Nagrada "Miloš Crnjanski" Dejanu Aleksicu za roman "Petlja"

Ugledna književna nagrada koja nosi ime velikog srpskog pisca Miloša Crnjanskog a koju dodeljuje istoimena Zadužbina, ove godine pripala je Dejanu Aleksiću za debitantski roman "Petlja", saopštili su iz Zadužbine Miloša Crnjanskog.

Žiri u sastavu prof. Milo Lompar (predsednik), prof. Bojana Stojanović Pantović i prof. Slađana Jaćimović jednoglasno je nagradu "Miloš Crnjanski" koja ima bijenalni karakter dodelio Aleksiću koji je prevashodno prisutan u savremenoj književnosti kao pesnik i stvaralac književnih dela za decu.

Preporučujemo

Za Dejana Aleksića nagrada "Miloš Crnjanski" je posebna po mnogo čemu: "Počev od činjenice da nosi ime jednog od najvećih književnika našeg jezika, pa do pravila da se dodeljuje autorima za prvu knjigu iz određene književne oblasti u kojima se ostvarivao i sam Crnjanski"

Ova nagrada za dobitnika predstavlja neku vrstu formalnog priznanja u debitantskom literarnom poduhvatu.

"Bez obzira na to što moje ime nije nepoznato u kulturnoj javnosti, prvenstveno u pesničkim krugovima i onim oko književnog stvaralaštva za decu, ovo je prvi put da neku nagradu dobijam kao prozni pisac. Ova nagrada je na najbolji način zatvorila krug njegovog dosadašnjeg trajanja. To me svakako čini zadovoljnim, donekle i ohrabrenim. Nisam siguran hoće li se i kako sve pomenuto odraziti na moje stvaralačke planove, ali svakako mi prija uverenje da moje isplovljavanje u pripovedačke vode nije bilo s robinzonovskim ishodom" kaže Aleksić.

Pripovedana glasom mlade buntovne žene, raspete između poljuljanih vrednosnih stavova i traganja za samoostvarenjem, "Petlja" je snažna i uzbudljiva priča koja nas vodi kroz lavirinte skučenih životnih izbora, koja često dovodi do korenitog preispitivanja i preobražaja ličnosti.

Nepristajanje da se bude ono što od nas naprave drugi osnovni je motivacioni pokretač postupaka glavne junakinje.

Bežeći od sopstvene sudbine, Dina je, usled svoje nakrive naravi i otpora prema konvencijama, posle jednog sukoba sa graničnom policijom završila u grčkom zatvoru. Čekajući da bude prevezena u sud, ona se priseća svih onih prelomnih trenutaka u životu koji su je posredno ili neposredno dovde doveli: odnosa prema roditeljima i nedruželjubivoj stvarnosti, prijateljstva sa Nikodimom, jedinim nepatvorenim prijateljem, sukoba i kompromisa sa Svetislavom, vlasnikom lanca kladionica i moćnim likom iz podzemlja, kome će se surovo osvetiti…

Njen lik je psihološki postupno i uverljivo izgrađen do samog katartičnog kraja, a njena istovremeno destruktivna i autodestruktivna priroda ogleda se u odbacivanju oveštalih istina i uvreženih navika.

(Telegraf.rs/Tanjug)