"Prirođen mi je i Vuk": Kako je Milovan Vitezović govorio o Vuku Stefanoviću Karadžiću

Milovan Vitezović, koji je preminuo u 78. godini života, imao je bogat opus što se tiče pisanja. Pisao je o brojnim ličnostima, kao i reformatoru srpskog jezika Vuku Stefanoviću Karadžiću.

U intervjuu za časopis Ekspres.net, Vitezović je govorio kreatoru srpske azbuke.

Preporučujemo

"Posle Vuka Karadžića, Vi ste među srpskim piscima najpouzdaniji istraživač srpskog istorijskog, etičkog i nacionalnog bića. Da li ste od svojih početaka svesno odabrali taj put ili Vas je stvaralačka radoznalost odvela na tu stranu?", glasilo je pitanje za Milovana Vitezovića.

"To što me stavljate uz Vuka Karadžića jeste velika čast, koju smatram vašim ličnim stavom i kao takvog vas ne mogu sporiti. Vuk je, međutim, svedok i istoričar srpske državne obnove - Srpske revolucije, kako ju je imenovao prvi istoričar nove Evrope, Leopold fon Ranke. I tu mu niko ne može stati uz rame. Vuk je začetnik i utemeljitelj srpske duhovne obnove zasnovane na narodnom jeziku, priređenim Srpskim rječnikom na preuređenom pismu, koje među svim ćiriličnim pismima zovemo srpskom ćirilicom, kojom se zvaničnom opismenjavamo više od vek i po. Ja sam samo srpski pisac na Vukovom tragu, koji se, priznajem, i dobro orijentiše u srpskoj istoriji, otkrivajući obilje tema. Da li sam svesno, od samih početaka, odabrao ovaj put? Možda, ne toliko svesno, ali jesam. Uputilo me je na to porodično i narodno nasleđe. Prohodao sam i progovorio u epskom miljeu i u kraju koji se naslanja na Vukov rodni kraj. Pre polaska u osnovnu školu (koju je, uzgred budi rečeno, zidao moj đed), znao sam, čini mi se, napamet narodne pesme iz sve tri zbirke Vukovih junačkih pjesama. Ono što Vuk kaže da mu je sve srpsko bilo prirođeno, ja samo mogu da ponovim. Prirođen mi je i Vuk. Nisam išao „na stranu?", već pravo.", naveo je Vitezović.

"U kultnoj TV seriji „Vuk Stefanović Karadžić", Vuka ste smestili među velikane evropske kulture, pored Getea i Grima. Međutim, u Srbiji nije baš mali broj onih učenih koji ga osporavaju, onih koji tvrde da je „on za književni jezik proglasio jezik govedara, svinjara, orača i kopača".", bilo je naredno pitanje za Vitezovića.

"Gete, Grim, Ranke i Tereza fon Jakobson, prenosno rečeno, doneli su ovoj seriji prvo mesto na listi evropske televizijske baštine. To čini čast Vukovom delu, nama autorima i protagonistima serije najveće životno priznanje, a Televiziji Beograd još uvek neprevaziđeno dostignuće. Ne bih se osvrtao na današnje sporitelje Vuka i dela jer su oni sasvim beznačajni u odnosu na Vukove životne sporitelje, koje je predvodio Jovan Hadžić. Njima je još 1848. Branko Radičević poručio: „Ne može se sunce dlanom zakloniti!" Međutim, ti današnji Vukovi sporitelji ne znaju da je taj Vukov govedarski jezik pre osam vekova bio jezik Svetog Save i potonjih Nemanjića, samo pisan tadašnjom ortografijom. Jednom od tih sporitelja koji je hteo da napadne moju monografiju „Vuk naš nasušni" poručio sam da mi to napiše na slavenoserbskom da bih mu odgovorio.", naveo je Vitezović.

(Telegraf.rs/izvor: ekspres.net/Đoko Kesić)