Održana promocija monografije o glumici Nedi Arnerić: "Njen život je bio toliko zanimljiv"

Promocija monografije "Čarobna melanholija" o glumici Nedi Arnerić, autorke Anite Panić održana je sinoć u punoj velikoj sali "Makavejev" u Jugoslovenskoj Kinoteci, pred mnogim istaknutim ličnostima dramske umetnosti.

"Imala sam sreću da Nedu Arnerić poznajem još iz perioda 90-ih godina kada je kao diplomirani istoričar umetnosti držala jednu fascinantnu galeriju Akril, koja je postojala punih 15 godina. Tu su se odigravale veoma uzbudljive izložbe, i ja sam dolazila da uživam u likovnoj umetnosti", rekla je novinarima spisateljica knjige Anita Panić pred sam početak promocije.

Panić je navela da se kasnije tokom života često susretala sa čuvenom glumicom, te su počeli druženje, dosta razgovarale.

Neposredno pred njenu smrt, autorka knjige joj je saopštila da će raditi monografiju o njoj, i Arnerić je bila veoma srećna sa tim saznanjem.

"Znala je da će biti objavljena monografija o njoj, ali nažalost nije je dočekala. Njen život je bio toliko zanimljiv, da su je mnogi kritičari nazivali "Širli Templ nekadašnje Jugoslavije"", napomenula je Panić.

To, kako je dodala, znači da je jedna malena devojčica od samo 13 godina započela svoju karijeru u filmu "San" (1966) Puriše Ðorđevića, dok je na naslovnoj strani kadar iz ostvarenja istog režisera - "Podne" (1968).

"Devojčurak od 13, 14, 15 godina ulazi u jedan ozbiljan filmski svet, odlazi na filmske setove, putuje po svetu. Mnogi ne znaju da je Neda imala i ozbiljnu međunarodnu karijeru, igrala je u američkom filmu "Šaft u Americi", kao neka vrsta Džejmsa Bonda, što je bilo popularno 70-ih godina. Glumila je u Rimu sa poznatim rediteljima, u Francuskoj, ali i kao sve zvezde, poput Ljubiše Samardžića ili Milene Dravić, odbila je svu slavu Holivuda i Evrope. Smatrala je da pripada Jugoslaviji, i bila je dovoljno ovde popularna, nije želela da ode u inostranstvo", rekla je autorka.

Ova luksuzna monografija na 270 strana sadrži osam poglavlja i slikovito dočarava život i delo velike filmske zvezde Nede Arnerić (1953-2020), koja nas je napustila iznenada pre pune dve godine.

Analitično i sa puno zanimljivih detalja, Anita Panić predstavila je život i bogato stvaralaštvo jedne od najvećih filmskih glumica Srbije i nekadašnje Jugoslavije.

Snimila je više od 100 filmova, igrala u 40 predstava, realizovala i TV serije, i prema rečima Panić, na sva ta tri fronta je bila veoma uspešna, prava diva, dok je privatno bila veoma skromna, senzitivna, nežna.

Autorka je otkrila da je i tako poetičan naziv knjige preuzela od reditelja Miše Radivojevića, koji je u knjizi napisao tekst upravo tog imena o Nedi Arnerić.

Knjiga je koncipirana kroz veoma bogut opus na filmu, televiziji i pozorištu i kroz isticanje nagrada - dve "Zlatne Arene" u Puli, "Pavle Vuisić" za životno delo i mnoge druge.

Autorka Panić je pisala i monografije o glumcima Mileni Dravić i Petru Kralju.

Specijalno za Tanjug reditelj Lordan Zafranović nakon promocije knjige je izjavio ga je ponela posebna emocija dok je gledao inserte iz filmova u kojima je glavna glumica upravo Neda Arnerić, a sa njom je radio dva značajna filma - "Večernja zvona" (1986) i "Haloa, praznik kurvi" (1988).

