Ovih 10 priča svi znaju, ali ne i da su zasnovane na užasnim stvarnim događajima

Priče poseduju neverovatnu moć da se ušunjaju u naša srca i tamo ostanu za sva vremena. Bilo da je reč o besmrtnim klasicima ili remek-delima moderne književnosti, stiče se utisak da su se pisci, u potrazi za inspiracijom u pisanju naizgled izmišljenih priča, oduvek okretali tužnoj i prljavoj stvarnosti. Ako imate dovoljno hrabrosti, nastavite da čitate o istinitim događajima na kojima su zasnovana neka od naših omiljenih književnih dela.

10. Petar Pan

Ako nemate nameru da se igrate sa srećnim detinjstvom svog naslednika, najbolje bi bilo da istiniti događaj koji je inspirisao Dž. M. Berija zadržite za sebe. Kako bismo se upoznali sa počecima priče o dečaku koji nikada ne stari, moramo se vratiti u dečačke godine samog autora i vreme kada je njegov trinaestogodišnji brat Dejvid stradao u tragičnom nesrećnom slučaju prilikom klizanja.

Berijeva majka nije bila u stanju da preboli gubitak sina ljubimca i retko je napuštala krevet. U dirljivom pokušaju da je izvuče iz samonametnute izolacije, Beri se često trudio da imitira svog brata. Iako su pokušaji da oraspoloži majku u početku imali efekta, ubrzo je postalo jasno da se dečak neuspešno takmiči sa idealizovanom predstavom o preminulom sinu. Dejvid je u mislima svoje majke zauvek ostao nevino dete (slično Petru u Nedođiji), dok je njegov mlađi brat bio osuđen na odrastanje (kao Vendi i njena braća u svetu smrtnika), piše laguna.rs.

Paralele između piščevog života i onoga što će postati njegovo najpoznatije delo se, međutim, ne završavaju na tome. Kada je odrastao, Beri se sprijateljio sa bračnim parom Luelin-Dejvis, čije je petoro dece redovno zabavljao svojim pričama. Posle smrti oba roditelja, povereno mu je starateljstvo nad petoricom dečaka.

Okrutnom igrom sudbine, jedan od dečaka kasnije je poginuo u Prvom svetskom ratu, a jedan je sebi oduzeo život. Kao i njegova majka, Beri se nikada nije oporavio od gubitka. Tako je ideja o junacima zauvek zarobljenim u detinjstvu stigla na stranice njegovog magnum opusa.

9. Hari Poter

Budući da je radnja serijala o Hariju Poteru smeštena u svet magije i fantastičnih stvorenja, niko vam neće zameriti ako verujete da je cela priča u potpunosti izmišljena. Ne zaboravimo, međutim, da je poznati savet onima koji žele da se bave pisanjem „piši o onome što znaš“, kao i da je književnica Dž. K. Rouling otvoreno govorila o nekim od vlastitih iskustava koja je uključila u životnu priču mladog čarobnjaka.

Kao prvo, u knjigama se susrećemo sa dementorima, zlim bićima koja se hrane srećom ljudi i ostavljaju svojim žrtvama osećanje beznađa i večnog očaja. Ovo su zapravo bili simptomi koje je Roulingova dobro upoznala boreći se sa depresijom.

Osim toga, ona je priznala da je o smrti Harijevih roditelja u najranijoj verziji prve knjige pisala na krajnje površan i prozaičan način i da je tek posle prerane smrti svoje majke bila u stanju da se poistoveti sa svojim junakom i podari veću emocionalnu težinu njegovom gubitku. To je naposletku kulminiralo poznatom scenom u kojoj Hari vidi svoje roditelje u Ogledalu žudnje – čarobnom ogledalu koje nam pokazuje najdublje želje našeg srca.

8. Alisa u zemlji čuda

Luis Kerol je „Alisu u zemlji čuda“ napisao pre više od 150 godina. Uprkos nepromenjenoj popularnosti i stalnoj kulturnoj relevantnosti, knjigu su od samog početka pratile kontroverze.

Kerol (pravo ime Čarls Dodžson) je priču izmislio tokom jedne vožnje čamcem, kako bi zabavio desetogodišnju Alis Lidel. Kasnije je, na Alisino insistiranje, odlučio da priču zapiše. Mnoštvo neobičnih stvorenja i bizarnih situacija u priči – koji deluju kao da su plod halucinacije – doveli su do spekulacija da je Kerol pisao pod uticajem droga. Istinitost ovih tvrdnji nikada nije potvrđena.

