovaj Norvežanin to može.

Ju Nesbe / Foto: Elena Torre/Wikipedia

Ova nezaboravna priča dobila je upliv nama bliskijih ideja i koncepata. Narativ nas uvodi u mračni svet gangsterskog trilera čija je radnja smeštena u distopijski grad Fajf sedamdesetih godina 20. veka. Nesbe glavnog junaka upriličava na sličan način kao i svog Harija Hulea, u smislu da ima slične želje i poroke.

Tu se, naravno, kriju i nasilje, krvoproliće i ubistvo, što Norvežanin naziva „ključnim sastojcima jednog gangsterskog trilera“.

Nesbeov uspeh

Ju Nesbe je ovenčan mnogim književnim nagradama u rodnoj Norveškoj, od nagrade za najbolji norveški triler za prvenac „Slepi miš“ do nagrade Norveškog kluba književnika za 2008. godinu za roman „Sneško“. Uspeh je dostigao i na svetskom nivou.

Njegov svetski uspeh doveo je do toga da su mu romani prevedeni na engleski prodati u većem broju od onih na maternjem jeziku. U svetu je prodato preko 36 miliona primeraka, u brojkama koje mu osiguravaju mesto među velikanima koji pišu trilere.

Nekoliko njegovih romana pretočeno je na filmsko platno i male ekrane. Roman „Lovci na glave“ (Hodejegerne) je do sada doživeo najzapaženiju ekranizaciju. Ovaj krimić iz 2011. godine na platformi IMDb ima ocenu 7,5.

Pisanje krimi romana – naročito nordijskog/skandinavskog noara – nije za svakoga, ali Nesbe je uspeo da ih približi širokoj čitalačkoj publici, kao niko do sada.

Nesbe poseduje poseban spisateljski dar koji čitaoca navodi da preispituje svoje zaključke i utiske sve do samog kraja. Ovaj autor uspeva da nam dočara Oslo i Norvešku svojim jedinstvenim, deskriptivnim i mračnim stilom. Njegovi romani su podjednako uznemirujući i duboki, zbog čega čitaoci uvek od njega priželjkuju još.

(Telegraf.rs/Laguna/lifeinnorway.net)