Predstavljena knjiga o kompozitoru Hristiću: "Grci su ga gledali kao Boga zato što je podsećao na Apolona"

Autorka Snežana Nikolajević je uz pomoć sećanja brojnih prijatelja uspela sklopiti "Mozaik sećanja: Zoran Hristić" koja se čita kao zanimljiva i pitka monografija o čuvenom srpskom kompozitoru, ocenjeno je na promociji knjige.

Nikolajević je prisutne u ispunjenim prostorijama "Legata Josipa Slovenskog" u Beogradu podsetila da je njeno poznanstvo s Hristićem (1938-2019), uz obostrano uvažavanje, trajalo pola veka, počevši tako što je pisala muzičku kritiku.

Hristić je potom bio šef Nikolajević u Muzičkoj redakciji Radiotelevizije Srbije "koju je vodio lako ostavljajući prostor da svako radi ono što mu je najbliže".

Kad je Hristić preminuo napisala je nekrolog za list Politiku nakon čega ju je kompozitorova životna saputnica Gordana Lazarević pozvala da napiše monografiju o njemu, koju je na kraju objavilo Izdavaštvo Radiotelevizije Srbije.

Prema njenim rečima, na knjizi su sarađivali pišući tekstove Vesna Kršić, Dragan Vukić, Jovan Kolundžija, Slavko Pervan, Slobodan Marković, Marija Ćirić, Zoran Jerković, Bora Dugić, Ljubisaa Jovanović i Gordana Lazarević.

"Veliki je njihov doprinos zbog toga što su mi omogućili da sklopim to što sam želela - mozaik sećanja. Sva ta sećanja prerađenja kroz moje viđenje Zoranovog opusa i života", istakla je Nikolajević.

Ocenivši da Hristićeve "kompozicije imaju divnu komunikaciju sa publikom", Nikolajević je dodala i da je posedovao "Mocartovsku lakoću komponovanja, a sa druge strane bila je Betovenovska muka da se dođe do pravih tema".

Odgovorna urednica Muzičke redakcije RTS-a Silvana Grujić je ocenila da je "Mozaik sećanja" "toliko zanimljiva i pitka knjiga da mogu da je čitaju muzički stručnjaci i analiziraju studenti i koriste u svom radu".

Prema njenim rečima, "Mozaik sećanja" je "sklopljen sa puno ljubavi" pošto je sam Hristić bio želeo da Nikolajević napravi monografiju o njemu, jer je njihova "saradnja bila izuzetno lepa, kolegijalna i plodna".

"Lakoća se oseća u sklapanju mozaika. To je prirodno povezivanje istoriografskih elemenata i materijala, fotografija, notnih zapisa, svedočenja prijatelja, analitičkih momenata. Sve je tako prirodno sklopljeno", istakla je Grujić.

Kompozitor Svetlislav Božić je između ostalog rekao da je Hristić bio je veoma kultivisan i da je "njegovo obrazovanje bilo veliko, a iza dendijevske vizure i spoljašnosti stajao je čovek veoma delikatan i istančan".

"Teško da bi moglo da se zatvori poglavlje govorenja o Hristiću. Mislim da je on veoma prisutan. To ne govorim sa nekom dozom istrošene patetike. On je zaista tu. Njegov lik, osmeh... ima nešto što je ostalo trajno svima nama", rekao je Božić.

Odgovorni urednik Izdavaštva RTS-a Dragan Inđić se prisetio kada je Hristić kao predsednik Upravnog odbora Narodnog pozorišta bio išao u Grčku da ugovori gostovanje, a prema iskazu jednog svedoka, "Grci su ga gledali kao Boga zato što je podsećao na Apolona".

"Ta lepota je bila razlog što smo u knjizi objavili dosta njegovih portreta. Ali je interesantno da se razlikuju, nisu svi isti. Ali svi su dobri i svi su lepi", rekao je Inđić.

Na promociji su nekoliko Hristićevih klavirskih kompozicija izvele Kršić i Nikolajević.

(Telegraf.rs/Tanjug)