"Alisa u zemlji čuda" je mnogo toga, ne samo kultna knjiga za decu

"Alisa u zemlji čuda" je roman prvi put izdat 1865. godine i od tada preveden na sve jezike sveta i objavljen u nebrojenim tiražima. Sa pravom se smatra jednom od najboljih knjiga za decu svih vremena. Genijalnost ovog romana leži upravo u njegovoj višeslojnosti zbog koje se on uvek čita drugačije u različitim periodima života. To je navelo jednog od najcenjenijih britanskih kritičara Ovena Alistera da posumnja da tu knjigu ne čita on, već da ona čita njega.

Luis Kerol / Foto: Lewis Carroll /National Portrait Gallery London

Preporučujemo

Poigravajući se sa snovima, ljudskom podsvešću i dečijom simbolikom, Kerol je govorio o stvarima koje smo počeli kao vrsta da otkrivamo tek pedeset godina nakon izlaska ovog slavnog romana. Nije ni retko poređenje ovog romana sa Frojdovom psihoanalizom (svakako je ova priča korišćena u mnogim psihoanalitičkim studijama). Knjiga nas upućuje na devojčicu Alisu koja kroz zečju rupu upada u svet fantazije, nastanjen čudnim bajkolikim bićima. Njene avanture u čudnovatom okruženju nastavljaju se i u nastavku ove knjige - "Alisa sa druge strane ogledala".

Alisa pokušava da igra kriket sa flamingom / Foto: Wikimedia/John Tenniel - Alice's Adventures in Wonderland

Uticaj ovog romana na modernu kulturu je nemerljiv. Više od 150 godina i kritičari i čitaoci pronalaze skrivene poruke u ovom delu, ukazujući da knjiga možda zvanično spada u dečju literaturu, ali zapravo je za odrasle. Fantastična priča Luisa Kerola o magičnom kolaču, tajnim vratima, iskeženoj mački, treperavoj kornjači, nikada nije prestala da se štampa od svog prvog izadanja. Inspirisala je filmove, slike, balet, pa i kompjuterske igre. U JDP se od ovog meseca prikazuje predstava "Alisa u zemlji strahova", bazirana na ovom romanu.

Postoji čak i neurološki sindrom po kome je nazvana. Ipak, alternativna čitanja zanimljivija su od svega toga, jer u naizgled naivnoj bajki pronalaze alegorije na nakrotike, britanski kolonijalizam, pa čak i "zavist prema penisu" (termin koji je skovao Frojd), a koji prema nekim mišljenima Alisa ima.

Ideja za ovu priču došla je jednog sunčanog ana koji su 10-godišnja Alis Lidel i njene sestre provele na izletu na Temzi sa izvesnim Čarslom Dodžsonom. Kako bi zabavio devojčice, Dodžon (pravo ime Luisa Kerola) im je ispričao priču o Alisi i Zemlji čuda, koja im a se toliko dopala da je Alis ubedila autora da je i zapiše.

Foto: Profimedia

Alis je bila ćerka dekana Hristove Crkve, jednog od oksfordskih koledža na kome je Dodžson predavao matematiku i nije bila jedina devojčica s kojom se sprijateljio. O njegovom naklonosti ka ovim mladim dušama uveliko se spekulisalo, ali iako nema dokaza da se među njima desilo bilo šta uznemiravajuće, teško je iz perspektive 21. veka ne sumnjati na čoveka koji je voleo da mu njegove mlađane drugarice sedeo u krilu i poziraju za fotografije.

Seksualne aluzije

"Alisa u zemji čuda" se vrlo brzo našla na policama, ali je godinam, kako je viktorijanska uštogljenost počela da opada, a psihoanaliza da se rađa, knjiga delovala sve je manje "dečje". Ponovnim čitanjem teksta, kritičari su naišli na brojne ginekološke slike, od zečje rupe do zavese koju Alisa mora da odgurne u stranu. Brave i ključevi videli su se kao simboli seksualnog čina, a sama gusenica delovala je dovoljno falično. Na kraju, pojedini su prepoznavali "zavist prema penisu" u ovom tekstu, pa čak i Alisin produženi vrat videli kao izvesnu kopiju erekcije. Tu je i Alisino hlađenje pre nego što počne da se smanjuje i slana voda koja joj kapje sa brade kada je vrlo mala - oboje se mogu tumačiti u ključu masturbacije.

