Hanif Kurejši otvorio književni festival "Krokodil"

Poznati britanski književnik pakistanskog porekla Hanif Kurejši otvorio je sinoć 13. izdanje međunarodnog književnog festivala “Krokodil” kao prvi gost u razgovoru na sofi kod Amfiteatra ispred Muzeja Jugoslavije u Beogradu.

“Mora da ste svi veoma očajni danas kada niste imali pametnija posla nego da celo veče slušate nekog čoveka, mene, kako vam čita knjigu”, rekao je Kurejši na početku publici.

Preporučujemo

Kako ovogodišnje izdanje festivala nosi naziv “Borders vs. Frontiers”, voditelji večeri Mima Simić iz Hrvatske i Galeb Nikačević iz Srbije su se dotakli upravo teme granica, zabrana, problema seksualnosti u njegovim delima, posebno u proslavljenom romanu “Buda iz predgrađa” (1990).

Pisac je odrastao u Kentu i studirao je filozofiju na Kraljevskom koledžu u Londonu.

Ove večeri prisećao se da su iz tih krajeva bili legendarni muzičari Dejvid Bouvi i Bili Ajdol, što je njemu imponovalo, i autor nagrađivanih knjiga je istakao da je u to vreme Kent bio veoma kreativan kraj, pun umetnika, stvaraoca, ono što je njemu bilo neophodno.

Za svoj prvenac “Buda iz predgrađa” dobio je nagradu “Vitbred” za najbolji prvi roman, a u opusu mu se nalaze i dela - “Crni album”, “Intimnost”, “Poslednja reč”, “Ništarija”.

Kako je naveo Kurejši, “Buda” je autobiografski roman o njegovom odrastanju, odnosu sa porodicom, roditeljima, koji ga je odmah proslavio.

Pisac je čitao odlomak svog romana, i odlučio je da to bude od samog početka knjige.

“Najbolje je tako, da se publika upoznaje sa radnjom i likovima, tako volim da čitam, a ne da bude od neke sredine, kada smo dosta toga propustili”, objasnio je autor, književnik i scenarista.

Radnja romana prati protagonistu Karima Amira koji živi sa svojom majkom Engleskinjom i ocem Hindusom u predgrađu Londona, prolazeći kroz svoje tinejdžerske godine uz neprekidnu potragu za avanturama i seksualnim otkrićima. Život mu kasnije postaje zanimljiviji čim Karimov otac neočekivano postane „Buda iz predgrađa“ koji oko sebe okuplja različite mistične i ezoterične ličnosti. Karim tako ulazi u svet pank žurki, rok zvezda, seksualnog oslobođenja.

Foto: Tanjug/Sava Radovanović

Kritika je ocenila da “Buda” kroz slike društvenih previranja predstavlja jedan od najprovokativnijih i najoriginalnijih romana savremene britanske književnosti.

Roman je postao svetski hit i preveden je na 20 jezika, a po njemu je 1993. godine BBC snimio TV seriju u četiri nastavka, za koju je scenario pisao upravo sam Kurejši.

“Odrastao sam na pank muzici i uopšte tom pokretu koji je bio veoma šokantan u to vreme. Samim tim je i seksualnost i širenje te slobode bilo provokativno, tabu tema, bilo da je reč o hetero ili homo vezama”, istakao je pisac.

Dotakli su se čuvenog filma “Moja prelepa perionica” (1985) Stivena Frirsa (“Opasne veze”), po scenariju Kurejšija, koji se tiče ljubavi između belca skinhedsa i mladog Pakistanca.

Voditelji su primetili da je u tom filmu seksualnost provučena kroz poilitički kontekst priče, sa čim se autor složio i dodao da je u tom periodu, kao i danas, gej odnos svakako škakljiva tema.

“Moramo se truditi da se svet danas otvori ka seksualnosti. Istina, danas ljudi jesu slobodniji u tom pogledu, do te mere da monogamiju smatraju kao neku vrstu besmislenog zatvora”, primetio je pisac.

Kurejši se prisećao da je imao divnu dobrodošlicu kada je dolazio u Pakistan da vidi svoju familiju, ali koliko god su oni pravi Pakistanci, on se sam uvek osećao kao - Britanac.

“Dečak se nalazi u nečijoj kući gde vidi pred sobom neki drugi život. To je okvir moje priče, odnosno, polazna točka romana. Zaplet kreće kada dečak kreće u novi svet i ostavlja porodicu za sobom”, približio je svoje nagrađivano delo.

Foto: Tanjug/Sava Radovanović

Pisca je zanimala veoma pop kultura, pop muzika, koja je bila veoma važna za njegovo kreativno sazrevanje i stvaralaštvo.

“Želeo sam da pišem o rasi, o kulturološkim razlikama. Čitao sam i voleo “pulp” romane, te petparačke priče, ali nisam želeo da i ja to pišem”, otkrio je Kurejši.

Kako je krenuo karijeru kao scenarista, bilo je u početku teško da se prebaci na pisanje romana.

“Ipak, ja sam oduvek želeo da budem prvo romanopisac. Nekako, kada ste književnik, vi ste tu glavni, to je najdublja, esencijalna forma. Imate pred sobom papir, i tu ste samo vi. A kada ste scenarista, tu je reditelj da vam menja scenario, pa i glumci, kao Dej Luis”, objasnio je pisac razliku.

Kaže da se divi kolegi Irvinu Velšu, autoru “Trejnspotinga”, takođe gostu 13. “Krokodila”, koji mu je rekao kako on svaki dan piše od jutra do pet popodne.

“Moram priznati da me je to baš deprimiralo, ja to ne umem. I tokom pandemije, zatvaranja, on je po ceo dan i noć samo stvarao, kao neka mašina, motor. Velš je za mene kralj, Bog lično”, hvalio je kolegu.

Foto: Tanjug/Dragan Kujundžić

Prisetio se mini serije prema njegovom romanu “Buda iz predgrađa” (1993), za koju je muziku komponovao legendarni Dejvid Bouvi, kome se delo veoma svidelo. Imali su planove da rade zajedno i mjuzikl za teatar “Zigi - zvezdana prašina”, prema hitovima Bouvija.

Od novih poduhvata, pozorišni komad “The Spank” nedavno je premijerno izveden u Torinu, a sledeće godine predstoji mu turneja.

Dela Kurejšija su prevođena na 36 jezika, a ima i stalan posao kao profesor kreativnog pisanja na Univerzitetu Kingston.

(Telegraf.rs/Tanjug)