Vremenom su počele da niču i kontroverznije teorije o problematičnoj prirodi Kerolovog odnosa sa devojčicama, pa time i samom Alis. Pisac je bio ljubitelj fotografije i u njegovoj zaostavštini pronađen je veliki broj fotografija delimično ili potpuno neodevene dece.

Mnogi su ovo videli kao umetničku studiju dečjeg tela, izvedenu novootkrivenim medijem, i pripisivali njen nastanak fascinaciji nevinošću, koja je bila karakteristična za taj period u istoriji. Veliki broj modernih komentatora danas ipak sumnja u takvu interpretaciju i dovodi u pitanje Kerolove namere.

7. Ivica i Marica

„Ivica i Marica“ (nem. Hänsel und Gretel) je bezvremena priča inspirisana tragičnim događajima iz 17. veka. Priča se da je u to vreme Katarina Šraderin bila poznata u rodnoj Nemačkoj po zavidnim pekarskim sposobnostima, a naročito po pravljenju sjajnih medenjaka. Njen uspeh privukao je pažnju pekara Hansa Meclera, koji je počeo da joj se udvara u nadi da će se dokopati njenih recepata.

Prozreviši njegove namere, Katarina ga je više puta odbila. To je razbesnelo Hansa, koji je odlučio da ukalja njenu reputaciju šireći lažne glasine o veštičarenju, posle čega su se u celu priču umešale i vlasti.

Uprkos mukama kojima je bila podvrgnuta, Katarina je insistirala na svojoj nevinosti i na kraju je puštena na slobodu. Hans je, međutim, želeo osvetu. Zajedno sa sestrom Gretom pratio je Katarinu do usamljene kuće u šumi Špesart, u koju se preselila kako bi se sakrila od svog progonitelja. Brat i sestra su provalili u kuću, ubili nesrećnu ženu i spalili telo u njenoj pekarskoj peći.

Iako su prvobitno bili uhapšeni za ubistvo, oboje su uspeli da se izvuku. Žena koja je u stvarnom životu bila žrtva, postala je besmrtna zahvaljujući bajci u kojoj joj je dodeljena uloga negativca, a istina je izvitoperena u toj meri da su krvoločne ubice predstavljene kao dvoje nedužne dece.

6. Soba

Bestseler „Soba“ je svojevremeno izazvao nezapamćeno nadmetanje među izdavačima koji su želeli da ga objave, njegova autorka dobila je ogroman avans, kritičari su bili oduševljeni, a snimljena je i filmska adaptacija koja je pobrala brojne nagrade. Dirljiva priča o kidnapovanoj ženi i njenom sinu koji je rođen i odrasta u jednoj jedinoj sobi, dotakla je srca brojnih čitalaca i gledalaca. Moglo bi se reći da ova knjiga poseduje sve predispozicije da postane moderni klasik.

Autorka Ema Donahju je poricala da je priča direktno inspirisana jezivim slučajem koji se nekoliko godina ranije našao u centru pažnje svetskih medija. Radilo se o otkriću da je Austrijanac Jozef Fricl godinama držao u zatočeništvu i zlostavljao vlastitu ćerku. Za to vreme ona je rodila sedmoro dece, sa kojima je živela zaključana u podrumu.

Donahjuova je ipak priznala da ju je ovaj događaj podstakao na razmišljanje o situaciji u kojoj dete posle godina zatočeništva izlazi u svet o kome ništa ne zna, što je jedna od glavnih tema kojim se bavi njena knjiga.

5. Isijavanje

Ideja za čuvenu priču strave i užasa javila se Stivenu Kingu u noćnoj mori, tokom boravka u hotelu Stenli u Estis Parku, u državi Kolorado. Pisac je kasnije ovu građevinu odabrao kao lokaciju na kojoj se odvija radnja romana o piscu koji postepeno gubi razum.

Uprava hotela rado je prihvatila ovu vezu sa poznatom knjigom i ponudila gostima aranžmane koji uključuju „sablasnu avanturu“, a svake godine organizuju i festival horor filma. U planiranu rekonstrukciju hotela, u vrednosti od 24 miliona dolara, biće uključena i izgradnja muzeja horora.

4. Ružno pače

Bajka Hansa Kristijana Andersena o nesrećnoj ptičici koja je izložena maltretiranju i poruzi svojih rođaka sve dok ne izraste u veličanstvenog labuda, nosi u sebi sasvim očigledno metaforično značenje. Kao klasična interpretacija priče o putu „preko trnja do zvezda“, ona i danas čitaoce širom sveta uči da ne treba pridavati značaj onima koji sumnjaju u nas i da je moguće prevazići prepreke i postići uspeh uprkos poteškoćama.