Druga čitanja dovela su do zaključaka da Alisino putovanje nije toliko o seksu koliko o odrastanju jedne devojčice i putovanju od detinjstva, kroz pubertet do ženstvenosti. Heroina se oseća nelagodno u svom telu koje prolazi kroz drastične promene. Samim tim njen osećaj sopstva je poljuljan i ona više nije sigurna u vlastiti identitet. Kao prava mala pobunjenica suprotstavlja se autoritetima i bori se sa tim da razume utvrđena pravila i zakone, igre koje ljudi igraju oko nje, pa čak i smrt.

Narkotici i beli zec

Od 1960-ih uživaoci narkotika videli su celo Alisino putovanje kao jedan veliki trip. Tome je samo doprinela pesma "White Rabbit" od Džeferson Erplejna, zapečaćena rečima "Remember what the Dormouse said / Feed your head, feed your head". Psihodelični osećaj, silne pilule, pečurke, vreme koje se ludački kreće, Mačak Kezalo koji se pojavi, pa nestane... Sve im je zvučalo nekako poznato i jasno.

Jedan od Dodžsonovih omiljenih pisaca bio je Tomas de Kvinsi i njegovo delo "Ispovesti engleskog uživatelja opijuma", ali dok je sam koristio homeopatske lekove, nema konkretnog dokaza da je ikada eksperimentisao sa drogom.

Kolonijalizam

Ali nije sve seks i droga. U "Alisi" se prepoznaje i politička alegorija. Kada junakinja iskoči iz zečje rupe, nađe se u zemlji koja jeste prepuna lakrdišajaša i uznemirijućih stranaca, ali kojom vlada vrlo naprasita kraljica. Dodžson je navodno imao pomešana osećanja prema kraljici Viktoriji iako je ona volela njegovu knjigu.

A šta Alisa radi u toj čudnoj zemlji? Zbunjena onim što njeni stanovnici rade, ona pokušava da ih natera da prihvate njene načine i vrednosti, što sve dovodi do skoro katastrofalnih rezultata. Može li onda roman da se čita kao alegorija kolonijalizma?

Naravno, svaka generacija imala je svoje čitanje i pokušavala da u ovom bezvremenom tekstu pronađe svoje ideje i preokupacije. Tako je "Alisa" postajala parabola za poremećaj u ishrani ili satira Rata ruža. U haotičnom svetu suprotstavljenih teorija čitalac koji uroni u njih i sam postaje zbinjen kao Alisa.

Luis Kerol je bio pisac, ali Čarls Doson matematičar i ne čudi što su njegove priče ispunjene aritmetikom, geometrijom i zagonetkama. Alisa se suočava sa serijom zagonetki kada ispija čaj kod Ludog Šeširdžije, pokušava da se snađe u kraljičinoj igri kriketa, ali koliko god pokušava da ih reši, ostaje bez konačnog odgovora. Iako se Dodžson vodio logikom, Zemlja čuda je od logike potpuno operisana. I možda tu treba tražiti poruku ove priče - svet je ludo mesto, a mi smo puni očekivanja i rezultat tog susreta je frustracija. Umesto što tražimo značenje u svemu, možda samo treba da uživamo u putovanju.

Foto: Kontrast izdavaštvo

Ako vam je ovaj roman kada ste ga kao dete čitali delovao potpuno drugačije, možda je vreme da saznate šta vam u ovim godinama priča.

Oba romana, "Alisa u zemlji čuda" i "Alisa u zemlji strahova" možete kupiti možete kupiti sa specijalnim popustom od 20% ukoliko prilikom kupovine na sajtu ukucate kod telegraf.

(Telegraf.rs)