Pablo Neruda umalo da ostane bez Nobelove nagrade: Za sve je kriva oda Staljinu
Lista pisaca kandidovanih za Nobelovu nagradu i rasprave tajanstvenih članova komiteta Švedske akademije čuvane su daleko od javnosti 50 godina. Ali nedavno otvorene arhive pokazuju da su, iako su uručioci nagrade hvalili dobitnika priznanja za 1971. godine Pabla Nerudu zbog “poezije koja snagom stihije udahnjuje život sudbini i snovima kontinenta”, neki od članova Švedske akademije iza kulisa oklevali da to urade.
Oni su se zapitali kako dela poput Nerudine ode Staljinu odgovaraju uslovu Alfreda Nobela da nagradu dobije “osoba koja je u oblasti književnosti stvorila najizvrsnije delo idealističkog usmerenja”, piše Kaj Šueler, novinar koji je istražio dokumenta Švedske akademije iz 1971. godine za list Svenska dagbladet.
Preporučujemo
Izbor čitalaca Njujork tajmsa: Ovo je najbolji roman u poslednjih 125 godina
Stiže druga knjiga Gorana Vesića o Beogradu: U njoj je i tužna priča o zaboravljenoj heroini Milunki Savić
Predsednik Nobelovog komiteta Anders Osterling je, dok je hvalio Nerudin “pesničku prirodnu snagu i dinamičnu vitalnost”, zapitao da li su “sve dominantnije sklonosti komunizmu u njegovoj poeziji kompatibilne sa svrhom Nobelove nagrade”. Neruda, poznat po svojoj strastvenoj, romantičnoj poeziji, takođe je bio levičarski političar i diplomata, blizak prijatelj predsednika Salvadora Aljendea. Neruda nađen je mrtav nekoliko dana posle vojnog puča Augusta Pinočea 1973. godine, pod okolnostima koje još od tada nisu do kraja istražene.
- Mišljenje pisca – bilo ono marksističko, sindikalističko, anarhističko ili neko drugo – stvar je njegove slobodne volje i prava. Međutim, Neruda je do kraja umešan u politiku, uključujući tu i njegove ode Staljinu i druge čisto propagandističke tekovine. S obzirom na to, imam rezerve spram njegove kandidature, ali ipak ne želim da je unapred čvrsto odbijem - pisao je Osterling 1963. godine i takvo je mišljenje, prema Šueleru, zadržao i 1971.
Osterling je pre toga izrazio neslaganje i sa kandidovanjem Ezre Paunda jer je “propagirao ideje čija je priroda definitivno suprotna duhu Nobelove nagrade”, a bio je i protiv Semjuela Beketa zbog njegovog nihilizma. Osterling je na kraju bio ubeđen u Nerudinu važnost, Beket je takođe dobio nagradu 1969. godine, ali Paund nije.
Otvaranjem arhiva otkriveno je takođe da su na nagradu 1971. godine bili nominovani i Vistan Hju Odn, Džejms Boldvin, Filip Larkin i Horhe Luis Borhes. Odn je dospeo u najuži izbor, zajedno sa Patrikom Vajtom, Andreom Malroom i Eugenijem Montaleom. Nagradu su kasnije dobili Vajt (1973) i Montale (1975), ali Odn i Malro nisu nikada. Na spisku 90 pisaca nominovanih za Nobelovu nagradu 1971. godine (među kojima je, pored ostalih, i Miroslav Krleža, prim. prev), našla se samo jedna žena: estonska pesnikinja Mari Under.
(Telegraf.rs/Glif/prevod: Matija Jovandić)
Povezane vesti
Na današnji datum Ivo Andrić je dobio Nobelovu nagradu: Mihizov tekst o ovom podvigu nadahnjuje
„Komična nagrada mi je promenila karijeru“: Neverovatna iskustva dobitnika Ig Nobela
U ovoj zgradi u Beogradu Ivo Andrić je napisao svoja najveća dela: Iz nje se iselio tek kada se oženio Milicom
<% post.title %>
Kako je izgledala Milica Babić na dodeli Nobelove nagrade: Kostimografkinja istančanog ukusa na visini zadatka
Video: Pogledajte kako izgleda sajam antikviteta u Ljubljani
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Priče sa Weba
(VIDEO, FOTO) SAV JAVNI PREVOZ U BEOGRADU BESPLATAN OD 1. JANUARA! Šapić: "Nema plaćanja karata, nema ni mesečnih karata"
MASOVNO HAPŠENJE GRAĐEVINSKE MAFIJE U BEOGRADU Evo za šta se sve sumnjiče
AVION UDARIO U ZGRADU! Letelica se srušila u blizini aerodroma, IMA MRTVIH: Poslednje reči pilota LEDE KRV