Kao inspiracija za ovu čudesnu priču je, po svemu sudeći, poslužilo piščevo nesrećno detinjstvo. Andersen je rođen u velikom siromaštvu, a zbog neobičnog fizičkog izgleda (veliki nos i ogromna stopala) i ljubavi prema pevanju i pozorištu svakodnevno je trpeo maltretiranje.

Vremenom je ipak uspeo da privuče pažnju pokrovitelja i dobročinitelja, koji su mu pružili priliku da se obrazuje i radi na svom talentu. Tako je započeo književnu karijeru koja mu je donela veliko bogatstvo i slavu. Da, Andersen je bio ružno pače koje je izraslo u prelepog labuda.

3. Pogrebni običaji

Kada se 2013. pojavila u prodaji, knjiga „Pogrebni običaji“ Hane Kent privukla je veliku pažnju čitalačke javnosti i naišla na odobravanje kritike. U međuvremenu je pobrala više značajnih nagrada, a govori se i o filmskoj adaptaciji u kojoj bi glavnu ulogu trebalo da zaigra trenutno nezaobilazna Dženifer Lorens.

Pripovedajući o procesu koji se vodi protiv devojke optužene za ubistvo, autorka na izuzetno uverljiv način dočarava atmosferu i način života stanovnika Islanda u 19. veku. Radnju pratimo iz perspektive glavne junakinje, koja čeka izvršenje neizbežne smrtne kazne.

Delo Hane Kent je u velikoj meri zasnovano na istinitoj priči o suđenju Agnes Magnusdotir, koja je proglašena krivom za ubistvo dvojice muškaraca, što je vodilo poslednjem pogubljenju u istoriji Islanda.

Autorka ističe da je bila fascinirana pitanjem šta bi naizgled normalnu mladu ženu moglo da navede da izvrši ubistvo. Knjiga istražuje različite okolnosti pod kojima se mogao odigrati zločin i pruža Agnes mogućnost da sa onog sveta saopšti svoju verziju događaja.

2. Gremlini

Roald Dal ulepšao je mnoga detinjstva izuzetnim knjigama, od kojih su mnoge doživele kultni status. Širom sveta je poznat kao autor romana „Čarli i fabrika čokolade“, „Fantastični gospodin Lisac“, „Džejms i džinovska breskva“, „Matilda“ itd. Kao inspiracija za njegovu prvu knjigu, pod naslovim „Gremlini“, poslužila je Dalova karijera vojnog pilota u britanskoj Kraljevskoj avijaciji.

Elementi priče, čija je prva verzija nastala još tokom Drugog svetskog rata, insprisani su neprijatnim okolnostima koje su zadesile pisca dok je učestvovao u savezničkim vazdušnim operacijama. Posebno je fascinantna činjenica da je vreme koje čovečanstvo pamti po užasnoj patnji i stradanju, kasnije unelo toliko radosti u živote mladih čitalaca.

Originalne primerke knjige danas je izuzetno teško pronaći. Na sreću, ponovo je štampana 2006. godine. Likovi iz naslova su u međuvremenu poslužili kao inspiracija za istoimeni film Džoa Dantea iz 1984.

1. Krive su zvezde

Knjiga Džona Grina „Krive su zvezde“ je već po objavljivanju postala pravi globalni fenomen. Širom sveta su prodati milioni primeraka, a već sledeće godine pojavila se i filmska adaptacija, koja je postala veliki hit. Obe verzije dirljive priče o dvoje tinejdžera obolelih od raka mnogima su naterale suze u oči.

Ansel Elgort, koji je tumačio jednu od glavnih uloga u filmu, istakao je da film i knjiga uspeh duguju činjenici da su zasnovani na „stvarnim događajima“. Džon Grin je, naime, na ideju da napiše roman došao dok je radio kao kapelan u dečjoj bolnici.

Pisac je knjigu posvetio svojoj prijateljici Ester Erl, koja je 2010. u šesnastoj godini života umrla od raka. Grin je imao priliku da iz prve ruke iskusi bol, frustraciju i gubitak koji prate ovu okrutnu bolest, tako da nimalo ne čudi što je njegova knjiga između ostalog postala poznata i po beskompromisnom načinu na koji prikazuje užasne posledice raka.

(Telegraf.rs/Autor: Kalum Meklohlin/Izvor: listverse.com/Prevela: Jelena Tanasković)