"Jugoslovenska kinoteka je pravi hram besmrtnosti. Tome smo bili svedoci večeras, jer je dovoljno da neki "mrtvi" film iz skladišta neko donese, stavi ga u projektor, i eto, pojavi nam se Neda - živa: tako sveža, lepa, snažna, u potrazi za ljubavlju. Neda je besmrtna", nadahnuto je reditelj Zafranović govorio za Tanjug o svojoj nekadašnjoj muzi, Nedi Arnerić.

"Svi mi celog života tražimo ljubav, tako je i ona uvek tražila ljubav, ali je bila uvek senzibilna osoba, sa kojom sam mogao da razgovaram o svemu. Sa druge strane, Neda je za film bila veoma važna. Nije se mnogo otkrivala, ostala je nekako - tajnovita", dodao je.

"Setio sam se svih naših razgovora o filmu i ono što smo materijalozovali i ubacili u filmski kvadrat je samo deo onoga što je bio naš posao i namera. Veoma mi nedostaje Neda. Nadao sam se da ćemo još neki film snimati zajedno. Jedan od tih je moj sledeći projekat, „Zlatni rez 42", imao je radni naziv "Ðeca Kozare". Dogovarali smo Neda i ja da ćemo ga raditi", sa setom je zaključio Zafranović.

Na promociji čuveni autor je istakao i to da je Arnerić zračila iz sebe nešto posebno, neponovljivo, misteriozno, te da mu je bila veoma bliska i važna, pomogla mu da dva zajednička filma urade na pravi zadovoljavajući način.

"Inače je mogla da uradi mnogo više i ozbiljnije od filmova i projekata koje je postigla tokom života. Pričali smo o toliko tema, šta je film, svetlost na filmu, gluma. Slušao sam i o njenom privatnom životu, sve te nesreće koje je imala...Žao mi je što nisam bio tu da joj pomognem, da je izvučem iz tog stanja koje ju je odvelo tamo gde svi znamo. Izgubili smo glumicu i pravog filmaša koja je još mnogo toga mogla da pruži", rekao je na promociji Zafranović.

Reditelj Dejan Karaklajić je naglasio da smatra da su Nedine uloge upravo kod Zafranovića bile apsolutno najbolje u njenoj karijeri, gde je pokazala pravi karakter, dubinu tih uloga, i nije više bila (samo) vamp žena i zavodnica kao do tada.

"Imajte na umu da je Neda Arnerić do svoje 20. godine već snimila 21 film. Zamislite koliko toga je prošla, kroz koje sve uloge, sve te dramske ličnosti koje je tumačila, ogroman broj filmova, a ona tako mlada. Popularnost joj je smetala, nije joj prijala tolika pažnja, skrivala se od obožavalaca na ulici. Bila je duševna osoba, talentovana, skromna, posebna, stvarno prava zvezda u pozitivnom smislu", rekao je Karaklajić koji je sa Nedom snimio poznati film "Ljubavni život Budimira Trajkovića" (1977).

"Neda nam je prerano otišla. Mislim da je večeras ona ovde trebalo da bude sa nama, u prvom redu, i da doživi aplauz", smatra Karaklajić, i cela sala je aplaudirala na njegove reči.

Pozorišna rediteljka Milica Kralj i glumica Elizabeta Ðorevska prisećali su se rada sa Nedom Arnerić u dugovečnoj predstavi "Igra parova", koja je bila na repoertoaru Beogradskog dramskog pozorišta punih 15 godina i odigrana 200 puta, i složile su se da "Neda ne može nikada zaista da ode odavde".

Na platnu su se prikazivali inserti iz čuvenih ostvarenja sa Nedom Arnerić kao - "Podne", "Ko to tamo peva", "Ispravi se, Delfina", "Varljivo leto "68", "Ljubavni život Budimira Trajkovića", "Haloa, praznik kurvi", "Malo mnogo strastveno", kao i "Višnja na Tašmajdanu" (1968), i upravo taj poslednji film je i prikazan u celini nakon završene promocije monografije.

(Telegraf.rs/Tanjug)